Stojković se rastao sa Kjelcem

Poljski klub doveo je ove nedelje Žulena Aginagaldea, verovatno najboljeg pivota na svetu.

Baskijac Aginagalde je bio član idealne postave OI 2012. i ovogodišnjeg SP, a slobodan je zbog gašenja rukometne sekcije madridskog Atletika. Zbog toga iz ekipe je morao da ode jedan od dosadašnjih pivota, a uprava kluba odlučila je da zadrži godinu dana mlađeg i domaćeg igrača – Pjotra Grabarčika.

Stojkovića u Poljskoj smatraju jednim od pionira rukometne renesanse, a njegov dolazak iz Nordhorna 2009. smatra se jednim od događaja koji su stvari pokrenuli ka plasmanu jedne poljske ekipe u polufinale Lige šampiona.

“Uvek je teško u ovakvim trenucima, Rastko je učinio mnogo za naš klub. Bio je ovo poslovni razgovor, a rastali smo se kao prijatelji, sa mnogo međusobnog poštovanja. Rastko se uvek ponašao kao profesionalac. Ovo je, na moju veliku žalost, profesij au kojoj se takve stvari događaju s vremena na vreme”, objasnio je predsednik kluba Bertus Servas, posle razgovora sa Stojkovićem i Grabarčikom.

Za četiri godine u klubu Stojković je bio tri puta prvak Poljske, osvojio je sva četiri kupa, uveo je ekipu dvaput u osminu finala LŠ (čime su izjednačili do tada najbolji plasman u istoriji), a ove sezone igrali su briljatno u elitnom takmičanju – u grupi su dobili svih 10 mečeva (jedini tim kome je to uspelo), na putu do finalnog turnira dobili su Seged i Metalurg (tri pobede i jedan minimalni poraz), a samo su protiv Barselone u polufinalu poklekli, pre nego što će dobiti THV Kil u borbi za treće mesto.

Stojković je početkom meseca napunio 32 godine. Karijeru je počeo u Partizanu, igrao je sa uspehom za Borac iz Bajaluke i Crvenu zvezdu, a jednu sezonu je proveo u nemačkom Pfulingenu. Odatle je prešao u Nordhorn, sa kojim je 2008. osvojio EHF kup, a godinu dana kasnije prešao u KS Vive Kjelce.

Za nacionalni tim igrao je sve do Evropskog prvenstva u našoj zemlji, kada je Srbija osvojila srebro. Nije nastupao na OI u Londonu i SP u Španiji.