Novak Đoković – o osobinama velikana

Finalni okršaj sa Federerom imao je ukus prošlogodišnjeg vimbldonskog finala – Đoković se oporavio od šokantnog gubitka seta, samo da bi kojih četrdesetak minuta kasnije postavio stvari na mesto i osvojio trofej.

Novak je igrao savršeno set i po – prvi servis služio ga je izuzetno, povremeno je ubacivao i kik, dubokim bekhend dijagonalama držao je Federera na odstojanju i onemogućavao mu napad forhendom, a skoro svaki Rodžerov izlazak na mrežu bivao je surovo kažnjen.

Međutim, Federer počinje da igra za nijansu bolje, a onda mu je Novak odškrinuo prozor za povrtak u meč – pri vođstvu 4:3 i 30:15 srpski teniser odlično je napao, ali je dva puta birao pogrešnu stranu na mreži i izgubio je poen.

Tu se sumnja uvukla u Novakovu igru, nedugo zatim usledila je dupla greška iz do tada nepogrešivog servisa, a potom i brejk za 4:4.

Beta/AP

Nije prvi put da Đoković ima problem da dokrajči rivala onda kada igra vidno bolje, kod njega je tzv. “ubilački instinkt“ za nijansu manje izražen nego kod Nadala i Federera.

Ipak, često je u takvim situacijama Novak rešavao posao u finišu seta, a i sada je bio na pravom putu da to učini. Vodio je sa 5:3 u taj brejku, igrao se jedan od najlepših poena u meču, Đoković je na kraju imao za svoje pojmove laku situaciju, ali je bekhend poslao u mrežu.

Publika je bila potpuno na Federerovoj strani, a tada je Novak popustio na retko viđen način – odservirao je dve duple greške u nizu i praktično poklonio set protivniku. Napravio je duplu za 5:5, drugu u taj brejku (prethodna za 3:3), a onda smo videli pojavu poznatu kao “šampionski inat“ – Đoković nije želeo da u narednom poenu odigra na sigurno, ponovo je odservirao rizični drugi servis, kockao se i – promašio.

Na stranu što mu je, barem po mom skromnom mišljenju, taj agresivni drugi servis doneo više štete nego koristi tokom karijere, takav stav, takvo samopouzdanje i takav način razmišljanja karakteristični su za teniske velikane.

Beta/AP

Federer je nizom grešaka ’pogurao’ Novaka na početku odlučujućeg seta, ali Đoković je izgubio sigurnost na servisu – ili nije pogađao prvi ili ga je ubacivao znatno sporije nego uobičajeno.

Tada je srpski teniser ponovo pokazao sposobnost prilagođavanja i razmišljanja u trenutku, nešto što me je delom podsetilo na četvrti set finala US opena sa Nadalom 2011. godine. I tada Novak nije mogao da servira punom snagom i momentalno je bio svestan da to negde mora da nadomesti.

Sada je pojačao forhend – počeo je ranije da zahvata lopticu, čisto je udarao i iznenadio je Federera agresivnošću u njegov forhend. To je momentalno dalo rezultat, uz naravno udarac koji je oružje svih oružja i na koji Novak može da računa u 99% situacija – ritern.

I tako je od onoga “ne mogu da igram“ do pobedničkog zagrljaja sa Marjanom Vajdom prošlo dvadesetak minuta – tenis zaista ume da bude čudan sport. Đoković je u Kaliforniji uradio još nekoliko značajnih stvari – ušao je u glavu Endiju Mariju, koji je odigrao užasan meč i šesti put u nizu izgubio od Novaka. Ponovo je pobedio Federera na važnijem turniru – kao i prošle godine, Rodžeru Dubai, a Novaku Indijan Vels.

Protiv Iznera je srpski teniser odigrao čvrsto, zrelo i sa maksimalnim fokusom u svakom poenu – kada se igra sa čovekom od 208 cm koji ima oko 80% ubačenog prvog servisa, takav pristup je uvek neophodan, ali nije ga uvek lako postići. Novak sada jeste i slavio je u dva seta.

Jedinu lošu partiju Đoković je pružio u trećem kolu sa Albertom Ramosom, ali i to ima pozitivnu stranu. Recimo, Nadal tokom cele karijere kao da oseti gde može sebi da dâ oduška i da se provuče lošijom igrom. Objektivno govoreći, Ramos je bio takav rival za Novaka – verovatno bi izvukao taj meč i još slabijom igrom.

Sada je Novak po broju trofeja prestigao svog trenera Borisa Bekera i trenutno je sa 50 titula deseti na večnoj listi. Ta brojka dodatno dobija na značaju kada se zna da Đoković već godinama pažljivo planira raspored i da uglavnom igra samo na velikim turnirima.

Takođe, Novak je trijumfom u Indijan Velsu zacementirao prvo mesto na svetu i sada ga samo dve sedmice dele od Rafaela Nadala, koji je na vrhu proveo 141 nedelju.

Kraj je marta 2015. godine i jedna rečenica apsolutno je tačna – Novak Đoković suvereno vlada svetskim tenisom.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)