Srbija u grupi zemalja sa najsporijim internetom

“Lošem protoku doprinosi infrastruktura koja nije na odgovarajućem nivou, visoke cene i terminalna oprema koja je skupa i ne postoji za građane sa posebnim potrebama”, kazala je Matićeva na javnoj raspravi o strategiji i akcionom planu za širokopojasni pristup na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Prioriteti razvoja u Srbiji širokopojasnog pristupa za prenos informacija, istakla je, jesu povećanje tehnoloških inovacija, stvaranje jedinstvenog informacionog prostora i povećanje dostupnosti interenetu. Prema njenim rečima, telekomunikacije su bile zapostavljene, ali se i dalje smatraju nečim što je moderno, luksuzno i ne spada u osnovne potrebe društva.

“Postoje čak i stavovi da telekomunikacije ne spadaju u infrastrukturu”, istakla je ministarka Matić. Dodala je da su telekomunikacije infrastruktura našeg doba koje privredi mogu da obezbede konkurentnost na globalnom tržištu, a građanima bolji kvalitet života. “Na putu pristupanju Evropskoj uniji moramo harmonizovati regulativu sa evropskim standardima”, kazala je ministarka. Konačna verzija Strategije i Akcionog plana razvoja širokopojasnog pristupa u Srbiji trebalo bi da 31. avgusta bude završena i poslata u proceduru usvajanja u Vladu Srbije.

Istraživanja Svetske banke iz 2009. godine, istakla je Matićeva, pokazuju da povećanje broja širokopojasnih priključaka od 10 odsto dovodi do povećanja bruto društvenog proizvoda za 1,3 odsto. “Prema tim podacima Srbija je sada na poslednjem mestu”, naglasila je ministarka. Prema njenim rečima, razvoju širokopojasnog pristupa trebalo bi da doprinese neutralna mogućnost pristupa internetu, nadzor na tržištu, zaštita korisnika, praćenje i unapređenje kvaliteta.

Matićeva je istakla da bi trebalo prilagoditi i zakon o planiranju i izgradnji, koji je kočnica razvoja telekomunikacione infrastrukture. Pomoćnica ministra za telekomunikacije, Irini Reljin, kazala je da su minimalni uslovi za širokopojasni pristup za privatne korisnike protok od četiri magabita u sekundi u fikšnoj mreži, odnosno 512 kilobita u mobilnoj telefoniji. Ona je istakla da je cilj strategije definisanje uslova u kojima će se dostići stepen penetracije širokopojasnih priljučaka od najmanje 20 odsto ili 1,2 miliona prilključaka do 2012. godine.