Aleksandra na travi: Vimbldon očima teniserke

Prvi put sam na Vimbldonu bila kao juniorka, toga se slabo i sećam jer sam provela otprilike sat vremena na tom turniru.

Ono čega se bolje sećam, ne po lepom doduše, jeste Rohempton, kompleks u kojem se igraju kvalifikacije. Naročito ono njihovo pitanje – jesi li igrač ili kvalifikant? To mi je najjače. Ako si kvalifikant, onda nisi ni igrač, nego si ’indijanac’. Oni u glavnom žrebu sto puta su bolje tretirani od kvalifikanata, hrana je krš u Rohemptonu. Baš ništa nema, užas – tona krompira i to je sve. Punjeni krompir, nepunjeni krompir i tako, sve krompir.

Nisu mi najbolji utisci s kvalifikacija, ali sada je druga priča. Players lounge nalazi se odmah pored restorana – imamo trosede, dvosede i stolove. Klasika. Uglavnom svi zauzmu te trosede sa pogledom na TV – neko čeka meč i leži, neko bleji. Ne dešava se tu mnogo jer je to pomešano sa restoranom i mnogo je ljudi.

Klopa je tu dobra, inače atipično za Englesku, ali pretpostavljam da je to zbog Gren slema. Ima svega – bar sa salatama, paste, tu je meso koje ja doduše ne jedem, kao i riba. Jagode su naravno tu, ali ih neću probati u skorije vreme jer sam alergična. Ne pijem ni alkohol, bar dok ne uđem u Top 50.

U svlačionici imamo nekoliko troseda, na kojima uglavnom spavaju. Smešno mi je bilo kada se uviju u peškir i legnu na beli trosed, misilm da ću jednog dana da sednem na nekoga koliko su se slili sa trosedom.

Dosta je igračica koje biraju isti broj ormarića svake godine. Na svakom ’lokeru’ piše ime i neke devojke ih biraju po tome koga vole ili ne vole, ali ja nisam u konfliktu ni sa kime. Neke igračice tuširaju se odmah posle meča, neke malo kasnije, a neke se ne tuširaju uopšte :).

Mnogo je teniserki koje se drže za sebe, ima naravno i onih pričljivih, a uglavnom se družimo mi iz SFRJ – uvek se čujemo, deremo se, “pi..e m.....ne“ na svakom ćošku kad se vidimo.

U svlačionici nas odmah čeka snimak meča na USB-u, u koverti sa našim imenima, tu su i žene koje održavaju sve, otključavaju, zaključavaju i brinu o svemu što nam treba. Prisutan je uvek i WTA psiholog, jedna žena na nas 500, ona zuji neprestano po svlačionici – stalno te pita “Hi, how are you?“ i onda posle pet minuta isto pitanje.

Znam da se čuju svakakve priče, ali ne viđam mnogo flerta po svlačionici. Ipak, sad sam primetila jednog poznatog igrača i poznatu igračicu da se tu nešto šuškaju i da se nešto tu dešava ili će se desiti, ali ne smem da vam kažem ko su. Uglavnom se širi uvek priča – čim neko provede pet minuta zajedno za stolom, već kreću glasine, tako da na takve stvari više niko ni ne obraća pažnju. U 90% situacija to nije istina, u 10% jeste, pa ti sad to razdeli.

Trava jeste lepa, ali već posle tri dana postane blato... Često me pitaju o čemu teniseri razmišljaju u toku pauza između gemova. Lično, skoro nikada ne razmišljam o meču, odluta meni fokus. Pa mislim koju avionsku kartu ću uzeti, preko koje kompanije, onda razmišljam da li nekome dugujem pare i slično, hahaha.

Pošto znam da vas ovo zanima, za kraj ću vam reći da me je Ana upoznala sa Švajnštajgerom i da mi deluje kao skroz kul lik.

Veliki pozdrav svima,

Aleks (@KrunicAlex)