4. avgust 2008. | 19:28

Srbija u Pekingu, 92 učesnika, a medalja?

Kladionice

Uloga favorita na fudbalskom turniru pripada Argentincima i Brazilcima, a na spisku ozbiljnih kandidata slede Italija, Holandija, Kamerun, Obala Slonovače, Srbija i Nigerija.

Prema kladionicama Novak Đoković je treći favorit muškog turnira, malo iza Federera i Nadala, sa većim izgledima od Marija, Karlovića i Davidenka.

Isti izvori očekuju da medalje u ženskoj konkurenciji podele sestre Vilijams, Jelena, Ana i Dinara Safina. Ostale igračice imaju znatno manje izglede.

Na vaterpolo turniru pobediće Mađarska ili Srbija, a mesta u polufinalu ima i za selekcije Hrvatske i Crne Gore, ostali su praktično bez izgleda.

Na turniru odbojkašica favorit je Brazil, slede Rusija i Kina, pa Kuba i Italija, iz 'trećeg plana' priliku da dođu do medalje tražiće selekcije SAD, Srbije i Poljske.

Na muškom odbojkaškom turniru Brazil je prvi kandidat za osvajanje zlatne medalje, slede Srbija, Rusija, Bugarska, SAD i Italija, a ostali su bez šansi...

Sportisti Srbije debitovali su na Olimpijskim igrama 1912. godine. Od sledećih Igara, 1920. godine, do 1988. godine svake četiri godine predstavljali su Jugoslaviju, da bi 1992. u Barseloni bili 'nezavisni olimpijski učesnici' u pojedinačnim sportovima.

U dresovima Jugoslavije, izmenjene, vratili su se na olimpijsku scenu 1996. godine, u Sidneju su predstavljali tu državu, a u Atini državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

Na Letnjim olimpijskim igrama učestvovalo je do Pekinga 1.258 naših olimpijaca, koji su se takmičili u 25 sportova.

U Atini 2004. godine tadašnja Državna zajednica Srbija i Crna Gora imala je ukupno 87 predstavnika, a krajnji bilans bile su dve srebrne medalje, jedna Jasne Šekarić u disciplini vazdušni pištolj i druga vaterpolista. Dovoljno samo za deobu 62. mesta na listi najuspešnijih.


Srpski tim 2008. godine nešto je brojniji, a čini se da broj medalja sa poslednja dva skupa najboljih sportista sveta, Sidnej 2000 (3) i Atina 2004 (2), može lako biti nadmašen. Broj između četiri i šest medalja mogao bi se smatrati realnim, sve iznad toga bilo bi dovoljno za veliku radost.

Srbiju će predstavljati 92 takmičarki i takmičara, u kolektivnim sportistima 55, u pojedinačnim još 37.

Po sportovima najbrojniji su odbojkašice i odbojkaši (po 12), fudbaleri (18), vaterpolisti (13), atletičarke i atletičari (10), odnosno plivačice i plivači (9), teniserke i teniseri (5), streljačka reprezentacija ima takođe pet članova.

U Pekingu će nastupiti i troje veslača, dvojica rvača, dvojica biciklista i jedan stonoteniser.

Atletski tim Srbije imaće devetoro članova. Najveće izglede da ostvari dobar plasman imaće Olivera Jevtić (24. jul 1977, Mladost Užice).

Jevtićeva će učestvovati u maratonskoj trci, a na prethodnim Olimpijskim igrama završila je u istoj disciplini na šestom mestu.

Ovo su joj treće Olimpijske igre, u Sidneju 2000. godine takmičila se na 5.000 i 10.000 metara i na dužoj deonici završila na 11. mestu.

Bacačica diska Dragana Tomašević (4. jun 1982, Sirmijum Sremska Mitrovica) učestvovala je i na Igrama u Atini. Tada nije uspela da se plasira u finale.

Ima 'A' normu postignutu u junu u Rijeci, u Hrvatskoj (62.70m)

Troskokašica Biljana Topić (17. oktobar 1977, Vojvodina Novi Sad) debituje na OI.

Na Balkanijadi u dvorani u Atini skočila je 14.17 i stekla 'B' normu, u junu ove godine stigla je do 'A' norme (14.22), a na državnom prvenstvu skočila je 14.36.

Ivana Španović (10. maj 1990, Proleter Zrenjanin) stekla je pravo da učestvuje na Olimpijskim igrama skokom od 6,65 na juniorskom prvenstvu države, na Sevtskom prvenstvu za juniore osvojila je zlatnu medalju skokom od 6,61.

Bila sam odllična na SP za juniore i sada sam spremna. Nadam se da ću nadmašiti svoj lični rekord, sve je moguće jer sam na granici 12 najboljih i finala,“ rekla je Španovićeva pred polazak u Kinu.

I Tatjana Jelača (10. avgust 1990, Sirmijum Sremska Mitrovica) je učesnica prethodnog prvenstva sveta za juniore i juniorke. U disciplini bacanje koplja Jelača je osvojila srebrnu medalju sa rezultatom 58,77m

Predrag Filipović (5. oktobar 1978, Vlasotince) i Nenad Filipović (5. oktobar 1978, Niš) najbolji su brzi hodači iz Srbije ali u Pekingu će se boriti samo za najbolje lične rezultate.

Predrag je na Evropskom mitingu u Dudincima 2007. godine ispunio 'B' Olimpijsku normu. U Kinu putuje sa vremenom 1:24,07 na 20km.

Nenad je nastup u Pekingu izborio na Kupu hodača u Lemingtonu 2007. godine, sa vremenom 4:03,42 u hodanju na 50km.

Filipovići će se boriti sa ostalim atletičarima, ali, kao i Olivera Jevtić, protivnika će imati i u lokalnom vremenu (prosečna temperatura 36, vlažnost vazduha 92%) pa, kao i u ostalim sportovima i disciplinama gde se puno vremena provodi na otvorenom nemaju puno izgleda da ostvare značajan rezultat.

Predrag Filipović je u Atini bio 39. u disciplini u kojoj će nastupati i u Pekingu.

Skakač u vis Dragutin Topić (12. mart 1971, Vojvodina) učestovaće peti put na Olimpijskim igrama. Na mitingu u Sofini došao je do 'B' norme, a u Novom Sadu ove godine preskočio 2,30 i u Kinu odlazi sa 'A' normom.

Na Olimpijskim igrama debitovao je 1992. godine, bio je osmi sa preskočenih 2,28, u Atlanti 1996. godine preskočio je 2,32 i završio na četvrtom mestu, a četiri godine kasnije u Sidneju je razočarao, sa 2,20 završio je takmičenje u kvalifikacijama.

Pre četiri godine u Atini bio je deseti sa rezultatom 2,29.

Asmir Kolašinac (15. oktobar 1984, Crvena zvezda) je bacač kugle sa najboljim rezultatom godine u Srbiji (19.99), a priliku da se pojavi u Kini dobio je i zbog toga što mu je glavni konkurent u toj disciplini 'pao' na doping testu. Cilj je plasman u finale.

Goran Nava (15. april 1981, Bolonja) je momak čiji je otac Italijan, a majka Srpkinja. Sigurno najmanje poznat predstavnik Srbije je olimpijsku normu u trci na 1500 metara ostvario znatno pre ngo što je, posle odluka Međunarodne i Italijanske atletske federacije, dobio dozvolu da nastupi pod crveno-plavo-belom zastavom.

Nema rezultat koji bi najavljivao velike domete u Pekingu.

Ivan Stević (12. mart 1980, Partizan Beograd) i Nebojša Jovanović (27. mart 1983, Vojvodina Novi Sad) predstavljaće Srbiju na uličnoj trci u Pekingu.

Steviću su ovo druge Olimpijske igre, u Atini je ostao bez plasmana.

Nastup u Kini obezbedio je osvajanjem zlatne medalje u drumskoj trci na 'B' Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2007. godine. Jovanović je priliku da se pojavi u olimpijskoj trci dobio zahvaljjući kvoti koju je dobila Srbija.

"Srpski biciklizam je napravio mali podvig obezbedivši dva mesta u olimpijskoj trci. Više od 50 vozača sa 'Trke oko Francuske' voziće u Kini, staza je teška, duga 250 kilometara uz sedam uspona. Naši predstavnici su dobro pripremljeni, mnogo zavisi od taktike i tehnike," rekao je trener srpskih biciklista Radiša Čubrić.

Vaterpolo reprezentacije Jugoslavije i Srbije i Crne Gore imaju ukupno devet olimpijskih medalja, a sa poslednjih igara vaterpolisti su donosili medalje, iz Sidneja bronzane, iz Atine srebne.

Pobednici Svetske lige i vicešampioni Evrope 2008. godine pokušaće da osvoje medalju i na Igrama u Pekingu, a njih četvorica, Vladimir Vujasinović, Dejan Savić i Aleksandar Šapić učestvuju četvrti put na Olimpijskim igrama, igraće za jedinu medalju na Olimpijskim igrama koja im nedostaje, zlatnu.

Na prethodnom olimpijskom turniru u Atini u finalu su izgubili (kao Srbija i Crna Gora) od Mađara.

"Osam ili devet selekcija imaće ambicije da osvoje medalju na Igrama u Pekingu, što je podatak koji sam po sebi govori kakva će biti konkurencija", izjavio je trener vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Udovičić pred put u Aziju.

Vateprolo turnir počinje takmičenjem u grupi, protivnici selekciji Srbije biće timovi Nemačke (10. avgust), Hrvatske (12. avgust), SAD (14. avgust), Kine (16. avgust) i Italije (18. avgust).

U grupi 'B' su ekipe Grčke, Kanade, Crne Gore, Mađarske, Španije i Australije.

U četvrtifnale će po četiri ekipe iz obe grupe.

Na Udovičićevom spisku su Denis Šefik (20. septembar 1976), Andrija Prlainović (28. april 1987), Nikola Rađen (29. januar 1985), Vanja Udovičić (12. septembar 1982), Dejan Savić (24. april 1975), Duško Pijetlović (25. april 1985), Slobodan Nikić (25. januar 1983), Filip Filipović (2. maj 1987), Aleksandar Ćirić (30. decembar 1977), Aleksandar Šapić (1. jun 1978), Vladimir Vujasinović (14. avgust 1973), Branko Peković (7. maj 1979), Slobodan Soro (23. decembar 1978), Branislav Mitrović (30. januar 1985), Živko Gocić (22. avgust 1982) i Marko Avramović (24. avgust 1986).

Na olimpijskom turniru igraće trinaestorica vaterpolista.

Veslački tim ima tri člana.

Iva Obradović (6. maj 1984, Danubijus, Novi Sad) debituje na Olimpijskim igrama u disciplini skif. Na kvalifikacionoj regati u Poljskoj u junu 2008. godine osvojila je treće mesto. Pokušaće da se plasira u finale.

Nikola Stojić (15. decembar 1974, Partizan) i Goran Jagar (10. Jun 1984, Partizan) su u Pekingu zahvaljujući tome što su na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2007. godine, u finalu discipline dvojac bez kormilara osvojili šesto mesto.

Stojić je veslao i u Atini 2004. godine sa Mladenom Stegićem (osvojili peto mesto u finalnoj trci) i četiri godine ranije u Sidneju sa Đorđem Višackim, i tada je naša posada bila peta.

Veslači su prvi krenuli ka Kini, ali 'dužim putem', prvo su odradili pripreme u Sloveniji.

Ženska seniorska odbojkaška reprezentacija igraće prvi put na Olimpijskim igrama. Devojke koje su osvajale medalje na prvenstvima Evrope i sveta imaju priliku da odigraju i olimpijski turnir.

To pravo stekle su osvajanjem drugog mesta na svetskom kvalifikacionom olimpijskom turniru u Tokiju ove godine.

Kapiten srpske reprezentacije Vesna Čitaković - Đurišić kaže da je ovaj turnir "u karijerama svih igračica najveći izazov".

"Niko od nas ne zna kakav je osećaj biti učesnik Igrara, a u Pekingu se sa tim moramo izboriti", rekla je Čitaković - Đurišić.

Rivali u grupi 'B' su Kazahstan (9. avgust), Alžir (11. avgust), Brazil (13. agust), Italija (15. avgust) i Rusija (17. avgust).

U grupi 'A' su Poljska, Venecuela, Japan, Kuba, Sjedinjene Države i Kina.

Po četiri ekipe iz obe grupe će u četvrtfinale, slede eliminacije.

Na spisku igračica su Jelena Nikolić (13. april 1982), Jovana Brakočević (5. mart 1988), Ivana Đerisilo (8. avgust 1983), Maja Ognjenović (6. avgust 1984), Nataša Krsmanović (19. jun 1985), Brižitka Molnar (28. jul 1985), Jovana Vesović (21. jun 1987), Vesna Čitaković (3. februar 1979), Maja Simanić (8. februar 1980), Stefana Veljković (9. januar 1990), Suzana Ćebić (9. novembar 1984), Aleksandra Petrović (1. jul 1987) i Ivana Nešović (23. jul 1988).

U ekipi će biti 12 igračica.

Muška seniorska odbojkaška reprezentacija sa OI u Atlanti i Sidneju ima medalje, bronzanu 1996. i zlatnu četiri godine kasnije. U Atini turnir je za naš tim završen u četvrtfinalu, a plasman na Igre u Pekingu obezbeđen osvajanjem prvog mesta na kontinentalnom kvalifikacionom turniru u Izmiru ove godine.

Nedavni mečevi Svetske ige i završnica tog takmičenja najavili su da ekipa Igora Kolakovića može da osvoji medalju, ali i da je krug kandidata za mesto na pobedničkom postolju širok.

"Iza svih selekcija koje su se plasirale na Oilmpijske igre je višegodišnji naporan rad. Sve ekipe sigurno imaju veliku želju da baš u Pekingu pruže najviše što mogu", rekao je kapiten odbojkaša Nikola Grbić, kome će četvrto učešće na OI biti poslednja reprezentativna akcija.

Odbojkaši će igrati u grupi 'B' sa Rusijom (10. avgust), Brazilom (12. avgust), Poljskom (14. avgust), Nemačkom (16. avgust) i Egiptom (18. avgust). U grupi 'A' su reprezentacije Italije, Kine, Sjedinjenih Država, Japana, Venecuele i Poljske.

Najbolje četiri ekipe idu u četvrtfinale.

Kolaković će odrediti 12 igrača koji će nastupiti na olimpijskom turniru, a kandidati su Nikola Kovačević (14. februar 1983), Dejan Bojović (3. april 1983), Novica Bjelica (9. februar 1983), Nikola Grbić (6. septembar 1973), Bojan Janić (11. mart 1982), Vlado Petković (6. januar 1983), Marko Samardžić (20. jun 1989), Ivan Miljković (13. septembar 1979), Miloš Nikić (31. mart 1986), Andrija Gerić (24. januar 1977), Saša Starović (19. oktobar 1988), Marko Podraščanin (29. avgust 1987), Dragan Stanković (18. oktobar 1985) i Nikola Rosić (5. avgust 1984).

U ekipi će biti 12 igrača.

Brojna ekipa plivača i plivačica iz Srbije odlazi u Peking sa ciljem da budu ostvareni što bolji rezultati, popravljeni državni rekordi, uz nadu da bi Milorad Čavić mogao do medalje.

Milorad Čavić (31. maj 1984, Partizan Beograd) učestvovaće u dve discipline, trkama na 100 metara slobodnim i delfin stilom. Iako ima normu i na 50 metara slobodno kvalifikacije će morati da propusti zbog rasporeda takmičenja.

Čavić, debitant u Sidneju 2000. godine kada je ostao bez plasmana, i učesnik polufinala u Atini 2004. godine kada je imao peh da mu kostim u kojem je plivao pukne u toku trke, veruje da je došlo vreme da se skroz ozbiljno uključi u borbu za medalje.

"Previše je rizično najavljivati medalju. Ovo su mi treće Igre. Na prvima sam učestvovao, u Atini sam bio u polufinalu i bilo bi lepo da se sada plasiram u finale", rekao je Čavić, "Od kada sam se vratio plivanju, posle dvogodišnje pauze, to je sve na šta mislim. Sve ostalo sam ostvario u plivanju osim olimpijske medalje."

Disciplina u kojoj Čavić pliva za medalju (100 metara delfin) najavljena je kao jedan od najatraktivnijih događaja na Igrama. Stručnjaci procenjuju da Amerikanac Majkl Felps, koji će pokušati da osvoji osam zlatnih medalja u Pekingu, najlakše može da izgubi baš u toj trci.

Vladan Marković (20. mart 1977, Zlatni delfin) plivaće četvrti put na Olimpijskim igrama. U disciplini 200 metara delfin stilom ima 'B' olimpijsku normu (2.00,36). Marković je državni rekorder od 2000. godine kada je na Igrama u Sindeju plivao 2.00,11.

Radovan Siljevski (17. jul 1986, Neptun) je učesnik trke na 200 metara slobodno sa 'B' normom sa Univerzijade u Bangkoku (1.52,22). U međuvremenu je postavio novi državni rekord na toj deonici, 1.51,34.

Dvojica sjajnih mladih pllivača u Pekingu će plivati na trećem velikom takmičenju u poslednjih mesec dana.

Ivan Lenđer (29. jul 1990, Mužlja) i Čaba Silađi (23. avgust 1990, Novi Sad) osvojili su osam medalja na prvenstvima Evrope i sveta za juniore ovog leta.

Lenđer je uspeo da u Montereju ispliva 'A' normu u disciplini 100 metara delfin (52,62). Iako je mladi plivač iz Zrenjanina imao 'B' normu još na EP u Antverpenu 2007. godine morao je do boljeg rezultata jer u jednoj disciplini više plivača iz iste zemlje mogu da nastupe samo ako svi imaju 'A' normu.

Silađi je svoj rezultat popravio na EP za juniore i u Peking ide sa novim državnim rekordom na 100 metara prsno, 1.01,91.

U ženskom delu ekipe su četiri plivačice.

Miroslava Najdanovska (10. januar 1988, Proleter Zrenjanin) je na Svetskom prvenstvu u Melburnu 2007. godine ispunila 'B' normu na 100 metara slobodno, a na Beogradskom pobedniku iste godine ostvarila pravo da se takmiči i na 50 metara slobodno pa će u Pekingu plivati u dve discipline.

Najdanovska je ovog leta popravaljala sosptvene rekorde i na 50 (25,87) i na 100 metara slobodno (55,88).

Nađa Higl (2. januar 1987, Tamiš Pančevo) je na mitingu u Sloveniji isplivala 'B' normu u discilipini 200 metara slobodnim stilom (2.31,65). Nađa je državna rekorderka u toj disciplini sa rezultatom 2.30,51 postignutim ovog leta u Sloveniji.

Posle nastupa u Sidneju 2000. godine i višegodišnje pauze Marica Štražmešter (28. avgust 1981, Alkorkon) će ponovo nastupiti na Olimpijskim igrama. U Dubrovniku je u julu trku na 100 metara leđno završila sa vremenom novog državnog rekorda 1.03,76 i stekla normu.

Najmlađa sportistkinja Srbije u Pekingu biće Milica Ostojić (16. oktobar 1991, Beograd). Ona je normu za učešće na Igrama u disciplini 200 metara slobodno (2.03,43) ostvarila krajem jula a tek posle molbe Plivačkog saveza Srbije da joj se dozvoli učešće na Igrama rezultat je prihvaćen iako je rok istekao nekoliko dana ranije.

Sport u kojem su zemlje prethodnice bile najuspešnije je rvanje. Čak 16 medalja osvajali su rvači Jugoslavije, a poslednja je stigla još 1988. godine.

Srbiju će u Pekingu predstavljati Kristijan Fris (21. april 1984, Proleter) i Davor Štefanek (12. septembar 1985, Proleter), obojica u grčko-rimskom stilu.

Fris je na Svetskom prvenstvu u Azerbejdžanu 2007. godine, osvojio bronzanu medalju u kategoriji do 55 kilograma, a Štefanek je pravo na nastup u Pekingu ostvario pobedom na prvom kvalifikacionom turniru u kategoriji do 60kg.

Neću ništa unapred da pričam. Može se osvojiti medalja ali može i da se izgubi u prvom kolu od nekoga ko se poslednji kvalifikovao. Kristijan i ja smo puno radili i napredovali. Zalečili smo povrede, maksimalno smo spremni. Videćemo šta će biti,” rekao je pred polazak na put Davor Štefanek.

Samo jednom u istoriji, na Igrama 1988. godine stonoteniseri su osvojili medalje. Dominacija igrača i igračica iz Kine i ostalih država Azije stara je koliko i turniri na OI.

Jedini stonoteniser koji će igrati pod zastavom Srbije je Aleksandar Karakašević (9. decembar 1975, Mladost). Karakašević, učesnik Igara 1996. i 2004. godine, na kvalifikacionom turniru u Budimpešti izborio je plasman na svoje treće OI.

U Atini je, u paru sa Grujićem, stigao do četvrtfinala, a u pojedinačnoj konkurenciji eliminisan je u trećem kolu.

U Atini smo imali veliku šansu i nismo je iskoristili. Samo ja znam kako mi je tada bilo. Sada je drugačije, učestvujem u pojedinačnoj konkurenciji. Nikada se ne predajem i želja mi je da dođem do jednog od trojice strašnih Kineza. Njima će, zbog toga što je stoni tenis nacionalni sport, biti teže nego nama. Igraću rasterećeno, nadam se najboljem,“ kaže Karakašević.

U sportu u kojem je na Igrama od 1988. godine do Atine 2004 osvojeno čak deset medalja Srbija će imati petoro predstavnika.

Zastavu na svečanom otvaranju nosiće Jasna Šekarić (17. decembar 1965, Crvena zvezda), učesnica Igara u Seulu, Barseloni, Atlanti, Barseloni i Atini, osvajačica jedne zlatne, tri srebrne i jedne bronzane medalje.

Šekarićeva je još 2005. godine pobedom na Svetskom kupu obezbedila pravo da se šesti put pojavi na Igrama, a u obe discipline, malokalibarski pištolj i vazdušni pištolj, boriće se za medalju.

"Streljaštvo se kod nas ne prati mnogo, ali razlika između prvog i 15. na takmičenjima je jako mala. Da, nas petoro želimo medalje, ali ima ih još stotinu koji ih žele", rekla je Jasna Šekarić na ispraćaju olimpijskog tima.

Stevan Pletikosić (14. mart 1972, Čika Mata, Kragujevac) je osvojio srebrnu medalju na SP u Zagrebu 2006. godine i kvalifikovao se za nastup u Pekingu u disciplini malokalibarska puška – trostav.

Pletikosić ima olimpijsku medalju, srebrnu iz Barselone 1992. godine.

Lidija Mihajlović (23. septembar 1968, Niš 1881) je normu ostvarila 2006. godine u Zagrebu, tada je bila četvrta u disciplini malokalibarska puška – trostav, a prema rezultatima postignutim prethodne i ove godine važi za jednog od ozbiljnih kandidata za osvajanje medalje.

Na OI je učestvovala samo jednom, 1992. godine.

U Barseloni je bio i Nemanja Mirosavljev (10. maj 1970, Novi Sad 1790), učesnik Igara 1996. i 2000. godine. Na Svetskom kupu u Sidneju 2007. godine bio je peti u disciplini malokalibarska puška trostav i na osnovu plasmana osvojio olimpijsku normu.

Peti, najmlađi član streljačkog tima je Damir Mikec (31. mart 1984, Policajac, Beograd). Debitant na Olimpijskim igrama pravo da se takmiči stekao je osvajanjem šestog mesta na Svetskom kupu 2007. godine u disciplini vazdušni pištolj.

Dugo se smatralo da je značajnije osvojiti veći turnir, Gren Slem takmičenja bila su daleko vrednija ali je poslednjih godina priča o teniskom turniru na Olimpijskim igrama postala sasvim ozbiljna pa će se za medalje boriti petoro igračica i igrača iz Srbije sa ozbiljnim izgledima da osvoje medalje.

U konkurenciji žena igraće Ana Ivanović (6. novembar 1987) i Jelena Janković (28. februar 1985), najbolje dve teniserke sveta u trenutku održavanja olimpijskog turnira.

Jelena je učestvovala na Igrama u Atini, kao devetnaestogodišnjakinja, izgubila je u prvom kolu.

U konkurenciji muškaraca Srbiju će predstavljati treći teniser sveta Novak Đoković (22. maj 1987) i Janko Tipsarević (22. jun 1984), a na turniru parova zaigraće četvrti teniser na listi najboljih dubl igrača Nenad Zimonjić (4. jun 1976) i Đoković.

Zimonjić je igrao u Sidneju 2000. godine, u paru sa Dušanom Vemićem, ali su ekiminisani u prvom kolu.

U svim konkurencijama olekuje se velika borba, na listi prijavljenih su skoro svi najbolji teniseri i teniserke na svetu, a zahvaljujući pravilima MOK nema svih Ruskinja, Argentinaca i Španaca koji se pojavljuju na velikim turnirima. Svaki savez može da prijavi po troje u jednoj disciplini.

Fudbalska reprezentacija Srbije stekla je pravo da nastupi na olimpijskom turniru osvajanjem drugog mesta na Evropskom prvenstvu za mlade u Holandiji 2007. godine. Tada su fudbaleri bili jedina selekcija koja je imala obezbeđen nasutp na Igrama, a najavljivano je da će tim koji će putovati u Kinu biti najjači u tom trenutku i da se «bruka iz Atine» neće ponoviti.

Na prethodnim Igrama učinjen je ustupak Crvenoj zvezdi, u Atinu je krenuo 'šareni tim' a Argentinci su, dva dana pre svečanog otvaranja, najavili da će Vladimir Petrović i njegovih 18 (mahom) 'drugopozivaca' putovati nazad crvenih obraza.

Naslednici, bar pravni, osvajača zlatne medalje sa OI u Rimu i tri 'srebra' i 'jedne bronze' završili su nastup na Igrama bez osvojenog boda i sa gol razlikom 3:14.

Đukić je u Šangaj, gde će reprezentacija igrati prve dve utakmice u grupi, doveo pristojnu selekciju, ne i najjaču. Trojica igrača starijih od 23 godine, koliko FIFA dozvoljava da ih u ekipi ima, su Vladimir Stojković, trenutno bez angažmana, kao i dvojica momaka koji su poziv zaradili uglavnom činjenicom da igraju u Kini, Aleksandar Živković i Miljan Mrdaković.

Od onih koje je Đukić želeo da vidi na olimpijskom turniru nema, najverovatnije, Stefana Babovića i Filipa Đorđevića, koje klub ne pušta, kao ni povređenih Ninkova i Obradovića.

U grupi su Australija (7. avgust, Šangaj), Obala Slonovače (10. avgust, Šangaj) i Argentina (13. avgust, Peking), dve ekipe će u nokaut rundu, a reprezentacija Srbije nalazi se na sredini liste kandidata za osvajanje medalje.



Argentinci brane 'zlato' iz Atine, 'srebrnih' Paragvajaca nema, tada su treći bili Italijani a četvrti Iračani.

Sa Đukićem u Kini su Vladimir Stojković (28. jul 1983), Saša Stamenković (5. januar 1985), Željko Brkić (9. jul 1986), Nenad Tomović (30. avgust 1987), Slobodan Rajković (3. februar 1989), Duško Tošić (19. januar 1985), Aleksandar Kolarov (10. novembar 1985), Milan Vilotić (21. oktobar 1986), Marko Jovanović (26. mart 1988), Milan Smiljanić (19. novembar 1986), Andrija Kaluđerović (15. jul 1987), Nikola Gulan (23. mart 1989), Ljubomir Fejsa (14. avgust 1988), Predrag Pavlović (19. jun 1986), Vladimir Bogdanović (5. oktobar 1986), Zoran Tošić (28. april 1987), Dušan Tadić (20. novembar 1988), Aleksandar Živković (28. jul 1977), Đorđe Rakić (31. oktobar 1985), Miljan Mrdaković (6. maj 1982) i Gojko Kačar (26. januar 1987).

Priredio/la: Miloš Šaranović

Postojeći komentari (42) | Pošaljite komentar  Odštampaj   Pošalji

Google oglasi Šta su Google oglasi?



četvrtak 27. februar 2020.

Medalje

  Država Zlatne medalje Srebrne medalje Bronzane medalje Ukupno
1. Kina Kina 51 21 28 100
2. Sjedinjene Američke Države Sjedinjene Američke Države 36 38 36 110
3. Rusija Rusija 23 21 28 72
4. Velika Britanija Velika Britanija 19 13 15 47
5. Nemačka Nemačka 16 10 15 41

Fantasy fudbal
Igra: Virtuelni selektor, kreiraj svoj košarkaški tim