Izazov 2022: Novak i "Istočni blok"

Svašta je preko glave preturio najbolji svetski teniser u proteklih 16 godina, suočavao se sa brojnim nedaćama i iazovima, ali nikada nije bio progonjen takvom grupom igrača iz Rusije ili makar ruskog porekla.

Pogledajte ATP listu na kraju godine – ona ne laže, za Novakom su četiri mlada igrača u najboljim teniskim godinama od 23. do 25.

Teniski talas sa Istoka, znamo svi, krenuo je znatno ranije, još devedesetih godina prošlog veka, ali ovo bi, uz dužno poštovanje bivšim brojevima jedan, Jevgeniju Kafeljnikovu i Maratu Safinu, moglo da se pretvori uskoro u nešto posebno.

„Rudnik zlata“ koji se krije ispod teniske planine čije vrhove čine Rusi Danil Medvedev i Andrej Rubljov, stvarni Rus, ali naturalizovani Nemac Aleksander Zverev, i Rus po majci, Stefanos Cicipas, moglo bi da obeleži nekoliko narednih godina.

Posle čega je osnovno pitanje, koliko će uspeti da im odoleva najbolji na svetu, Novak Đoković?

Sudeći po prikazanom u 2021. on je na putu da se trajno sa njima nadmeće, jer ne pokazuje znake posustajanja – naprotiv, ubrzao je u odnosu na 2019. i 2020. godinu i u proteklih 12 meseci osvojio slemova koliko u te dve godine zajedno.

Ipak, u tim mladim, uspeha gladnih tenisera, krije se posebna prepreka za broja jedan i to već od Australije.

Danil Medvedev

Foto: Profimedia

Jedan od igrača koji ozbiljno ugrožava Novakovu prvu poziciju na svetskom tronu je Moskovljanin, Danil Medvedev.

Igrač posebnog kalibra, neobičnih udaraca i neverovatne upornosti, koji mu je naneo jedan od najbolnijih poraza u karijeri, u onom finalu US Opena u septembru.

Ako neko iz ove grupe „Novakopratilaca“ ima tenisku DNK srpskog šampiona, onda je to svakako Medvedev.

Teniseri kažu da je teško igrati protiv svog „odraza u ogledalu“, igrača koji ima mnogo sličnosti u igri sa vama, kao što Danil ima sa Novakom.

Uporan do bola, izuzetan u defanzivi, u stanju da uvek natera protivnika na udarac više, u igri tokom koje često izvodi udarce na granici mogućeg – takav Medvedev se u 2021, pokazao kao ozbiljan takmac Novaku.

Iako je Đoković dobio dva meča naspram tog jednog poraza u Njujorku, ono što je neminovnost da nove epizode u tom serijalu tek slede. U zavisnosti od toga odakle će Đoković izabrati da počne svoju narednu sezonu (Australija ili Amerika?), zavisiće i to koliko će moći još da se drži na prvom mestu svetske liste, jer mu, u slučaju gubitka trofeja u Melburnu, a uspeha Medvedeva ili Zvereva, sledi možda i silazak sa trona, makar na kratko.

Medvedev je nedavno rekao kako mu je cilj da dođe što pre do prvog mesta, ali da ne razmišlja da na njemu bude 310 nedelja, već da bude „najbolja verzija sebe“ i da bude maksimalno univerzalan igrač.

„Ako biram između toga da imam jedan udarac koji će me služiti sto odsto, ili ostale na 80 odsto, uvek ću izabrati ovo drugo, jer težim univerzalnosti“, objasnio je Danil.

Često hirovit i nepredvidiv, emocija koji se lako uzburkaju pod talasima koji dolaze sa tribina, pokazuje posebnu stranu ličnosti i kao i Novak, reaguje srcem.

Iako je u 2021. godini igrao sedam finala i osvojio četiri titule, od čega prvenac na grend slemovima, onaj u Njujorku, te uz trijumf tima Rusije u ATP i Dejvis kupu, još se ne može reći da je u 25. godini dosegao vrhunac.

Ako je od Đokovića nešto naučio, to je da se stalno mora nadograđivati. Od toga koliko će uspeti u tome u 2022. zavisi i gde će se naći na lestvici za godinu dana.

Aleksander Zverev

Foto: Profimedia/Marco Alpozzi/LaPresse

O ogromnom, raskošnom potencijalu momka iz Hamburga, koji je ruskog porekla, ali igra pod državnom zastavom Nemačke, već se toliko napisalo.

Godinama je Saša bio na marginama grend slem zbivanja, sve dok u poslednjih 18 meseci nije ustalio formu i izbio na treće mesto svetske liste tenisera.

Čini se da je uz Medvedeva, najbolje iskoristio vakuum nastao u vrhu padanjem sa vrhovnih pozicija Federera i Nadala, koji su u 2021. imali više problema sa povredama i operacijama, nego sa protivnicima na terenu.

Zverev je pre svega izgradio igru na odličnom početnom udarcu. Servis mu je glavno oružje, i kada mu ide, sve ostalo je daleko, daleko lakše.

Čini se da je iz igre izbacio i onaj prateći element neobjašnjive pasivnosti, njegov drugi i treći udarac su sada znatno agresivniji i čini se da polako nalazi svoj teniski modus koji donosi željeni rezultat.

Sa Đokovićem je u ovoj godini igrao pet puta, dobio je dva, izgubio tri meča, ali je taj olimpijski trijumf u polufinalu u Tokiju, bio poseban udarac za Novaka, jer ga je zaustavio u pohodu na Zlatni grend slem. Od tog momenta, kod Nemca se sve otvorilo, postao je svestan svoje snage i kvaliteta i čini se da su pale i poslednje psihološke ustave koje je imao proteklih godina.

Ne treba zaboraviti da je ove godine sve to postigao i pored problema van terena, slučaja optužbi za maltretiranje bivše devojke Olge Šaripove, zbog čega je i ATP pokrenuo zvaničnu istragu.

Sve u svemu, apsolutno je sazreo za najviše teniske domete i otuda će 2022. biti posebno važna za njega, u smislu daljeg napretka, jer će ispred sebe imati Medvedeva i Đokovića, sa kojim je oformio privremenu veliku trojku koja će se, bez dileme, najviše pitati kada je reč o najvećim titulama u sezoni.

Grend slem ostaje najviši cilj – polufinala i finala ga neće zadovoljiti, u to nema sumnje, te će u 2022. zato jurišati još žešće i ka tome, i ka onom drugom cilju, usponu na prvo mesto svetske liste kojeg drži Đoković.

Rubljov i Cicipas, ostatak grupe mladih

Foto: Profimedia

Cicipas je Grk, ali mu je majka Ruskinja i po tom segmentu upada u ovu grupu igrača sa ruskim korenima.

Nema dileme da će ga još dugo proganjati onaj poraz u finalu Rolan Garosa od Novaka Đokovića posle vođstva od 2:0 u setovima.

To je nešto što mu se često vraćalo u misli narednih meseci, i utisak je da se Cici, koji se usput na kraju godine i povredio (lakat), nije do kraja oporavio od tog gubitka.

Utisak je da mu na grend slemovima nedostaje taj završni korak da bi ostvario nesporan potencijal. Ipak, kada ima svoj dan, u stanju je da pobedi svakoga i otuda će i za njega 2022. predstavljati poseban izazov.

Ništa manji izazov neće biti ni mečevi protiv Andreja Rubljova, koji su do sada nekim čudom izmicali Novaku, sve do kraja ove sezone i ATP Finala u Torinu, gde su prvi put odmerili snage.

Rubljov je imao 53 pobede u sezoni uz jednu titulu (Roterdam) i tri finala, u Sinsinatiju, Haleu i Monte Karlu.

Stigao je do pete pozicije i zato će za njega narednih 12 meseci prestavljati prelomnicu u karijeri, s obzirom da ima 24 godine i da je vreme da uradi nešto više i na grend slemovima. Preostalih pet mesta od igrača iz Top 10, okupiraju Nadal i četiri mlada igrača, koja vide svoju šansu da napreduju.

Dva Italijana, Janik Siner i Mateo Beretini, predvodnici su novog talasa sa Apenina kojima se moraju dodati i dva Lorenca, Sonego (27) i Museti (59), a krug završavaju Poljak Hubert Hurkač i Norvežanin Kasper Rus, igrači koji su ove godine napravili sjajan pomak.

Dalke, Novakovo iskustvo u narednoj sezoni, imaće najveći izazov u nastavku bitke sa mladima, igračima koji dolaze.

Poneki okršaj sa Federerom, Nadalom, može samo da podseti na stara vremena, kada su oni činili taj dominantni trio i o svemu se pitali.

Novak se srećom i dalje pita o svemu, dok se ostatak planete tenis brine, kada ćemo i u kakvoj formi gledati Federera i Nadala.

Ako tih mečeva i ne bude, tenis neće propasti, jer videli smo ih sasvim dovoljno.

U evoluciji igre i smeni generacija, koja uveliko traje, neka nova imena teže da nađu svoja zaslužena mesta pod Suncem.