Sport / Nikola Đukić 102

Fudbal se igra onako kako on želi

Početkom prošle sezone Gari Nevil, legenda Mančester junajteda i engleske reprezentacije, rekao je da stil fudbala u kojem dominira posed lopte nije adekvatan za Premijer ligu i da nijedan menadžer, uključujući i Pepa Gvardiolu, na taj način neće uspeti da ostvari uspehe.

Nikola ĐukićIzvor:
Photo by Alexander Hassenstein/Bongarts/Getty Images

Uprkos činjenici da je krajem prošle decenije od Barselone stvorio najbolju fudbalsku ekipu svih vremena, meseci nakon spomenute izjave izazivali su cakljenje u očima svih onih koji su ga osporavali.

Period je bio loš i, u decembru 2016. godine, posle poraza od Lester sitija rezultatom 4:2, polako se došlo do onoga što Džejmi Karager okarakterisao kao "trenutak u kojem je Gvardiola bio ne samo najbolji, već i najpotcenjeniji trener na svetu".

Tim porazom sve ono za šta se zalagao u Engleskoj dovedeno je u pitanje, broj sledbenika Nevilove izjave je rastao, a "crni oblak cinizma" koji se nadvijao nad 'Etihatom' bivao sve veći. 'Građani' su sezonu završili na trećem mestu sa 15 bodova manje od šampiona Čelsija (prva u karijeri koju je 46-godišnji stručnjak završio bez trofeja), ali je remont počeo baš tog 10. decembra na 'King Pauer stadionu'.

Počeo je od golmana i, bez obzira što je brzo stavljen na stub srama kada se pokazalo da je Klaudio Bravo, iskusni čuvar mreže koji stigao kao zamena za Džoa Harta, potpuni promašaj, insistirao na dovođenju Edersona Moraeša.

Foto: Tanjug/AP Photo/Rui Vieira

Pep je verovao da Bravo pati od boljke karakteristične za golmane – smatra da, ako loše odigraju prvu veliku utakmicu u gostima, nešto nije u redu na mentalnom planu i teško ih je oporaviti. Čileanac je to doživeo na 'Old Trafordu' u septembru i nije uspeo da se vrati u formu, dok je situacija sa Edersonom bila suprotna. Iz utakmice u utakmicu je rastao i svoju klasu potvrđivao u svakom derbiju – setite se samo odbrane Lukakuu u finišu mančesterskog derbija.

Kada su Gvardiola i sportski direktor Ćiki Begiristajn stavili čuvara mreže Benfike na listu potencijalnih transfera, čak su članovi uprave koji odlučuju o dovođenju igrača "podigli obrve" jer nikada nisu čuli za njega. Njih dvojica su insistirali, verovali da je to čovek koji je idealan za željenu filozofiju, a sada je jasno da su bili u pravu – njegov profil potpuno odgovara Sitiju i on je "golman koji je Bravo trebalo da bude".

Nastavljeno je trošenjem ogromnog novca na defanzivni trio Kajl Voker-Danilo-Bendžamin Mendi, ali je od početka bilo jasno da je cilj oformiti snažnu odbranu bez koje napadački sistem ne bi dolazio do izražaja.

"Gvardiolu definišu kao 'napadačkog trenera' koji rizikuje otpornost odbrane. Često čujem da je njegova filozofija zasnovana na konceptu – 'postići ćemo više golova od vas'. To je besmislica. Njegova ideja defanzive je mnogo drugačija. Slično je bilo kada je vodio Barselonu, često su govorili da će, ako ih protivnik pritisne, njihove defanzivne slabosti izbiti na površinu. Statistika to nikada nije podržala jer rivali nisu imali dovoljan posed da ih ugroze, ali nije sve samo do stila u kojem se insistira na dodavanjima", napisao je Karager u svojoj kolumni, osvrnuvši se na neverovatan presing koji Siti igra po celom terenu, ali o tome i značaju bekova ćemo nešto kasnije.

Ni Vengerovi "nepobedivi", ni Fergusonov Junajted…

Photo by Andreas Rentz/Bongarts/Getty Images

Izvukavši pouke iz prvih 12 meseci na Ostrvu, podmlađivanje tima pred novu sezonu bilo je neophodno – Gvardiola je nasledio "mator tim", četvrti najstariji u proseku (28 godina i 310 dana), a sada vodi petu najmlađu ekipu u Premijer ligi (26 godina i 232 dana).

Počelo je pobedom na gostovanju novom prvoligašu Brajtonu, a već u drugom kolu remi sa Evertonom (1:1) koji će, ispostaviće se, biti poslednji "neuspeh" u kalendarskoj godini.

Krajem avgusta u Bornmutu startovala je nestvarna serija – 16 uzastopnih trijumfa, novi rekord Premijer lige i potpuna dominacija nad najvećim rivalima. Siti je savladao svih pet članova "velike šestorke" engleskog fudbala, Liverpul je ispraćen sa pet komada, dok su golmani Totenhema i Arsenala iz mreže loptu vadili četiri, odnosno tri puta.

Kruna je stigla prošlog vikenda na 'Old Trafordu' duelom sa starim poznanikom – Žozeom Murinjom.

Mančesterski derbi potpuno je bio obeležen plavom bojom, bez obzira na činjenicu da su gosti postigli da srećna pogotka i kritike o nezasluženim bodovima. Istina je potpuno drugačija, Romelu Lukaku im jeste dva puta asistirao, ali su oni stvorili mnogo više prilika i, osim u nekoliko kratkih vremenskih perioda, imali punu kontrolu na terenu.

EPA/GERRY PENNY

"Mi smo iskrena ekipa. Imali smo 75 odsto poseda lopte, što znači da smo ovde došli da igramo fudbal. To smo uradili", pecnuo je Katalonac najvećeg rivala protiv kojeg ima izuzetan učinak – 10 pobeda i 7 remija, uz samo 4 poraza.

"Mnogi su govorili da ne možemo u Engleskoj da igramo kao što je igrala moja Barselona, ali očigledno je moguće i mi smo to pokazali. Znao sam to i prošle godine. Uvek sam verovao da možemo i to sada konstantno pokazujemo. Svako može da igra kako hoće, zato je fudbal tako lep. Srećan što moja ekipa odlazi na 'Stamford Bridž' i na 'Old Traford' i pobeđuje na ovakav način".

Na stadionu najvećeg rivala izjednačen je uspeh Vengerove generacije "nepobedivih", kojima je to za rukom pošlo u dve odvojene sezone, da bi tri dana kasnije istorija ispisana u Svonsiju. Čekala se subota i novi derbi, ovoga puta sa ekipom Totenhema, koju su mnogi označili kao jedinu koja može da zaustavi plavu mašinu.

Grdno su se prevarili – meč u kojem je preostalih 18 klubova tražilo "spas Premijer lige" pretvorio se u "jednosmernu ulicu" i potpuno demoliranje 'Pevaca'. Siti je postigao četiri gola, uputio 20 udaraca ga Ugu Lorisu, od kojih je 11 išlo u okvir. Da su Sterling, Sane i Aguero bili koncentrisaniji u završnici, rezultat bi bio mnogo ubedljiviji od i ovako velikih 4:1.

"Za nas je počelo dobro od utakmice baš sa njima u predsezoni. Prvu smo igrali protiv Junajteda, a drugi meč bio je sa Totenhemom – stvorili smo osam, devet, možda i čitavih 10 šansi i mogli da postignemo mnogo golova, ali smo se ispromašivali. Bez obzira na sve, igrači su videli, ne ja, da je to način na koji treba da igramo. Od tog trenutka smo zadržali nivo, uz određene uspone i padove, skoro četiri meseca, zbog čega sam posebno srećan".

Photo by Michael Regan/Getty Images

Gvardiola je tako postavio još jedan neverovatan rekord jer je trener sa najdužim nizom pobeda u tri od pet najjačih liga na svetu. Sa Barselonom je takođe vezao 16 trijumfa, dok mu sada samo tri nedostaju da stigne učinak sa Bajernom – 19.

Na najbolji mogući način odgovorio je neosnovanim kritikama i, kako su neki od naših komentatora primetili, bez obzira na količinu potrošenog novca, obesmislio takmičenje u Premijer ligi. Ono za prvo mesto, naravno, pošto će se, kako se sada čini, velika borba voditi samo za mesta koja vode u Evropu.

"Ono što vidimo je izuzetno naporan rad, ne dobija se sve ovo samo tako što izvedete igrače na teren. Johan Krojf je napisao izuzetno interesantnu knjigu o totalnom fudbalu. Znamo da je Gvardiola mnogo učio od njega, on je bio glas koji ga je vodio. Pep nije normalan, poseban je, drugačiji u odnosu na ostale menadžere zato što je naučio tu ideju o totalnom fudbalu. Uključujući i golmana, bez obzira na poziciju na kojoj se nalazite i u odnosu na drugu poziciju, morate se osećati prijatno na terenu. Nešto poput generalnog pogleda na teren, a to je novo u Engleskoj. U većini vremena mi smo bili 'slepi' – svodilo se na 'ti si bek, ti štoper, ti imaš loptu i moraš da uradiš ovo ili ono'. On sve to vidi drugačije", kazao je Frenk Lampard.

Takođe, "pod svojim uslovima" je označio kraj mita o "ligi nad ligama" jer, kada pogledamo ostale, ova je najmanje neizvesna – samo Bajern ima 11 bodova više od drugoplasiranog u Nemačkoj. Pari Sen Žermen devet u odnosu na Monako u Ligi 1, Barselona je šest koraka ispred Atletiko Madrida, dok se u Italiji velika borba vodi između četiri tima (Napoli, Inter, Juventus, Roma).

Nešto drugačiji milioni

Photo by Shaun Botterill/Getty Images

Netrpeljivost koju osećaju protivnički navijači sasvim je normalna i njihove reakcije i kritike se u neku ruku mogu nazvati osnovanim. Međutim, to nije slučaj kod onih neostrašćenih ljubitelja fudbala koji, zbog ličnih afiniteta i emocija, nipodaštavaju svaki uspeh španskog stručnjaka.

Nije tajna da klubovi u kojima je radio mnogo troše, pa im nije strano da "istresu stotine miliona". Konkretno, od dolaska na 'Etihad' prebogati šeik Mansur uložio je više od 450 miliona evra u tim, što znači da je, kada se saberu troškovi u Barseloni (383 miliona €) i Bajernu (195 miliona €), Gvardiola na transfere potrošio ukupno 1.037.000.000 evropskih novčanica!

Ono što njega odvaja od ostalih trenera, osim podatka da niti jednom nije potrošio trocifren broj miliona na jednog čoveka, jeste to što svako pojačanje bira na osnovu potreba tima, a ne poželjnosti na tržištu, trenutne forme ili marketinške isplativosti.

Vodeći se time prošle sezone je insistirao na dovođenju Džona Stonsa i Leroja Sanea za više od 100 miliona zbirno, ali je za to, kako kaže, imao valjan razlog. Većina Sitijevih pojačanja dovedena su u godinama kada su tehnički potpuno obučeni, ali taman na granici na kojoj imate prostora da ih u taktičkom smislu privolite na određeni stil igre.

Photo by Barrington Coombs/Getty Images

Upravo je 188 centimetara visoki defanzivac dobar primer – prošle sezone je bio pod užasnim pritiskom, često je kiksirao, ali je Pep redovno hvalio njegov karakter, borbenost i "m**a". Već u drugoj sezoni mogao je od Stonsa da traži da, kako kažu kupski mediji, "nikada, ali apsolutno nikada" ne šalje duge lopte, već odigrava isključivo dodavanja po zemlji.

"Naravno da pomaže kada imate finansije da ispravljate greške. Ne možemo ignorisati 250 miliona evra uloženih samo prošlog leta. Ipak, trošenje velike količine novca ne znači garantovano osvajanje titula, a posebno ne garantuje zabavan fudbal. Daje vam veću šansu, ali je Premijer liga najizjednačenija u Evropi", ističe Karager.

Druga strana medalje vođenja najvećih klubova na svetu, a koju mnogi često obrišu iz računice, jeste pritisak sa kojim se treneri susreću. Primera je koliko hoćete, poslednji je Karlo Ančeloti, Gvardiolin naslednik u Minhenu, pa i Antonio Konte koji je do juče nazivan "najboljim trenerom u Engleskoj".

U krajnjem slučaju, iako se čini da je Gvardiola ceo život bez kose, slike sa predstavljanja na 'Kamp Nouu' stići će kao pravi demanti.

"Ako želite da sumnjate u njegov uspeh sa Barselonom, moguće je jer je imao najbolje fudbalere. Ako želite da sumnjate u uspeh sa Bajernom i to je moguće, pošto su bili najbolji tim u ligi. Došao je ovde kada Siti nije bio najbolji tim u ligi, posebno ne prošle godine. Sada su kilometrima ispred svih i igraju na način koji do sada u Engleskoj nismo videli", dodao je Lampard.

Photo by Michael Regan/Getty Images

Ali ni čuveni vezista Čelsija nije potpuno u pravu – nekadašnji kapiten 'Blaugrane' nasledio je tim na trećoj poziciji na tabeli i napravio šampionsku generaciju. Čuvenu 'tiki-taku' majstori u veznom redu doveli su do savršenstva, osvojeno je 14 trofeja u četiri godine, među kojima i dve Lige šampiona.

Jedini je trener sa svih šest pehara u sezoni, Španija mora da mu bude večno zahvalna jer su Pujol, Ćavi, Inijesta, Buskec i ostali klupski uspeh preneli u 'Crvenu furiju', ali je možda od svega važnije što je ukupno 22 igrača uveo u prvi tim Barselone.

"Da li igrače čini boljim? Da, čini. Po mom mišljenju, to je jedna od najvažnijih stvari u fudbalu. Pre njega niste znali Buskeca. Njegova tržišna vrednost bila je nula. Pedro takođe nije koštao ništa. Uveo ih je iz omladinskog tima, a ako želite, mogu da nastavim da pričam koliko ima takvih igrača", kazao je Tjeri Anri koji je sa Gvardiolom sarađivao u Barseloni

Spomenuti Buskec, pa Nolito, Tijago Alkantara, Munijesa, Dos Santos, Bartra, Montoja, Roberto, Kuenka, Teljo, Rafinja, Deulofeu… Svi oni su pod Gvardiolom zaigrali u seniorskoj konkurenciji – dovoljno da se opravda barem neki od kasnije uloženih miliona.

Mislilac, revolucionar i umetnik

Photo by Alexander Hassenstein/Bongarts/Getty Images

Šampionske ekipe su one koje uspevaju da pobeđuju "ružno", odnosno fudbalski stručnjaci koriste termin "ugly win" – kada dolazite do rezultata uprkos lošoj igri. Očekivani pad u formi mančesterskog kluba počeo je pre nekoliko nedelja, ali je i u tom periodu Siti skupljao bodove.

Rahim Sterling je pogocima u završnicama donosio prevagu protiv Sautemptona i Hadersfilda, zahvaljujući potpunoj slobodi u napadačkoj trećini terena o kojoj je često govorio Anri, engleski krilni napadač i Leroj Sane na drugoj strani mogli su da pokažu sav raskoš svog talenta i nastavljaju da ga pokazuju.

"Prve dve trećine terena su poprilično iste kao, na primer, kod Luja Van Gala. Postoji struktura, Pep vam da plan i vi morate da ga izvršite. Ali u poslednjoj trećini, bila je potpuna sloboda. Dozvolio nam je da radimo šta želimo. Centralni napadači često su se izvlačili na bokove, bili veoma široko, što je omogućavalo Ćaviju, Inijesti i Mesiju da kombinuju u sredini. Takve akcije obično bi se završavale golom upravo onih koji nisu bili u centralnim pozicijama", otkrio je Francuz kako se maksimalno koriste svih 20 segmenata na koje je podelio "zeleni tepih".

Photo by Mike Hewitt/Getty Images

U "centrali" imaju veliku pomoć Fernandinja, Brazilca o kojem se malo priča, a koji igra savršenu sezonu (Pep mu pokazao određene trikove koje je koristio igrajući na istoj poziciji), kao i Davida Silve i Nikolasa Otamendija, iskusnijih članova koji najbolje razumeju trenerov stil igre, sa kojima je u dogovoru akcenat stavljen na takozvanim "drugim loptama".

Na bokovima su Kajl Voker i Fabijan Delf, bekovi na koje se vraćamo, a koji rade mnogo slojevitiji posao nego što se u početku čini. Kao nekada Dani Alveš ili sada njegov imenjak Karvahal u Realu, često se ponavljaju u fazi napada i pružaju dodatno rešenje.

Takav fudbal, osim redovnog rizika, donosi i dvojaku prednost – konstantim viškom na boku Gvardiola eliminiše pretnju protivničkih bočnih igrača, oni moraju mnogo više pažnje da obrate na defanzivu. Kada malo dublje razmislite, jasno će vam biti da je to jedan u nizu razloga za Barseloninu dominaciju nad Realom u finišu prve i početkom druge decenije 21. veka.

"Od njega uvek možete očekivati visok intenzitet, veoma je zahtevan. Reč koju bih upotrebio je 'dominacija' jer to želi da postigne. Da li će u tome uspeti? Vreme će pokazati, ali obično to i učini. Ono što je važno jeste da voli da se brani na protivničkoj polovini. Uvek je korak ispred i pokušava da spreči kontranapade. Kada njegov tim ima loptu, on već razmišlja kako da zaustavi protivnika da organizuje kontru. Zato je toliko važan veliki broj dodavanja i posed na kojem insistira", podvlači Anri.

Voker je označen kao glavna meta u prethodnom prelaznom roku, svojim izuzetnim "fizikalijama" opravdava to gotovo svakoga dana, ali ko bi poverovao da jedan Fabijan Delf može biti ovako dobar na levom beku?

Nekadašnji igrač Lids junajteda i Aston Vile bio je klasičan vezni fudbaler, ali je Gvardiola video priliku uz levu aut liniju, pošto je Delf nakon prve sezone bio na pragu odlaska iz kluba. Jednako dobar posao radi na obe polovine, pruža podršku mladom nemačkom napadaču, ujedno mu dozvoljavajući više prodora nego što Sterling ima sa drugog boka.

Ovakav uticaj bekova znači i brzo pražnjenje jedne od strana, pa klubovi to koriste da težište igre brzo prebace na "širi" deo terena, obično prenosnom dijagonalom ili sa nekoliko kratkih dodavanja. A, trenutno to niko ne radi brže od 'Građana'.

Retki su bili slučajevi kada su morali da zapnu, jedan od njih bio je duel sa Vest Hemom koji je, ispostaviće se, bio prava potvrda zrelosti španskog stručnjaka. Dokaz da mu očigledno nije bilo potrebno previše vremena da se navikne na jednu od najzahtevnijih liga na svetu. Engleski mediji analizirali su trijumf koji je doneo David Silva akrobatskim pogotkom u finišu meča, istakavši da se ključni detalj dogodio po povratku sa 15-minutne pauze.

Katalonac je početkom drugog poluvremena umesto levog beka Danila uveo napadača Gabrijela Žesusa i automatski promenio formaciju sa 4-3-3, na 4-2-4. U samom špicu napada bili su Serhio Aguero i spomenuti Žesus, dok su po bokovima delovali Sterling i Sane.

"Razumem i ne osuđujem ako tim samo želi da se brani, tada ih je teško napasti. U takvoj situaciji smo morali da naučimo kako da ih napadnemo. U Hadersfildu smo imali više problema, ali je Vest Hem igrao identično", rekao je tada Gvardiola.

Nastavio je u opisanom duelu sa Junajtedom – početkom drugog poluvremena uveo je Gindoana umesto Kompanija, izgubio jednog igrača pozadi, ali dobio smirenost i višak u vezi. Petnaestak minuta je igrao sa trojicom pozadi, da bi onda izveo Gabrijela Žesusa, ubacio Mangalu i ponovo dobio balans koji je želeo, kako bi priveo meč kraju.

O duelu sa 'Spursima' nema se mnogo šta reći, potvrdio je da protiv njegovog fudbala možda i lošije prolaze ekipe koje žele da se nadigravaju, "bušio" ih baš na mestima na kojima su najslabiji – u srcu veznog reda gde nije bilo Vikora Vanijame, centralnom delu odbrane gde su falili Tobi Alderveireld i Dejvison Sančes, ali i po bokovima na kojima su bili prestrašeni Kiran Tripije i nedovoljno dobri Deni Rouz.

A da biste mogli da igrate ovako, potrebno je da vaši igrači budu izuzetno dobro fizički pripremljeni – tu zasluge idu Lorencu Buenaventuri, kondicionom treneru sa kojim sarađuje skoro punih 10 godina, a zbog kojeg je presing Sitija jednak u devetom i osamdesetdevetom minutu.

Međutim, sve taktičke zamisli, ideja o postavci na terenu i želja za kontrolom pale bi u vodu da nije postigao najtežu stvar u fudbalu – naučio je vrhunske igrače i velike zvezde da se žrtvuju za tim. Arigo Saki je jednom rekao da je njegov Milan iz osamdesetih, tim koji u debatama upoređuju sa više puta hvaljebnom Barsom, karakterisao kvalitet ljudi i njihova poniznost. Veličine poput Franka Barezija, Marka van Bastena i Ruda Gulita ostavili su ego po strani i igrali za tim, posebno kada je u pitanju defanziva.

Isto je Gvardiola uradio u svakom klubu koji je vodio, a konkretno u Mančesteru je izvukao pouke iz neuspešne prve sezone, napravio promene na ličnom planu, ali one nisu uticale na utemeljenu ideologiju.

KDB

Photo by Laurence Griffiths/Getty Images

U, sada već dugoj karijeri katalonskog stručnjaka, posebno se izdvaja jedno ime – da je tako, nije neobično, pošto ime glasi Lionel Mesi. U ravni ispod, po mišljenju mnogih, a i autora ovog teksta najboljeg fudbalera svih vremena, nalaze se dvojica posebnih ljudi – Filip Lam i Kevin De Brejne.

Da odmah raščistimo – da, De Brejne, jer po pravilu srpske transkripcije kojom bi svi trebali da se rukovodimo, neobično prezime na lokalnom jeziku "lomi jezik" u onom međuprostoru koji se nalazi između više samoglasnika.

"Kevin je jedan od najtalentovanijih igrača na svetu, ali možete videte kako trči i bez lopte. Odličan je primer mladim fudbalerima iz naše akademije. Oni znaju koliko je De Brejne dobar, a kada vide kako se bori i trči za svaku loptu, dobijaju pravi primer. Kevin nam pomaže da budemo bolji klub u budućnosti. Njegova partija danas… nemam reči", otvorio je Pep dušu posle Totenhema.

Peti veliki derbi ove sezone pripao je 'Građanima', prethodno su nanizali pobede nad Liverpulom (5:0), Čelsijem (1:0), Arsenalom (3:1), Mančester Junajtedom (2:1) i Totenhemom (4:1), a u svakoj od njih igrač utakmice bio je belgijski reprezentativac. Bilo bi stvarno nepošteno ne odvojiti poseban deo samo za njega.

Treba se samo podsetiti neverovatnih asistencija za Žesusa u prvom delu sezone, pa prodora kroz centralne delove protivničkih odbrana, izuzetnu viziju i pregled na terenu, dodavanja kojim može da se meri sa legendama katalonskog giganta…

Brojke samo potvrđuju klasu – odigrao je svih 18 utakmica u Premijer ligi, postigao šest golova i imao osam asistencija. Kreirao je skoro 50 prilika saigračima, dobija više od 50% duela i uspešnost dodavanja mu iznosi punih 85 procenata. Ipak, možda i najbolju pohvalu koju može da dobije skovali su analitičari koji prate fudbal na Ostrvu – najbolja leva noga u engleskom fudbalu. Kevin De Brejne je desnonog.

Najviše zahvaljujući njemu se Gvardioli, uz kontraargument da Nevil nikada nije igrao u nekoj ligi osim u Engleskoj, odgovor na izjavu sa početka teksta sam nametnuo.

"Objašnjavao sam to mnogo puta do sada – jedina moć koju imam kao menadžer jeste ta da će tim igrati onako kako ja želim. Žao mi je. To sam rekao kada sam došao i, koliko god da budem ostao, a nadam se da će biti dugo, tim će igrati onako kako ja budem želeo. Od toga neću odustati – nema šanse".

Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)

Komentari 102
Čitajte
Pošalji komentar