Obradović: Akcenat je bio na srpskim košarkašima, ali stranci su neminovnost

Obradović se jesenas vratio u Humsku uoči tridesete godišnjice osvajanja titule prvaka Evrope sa Partizanom u Istanbulu.

"Srećan sam što sam ponovo u Partizanu. Ali, sve je ovo dug proces. Od apsolutno novog tima, sa samo trojicom (Zagorac, Dangubić, Trifunović) od prošle sezone, neophodno je vreme da se naviknemo jedni na druge, a onda i stignemo do cilja, budemo konkurentni u oba takmičenja, ABA ligi i Evrokupu", rekao je Obradović za "Sport klub".

"Učiniću sve što je u mojoj moći da svima budemo žestoka, vrhunska konkurencija. A svet ima pravo na mišljenje. Ponavljam, strpljenja, krvničkog rada i muke do cilja, višeg nivoa. Ne znam nikoga ko se nije prvo pomučio u životu, da bi zaslužio nagradu. Čak ni tada se uvek ne desi. Čarobnjak nikad nisam bio, takve je iluzorno komentarisati".

Pored borbe za titulu u ABA ligi i Evrokupu, u centru pažnje su i relativno zategnutih odnosa sa večitim rivalom.

"Moja ideja je da se smanje tenzije, one koje nemaju veze sa sportom, mislim da sam već nešto pokazao po toj liniji. Želim da se odnosi relaksiraju, bude fer-plej i da konačno više ne pričamo na tu temu. Onaj ko hoće ovo da prepozna kod mene, lako će sve to uočiti".

Partizan u timu ima rekordan broj stranaca, čak šestoricu iako je po dolasku u Humsku Obradović izrazio želju da ceo tim čine isključivo srpski košarkaši.

"Pravili smo ekipu da se kroz dva takmičenja, regionalnu ligu ili Evrokup, vratimo u Evroligu i, dokažemo ljudima koji vode najjače takmičenje da ovaj klub zaslužuje da bude stalni član evropske elite. Pre nego što smo počeli da sklapamo mozaik, logično pitanje je bilo, šta ima na tržištu. Sa sportskim direktorom Zoranom Savićem, zatvorio sam se u kancelariju i gledali smo do iznemoglosti šta sve ima. Akcenat je bio na domaćim, srpskim košarkašima. Ako vam kažem da ni sam ne znam sa koliko sam takvih, onih, naravno, koji imaju kvalitet da igraju u Partizanu, pričao, ne bi mi verovali. Neki nisu mogli, neki nisu hteli iz raznih razloga da dođu, šta je trebalo da uradim?!", pita se Obradović.

"Evo, nastaviću o stranim pojačanjima, ili bi trebalo da se shvati da je to bila neminovnost. Da li je bolje uzeti 12 srpskih košarkaša, ne znam koliko da su mladi, talentovani, perspektivni, pa da budemo deveti u ABA ligi, a u Evropi neki osmi. E, pa simpatizeri ne bi bili zadovoljni. Pa, i ja sam neki navijač crno-belih, ni ja ne bi bio oduševljen. Za mene to ne može da bude tema, koliko je ovih, a koliko onih, već šta smo kao klub zacrtali. Ljudi, nešto nije moguće, nego daj da imamo tim, onaj koji može sa svima ravnopravno da se nosi, to je bitno".

Konačni cilj je, naravno, Evroliga.

"Tim nije pet najskupljih igrača, već onih koje ćeš najbolje da uklopiš. Ne da 'potpišeš' koga hoćeš, već da budu konkurentni za opšti, klupski cilj. Zato sam zadovoljan sa ovima koje imam u Partizanu, sa sve njihovim manama i dobrim stranama. I stalno mi je u glavi ambicija igranja u Evroligi, ali ne i sa skromnim sredstvima u kasi. Da ne budemo jednog dana tamo, a 'minimalci', pošto Evroliga ima 'propis' o donjoj granici. Ja nikada nisam imao neograničeni budžet, ni u najvećim klubovima gde sam radio", kaže Obradović.