Sleklajning, lastiš za veliku decu

Kada je deci dosadio lastiš spojili su njegovu jednostavnost sa akrobatikom i veštinom hodanj po žici i tako dobili sleklajning. Veštinu kretanja po elastilčnom konopcu vezanom između dva drveta ili stuba na samo nekoliko metara od zemlje...

Svet
Podeli

Hodanje po konopcu (ili funambulizam) nije ništa novo. U Južnoj Americi to je način transporta, u Koreji je deo folklora, hodanje po žici je standardna tačka u cirkusima već vekovima kao i jedan od obaveznih treninga ravnoteže za penjače i planinare. Upravo su dvojica alpinista iz Kalifornije početkom ’80 počeli da hodaju po razapetim lancima i konopcima koji okružuju parkove i parkinge. Kasniji su ovu zanimaciju unapredili koristeći svoju alpinističku opremu. Razapinjali su užad između dva drveta ili stuba izvodivši na njima akorbatske trikove. Ova zanimacija se dopala alpinistima po Kaliforniji i brzo se proširila po svetu.

Postoje dve glavne razlike između hodanja po žici i sleklajninga, a one se sastoje u sledećem.

Prvo, uže koje se koristi u sleklajningu je elastično, njegove karakterisitke više odgovaraju jako uskoj trambolini, nije pravljeno da bude čvrst oslonac već da omogući što veći spektar akrobacija i pokreta.

Drugo, iako postoje ljudi koji praktikuju sleklajning na visini od nekoliko stotina metara, ova veština se uglavnom primenjuje na jako malim visinima do nekoliko metara od zemlje. Time se smanjuje rizik, a povećava mogućnost vežbanja velikog broja vratolomija, koje bi visoko bile prerizične za izvođenje.

Sleklajning u sebi sadrži više različitih stilova pa tako imamo:

Triklajning – najurbaniji stil, što više trikova na što jednostavnijim mestima. Park, parking, trg samo razapnete vaše uže i skačete na što zanimiljiviji način.

Voterlajning – kada je uže razvučeno preko velike vodene površine, a trik je izvesti što više trikova, a ne okupati se.

Hajlajning – vratolomije se izvode na visinama koje nisu baš podbne za padanje. Rizik se smanjuje tako što užad postavlja iznad vode ili strunjača, ali ima onih koji podižu adrenalin time što prelaze preko neosiguranih mesta.

Joga sleklajning – izvođenje joga vežbi na užetu širokom svega nekoliko centimetara traži dodatnu ravnotežu, spretnost i naravno koncentraciju, ako ste ikada probali da radite jogu možete da zamislite koliki je uspeh održati se na užetu u bilo kojoj pozi pa makar i kraći deo vremena.

Kod nas slaklajninga još uvek nije zaživeo, ili ga mi još nismo našli . Tu i tamo primećeno je nekoliko alpinista koji su radili nešto slično, tako da ako ste radoznali potražite ’slekere’ oko penjališta i veštačkih stena pa ako ih nađete javite nam. Do tada motajte lastiš i snimajte drveće i parkinge, možda se neko i usudi da krene prvi...

Sport

Dr Mario Tajsen: BMW-ov pogled unapred

Kada se BMW krajem prošle godine konačno oprostio od Formule 1, najavio je da će se njegov sportski angažman odvijati u Svetskom šampionatu turing automobila, u GT klasi u trkama izdržljivosti i u Formuli BMW, namenjenoj promovisanju mladih talenata. Proletos je bord direktora bavarskog proizvođača obelodanio da se ozbiljno zanima za ulazak u DTM. Ovog septembra, u vreme Italijanskog gran prija Formule 1, na Monci je vožena poslednja sezonska, ujedno i poslednja trka Evropske Formule BMW uopšte. Velikom finalu prisustvovao je i dr Mario Tajsen, a s njim su razgovarali novinari sajta 422race.com. U intervjuu koji prenosimo prvi čovek BMW Motorsporta načinio je pregled učinka sportskog odseka kuće na odabranim frontovima i najavio je projekte u kojima renomirana marka namerava da učestvuje u skorijoj budućnosti.

Aleksandar Babić utorak 28.09. 10:56 Komentara: 0

Svođenje računa: Hirohide Hamašima (Bridžston)

Do kraja Bridžstonovog angažmana u Formuli 1 ostali su još Monca i pet trka posle nje. Japanci privode kraju četrnaestu punu sezonu u eliti, vreme je za podvlačenje crte i osvrt na učinjeno, kao i za podsećanje na delatnost kuće u trkačkom sportu u protekle tri decenije, a ona je neraskidivo povezana s jednim imenom. Hirohide Hamašima direktor je razvoja trkačkih pneumatika, Bridžstonov čovek od 1977. godine. U korporaciju u kojoj je proveo ceo radni vek došao je posle završenih studija fizike polimera, do 1980. radio je na razvoju guma za putničke automobile, a 1981. preselio se u Veliku Britaniju i stao na čelo malog tima koji je izveo brend na međunarodnu takmičarsku scenu. U intervjuu za kompanijski sajt Hamašima govori o savladanim lekcijama, stečenim iskustvima, građenju reputacije, pa i o greškama. Formula 1, videćemo, logični je vrhunac svega prethodno uloženog i spoznatog.

Aleksandar Babić petak 10.09. 14:54 Komentara: 0