- Ozmo na šljaci -

Tako blizu, a tako daleko

Kulise su bile postavljene, čekalo se samo da se glavni glumac pojavi na sceni i da uradi ono što su svi od njega očekivali.

Podeli

Međutim, prisutan je bio i jedan krupni momak u šortsu neobičnih boja – on je toplog pariskog popodneva preuzeo ulogu protagoniste i odigrao je najbolji meč u svom životu.

Treći put u karijeri Novak Đoković zaustavljen je u finalu Rolan Garosa – kup musketara i mesto među besmrtnima, među osvajačima Gren slema, i dalje su nedosanjan san.

Poraz izuzetno bolan, možda i jedan od najbolnijih u Đokovićevoj karijeri, a i sâm Novak odmah je identifikovao osnovni uzrok – Stan Vavrinka bio je hrabriji.

“More courageous (hrabriji)“, rekao je Novak za svog rivala u intervjuu sa Džonom Mekinroom odmah posle poraza, zatim je istu sintagmu umetnuo i u prvi odgovor na konferenciji za medije (iako se pitanje odnosilo na reakciju publike na kraju), a i u razgovoru sa srpskim novinarima potvrdio je to rečenicom:

“Bio je hrabriji u momentima kada je trebalo da se pritisne i da se odigra kako to veliki igrači rešavaju – on je to uradio, a ja nažalost nisam u tome uspeo“.

Novaka je u dobroj meri okovala važnost finala, pogotovo dodatna važnost koje je za njega ono imalo. Bio je isuviše pasivan, u drugom setu je nekoliko puta gestikulirao ka boksu kako stegnuto igra forhend, a upravo taj udarac bio je i najveći problem – u prva tri seta Novak je samo četiri direktna poena napravio tim udarcem.

Jasan znak stegnutosti jeste i kada igrač promašuje svoje omiljene udarce, a Novak se sada napromašivao lobova koje inače pogađa zatvorenih očiju. Uz to, od finiša drugog do sredine četvrtog seta upao je u letargiju, pa je skakutanjem i razgibavanjem ramena pokušavao sebe da trgne iz tog stanja.

To je važan segment poraza, ali Đoković je u prošlosti znao da izvuče pobede i sa lošijom igrom i govorom tela. Napetost jeste bila prisutna, ali ju je dodatno povećao suparnik do neba inspirisan koji Đokoviću nije dozvoljavao da razvije igru i da dođe u situaciju da se igra po njegovim uslovima.

Bliža prošlost dokazala je da je Vavrinka daleko od omiljenog protivnika Novaku – uz zdravog Del Potra, Stan je jedini od igrača sa tako moćnim i agresivnim udarcima koji u dužim vremenskim intervalima može da svede greške na razumnu meru i da otera Đokovića daleko iza osnovne linije.

Upravo to i sada mu je uspelo – Novak ga je “pozvao u meč“ u drugom setu, a Vavrinka se obrušio na njega svom snagom. Do kraja meča bio je superioran u razmenama sa osnovne linije, koristio je svaku nesigurnost i iole kraću lopticu i odigrao je bar desetak udaraca od kojih zastaje dah. I ključno – nije dozvolio da mu koncentacija opadne niti jednog trenutka.

Početkom četvrtog seta prošao je kroz blagu fizičku krizu, smanjio je brzinu servisa i nešto slabije se kretao, ali Đoković nije do kraja iskoristio taj prozor jer je olako ispustio brejk viška.

Šampionski inat probudio se u Novaku tek sredinom četvrtog seta kada je spasao dve brejk lopte pri rezultatu 3:3 – tada je i konačno probio Vavrinku bekhend paralelom i odigrao nekoliko prodornih udaraca koji su podsećali na ono što je prikazivao celog proleća.

Međutim, kao što je i Novak konstatovao na konferenciji, tada je već bilo kasno – Švajcarac je bio razigran i bilo ga je skoro nemoguće zaustaviti. Istina, u narednom gemu Đoković je imao 0:40, ali ni na jednoj od te tri brejk lopte nije postojala izgledna šansa.

Nestvarnom bekhend paralelom Vavrinka pravi brejk za 5:4, a poslednja Novakova prilika za povratak sublimira način na koji je igrao ceo meč – spasao je meč loptu, zatim došao do brejk prilike, ali forhend ga je ponovo izdao, pošto je u pokušaju da izgradi inicijativu poslao lopticu u aut. Tu je bio kraj.

Statistika nekada ne pokazuje mnogo toga, ali sada je prilično ilustrativna – Vavrinka je meč završio sa čak 60 vinera i 45 neiznuđenih grešaka, dok je Đoković upisao 30 direktnih poena i 41 grešku.

Jasno je da je Stanov trijumf čist kao suza i zato mu treba reći – svaka čast.

Glave su još vruće, pa još nije moguće ovaj poraz staviti u kontekst i pretpostaviti šta bi on mogao da znači za budućnost. Dve stvari se ipak mogu izneti sa sigurnošću.

Prva, Đoković je u prošlosti dokazao da ume da se oporavi od razarajućih poraza (ne gledajte dalje od prošle sezone, poraz na Garosu i osvajanje Vimbldona). Druga, Novak je propustio ogromnu šansu da kompletira Gren slem, da potvrdi nadmoć na Turu i da time poveća dugoročne ambicije i neke još veće snove učini dostižnim.

Novaku jeste uručen najteži put do titule – Nadal, dvodnevni meč sa Marijem i na kraju Vavrinka. Pao je na poslednjoj prepreci i ostaje nam samo da konstatujemo – šteta.

Crtice iz Pariza

- Na finalu je bio prisutan veliki broj poznatih ličnosti – Vuk Jeremić, proslavljeni francuski glumac Žan-Pol Belmondo, premijer Francuske Manuel Vals, kao i brojni teniski velikani poput Bjerna Borga, Gustava Kuertena, Marion Bartoli...

Postoji poseban ulaz za najvažnije goste, a na oko sat do početka meča tu su se načičkali brojni posetioci čekajući slavne. Najveća histerija zavladala je kada je došao vremešni, 82-godišnji Belmondo, a i Borg je svima izlazio u susret, pa mu je trebalo desetak minuta da prevali put od deset metara do ulaska na stadion.

Bartoli je bila jednako predusretljiva i šarmantna, a Kuerten je po navici bio nasmejan i ćaskao sa svima.

- Srpski jezik čuo se u Bulonju više nego svih prethodnih dana zajedno. Srpske zastave na svakom koraku i mnogo onih koji su “potegli“ preko noći – recimo, jedan čovek došao je iz Karlsruea, platio kartu 750 evra preko interneta i odmah se vratio kući posle meča.

Čulo se to i tokom susreta – “Nole, mi te volimo“, “idemo, kralju“ i slično, ali nažalost nije vredelo.

- Đoković je još jednom pokazao koliko je dostojanstven u porazu – na mreži je srdačno zagrlio protivnika i trudio se da ga ne ponesu emocije kojih je bilo na pretek. Na kraju nije izdržao, posle dugotrajnih ovacija francuske publike oči su mu se napunile suzama.

Na konferenciji za medije bio je Novak tužan, ali strpljiv. Čak je stigao i da se našali na pitanje koliko će mu biti teško da preboli poraz s obzirom na to da je posle prošlogodišnjeg osvojio Vimbldon:

“Ma da, biće veoma lako – odem na Vimbldon i osvojim trofej. Naravno, biće vrlo teško“, kazao je Novak uz osmeh.

I na kraju, dok se vraćao ka svlačionici, potrudio se da se nasmeje dok je prolazio i ’bacao koske’ skupljačima lopti.

Šampionsko lice pokazuje se i u situacijama kada ti nije ni do čega. Tada se možda pokazuje i najviše.

- Dve nedelje gungule, gužve, a onda odjednom – mir. Već oko 21 sat nigde nikog na Rolan Garosu, radnici rasklapaju, nose, čiste... Očekivano, logično, neminovno, ali ipak tužno. Do sledeće godine.

Bilo mi je zadovoljstvo pisati za vas – hvala na svim sugestijama, pohvalama i kritikama.

Poslednji pozdrav iz Pariza,

Saša (ozmo_sasa)

strana 1 od 5 idi na stranu