- Eurobasket 2017 -

Istorija Evrobasketa – od 1935. do 2015. godine

Naši košarkaši učestvovali na 32 od 39 šampionata Evrope i to pod četiri različita imena – SFRJ, Jugoslavija, Srbija i Crna gora i Srbija.

Podeli
Getty Images
Getty Images

Do sada su osvojili ukupno 18 medalja – osam zlatnih, šest srebrnih i četiri bronzane.

Ubedljivo najuspešnija reprezentacija na ‘Starom kontinentu’ je nekadašnji SSSR, odnosno sada Rusija, sa 15 zlata, tri srebra i četiri bronze.

Najbliža Rusiji je Srbija (Jugoslavija) sa 18 medalja, a ostale reprezentacije su daleko iza, posebno po broju titula evropskih šampiona. Treće mesto na listi dele Španija i Litvanija sa tri trofeja.

Predstavljamo vam istoriju do sada odigranih šampionata Starog kontinenta.

XXXIX Evropsko prvenstvo – Hrvatska, Francuska, Nemačka, Letonija

Mesto i vreme održavanja: Lil, Monpelje, Zagreb, Berlin Riga. 5-20. septembar 2015. godine

Po prvi put u istoriji, Evropsko prvenstvo igrano je u četiri različite države, s tim što se završnica odigravala u Francuskoj, Lilu.

U ovakvom rasporedu snaga selekcija Španije došla je do treće titule šampiona Evrope pobedom u finalu nad selekcijom Litvanije. Predvođena selektorom Skarijolom i Pau Gasolom "Crvena furija" je u eliminacionoj fazi odigrala najbolje i zasluženo došla do vrha Evrope.

Španci su se nalazili upravo u grupi sa Srbijom sa kojom se i sastala u prvom meču na šampionatu. Izabranici Aleksandra Đorđevića jasno su stavili do znanja ljutom rivalu ko im je glavni protivnik, s obzirom da smo dobili taj meč sa 80:70.

Ekipa Serđa Skarijola odigrala je veoma promeljivo u grupi pošto je zabeležila tri pobede i dva poraza, pa se u osimini finala sastala sa Poljskom, Nju su lako pobedili, a onda su usledila dva trilera, prvo sa Grčkom, a potom i sa Francuskom. Španija je dobila tesno oba meča, a onda je u finalu relativno lako pobedila Litvaniju.

Kada je reč o našoj selekciji sve je išlo ka toma da ćemo gotovo sigurno uzeti medalju. U grupi "smrti" smo čisitili sve redom i završili taj deo faze bez poraza. Potom su pobeđene Finska i Češka u nokautu i usledilo je polufinale sa Litvanijom.

Litvanci su bili na pragu poraza u četvrtfinalu, ali su se izvukli protiv Italije i onda uz dosta sreće dobili našu selekciju. Videli smo veoma jaku fizičku igru, a upravo smo to i očekivali od Litvanije. Nije viđena lepa košarka i to je išlo u prilog našem rivalu. Na kraju, Srbija je imala priliku za pobedu, ali Bogdanović nije uspeo da pogodi.

U meču za bronzu, naša selekcija poražena je od Francuske pa smo morali da se zadovoljimo četvrtim mestom.

Finale: Španija - Litvanija 80:63

Finalni poredak: Španija, Litvanija, Francuska, Srbija, Grčka, Italija, Češka, Letonija, Hrvatska, Izrael, Poljska, Belgija, Turska, Gruzija, Finska, Rusija, Nemačka, Makedonija, Estonija, Holandija, Ukrajina, BiH, Island.

MVP: Pau Gasol (Španija)

Najbolji strelac: Pau Gasol (25,6p)

Sastav Srbija (br. poena u zagradi): Teodosić (106), Simonović (18), Kuzmić (28), Bogdanović (80), Bjelica (125), Marković (46), Kalinić (52), Nedović (76), Milosavljević (12), Raduljica (122), Erceg (75), Milutinov (8).

XXXVIII Evropsko prvenstvo - Slovenija

Mesto i vreme održavanja: Ljubljana, Jesenice, Koper, Celje. 4-22. septembar 2013.

Reprezentacija Francuske osvojila je prvu titulu u istoriji trijumfom na Evropskom prvenstvu koje je pre dve godine odigrano u Sloveniji. ‘Trikolori’ su apsolutno zasluženo došli do krova ‘Starog kontinenta’, a predvodio ih je fantastični Toni Parker.

Francuska se u preliminarnoj fazi takmičila u grupi A, koju je završila na čelu, sa četiri pobede i jednim porazom. Jedini poraz doživela je u prvom kolu, od Nemačke, koja je iznenađujuće takmičenje završila u grupi, a potom su redom padali Velika Britanija, Izrael, Ukrajina i Belgija.

‘Trikolori’ nisu briljirali u drugoj fazi, pošto su pobedili samo Letoniju, a izgubili od Litvanije i Srbije, pa su sa treće pozicije otišli u četvrtfinalu, što im se isplatilo. Izabranici Dušana Ivkovića su završili na čelu grupe E, ali ih je u borbi za polufinale eliminisala Španija, deklasiravši ih sa 90:60.

Francuska je imala relativno lak posao protiv domaćina, protiv kojih je slavila sa 72:62, da bi potom slavili i protiv branioca titule Španije sa 75:72. U velikom finalu, Parker i njegovi saigrači su demonstrirali silu pobedivši Litvaniju sa 77:62. U borbi za treće mesto Španija je bila ubedljiva protiv Hrvatske sa 92:66.

Reprezentacija Srbije je na kraju zauzela sedmo mesto na Evropskom prvenstvu i tako se plasirala na Svetsko prvenstvo u Španiji prošle godine. U prvoj utakmici doigravanja od petog do osmog mesta bolja od naše reprezentacije je bila Slovenija sa 92:74, a potom je u borbi za sedmo mesto pobedila Italiju sa 76:64.

Finale: Francuska – Litvanija 80:66

Finalni poredak: Francuska, Litvanija, Španija, Hrvatska, Slovenija, Ukrajina, Srbija, Italija, Finska, Belgija, Grčka, Letonija, Bosna i Hercegovina, Češka, Velika Britanija, Švedska, Nemačka, Crna Gora, Gruzija, Turska, Makedonija, Izrael, Rusija, Poljska.

MVP: Toni Parker (Francuska)

Najbolji strelac: Toni Parker (Francuska) 209 poena (19,0 po utakmici)

Sastav Srbije (broj poena u zagradi): Nedović (98), Nemanja Krstić (10), Micić (48), Bogdanović (103), Bjelica (110), Marković (66), Kalinić (31), Gagić (39), Nenad Krstić (154), Anđušić (41), Katić (83), Štimac (26).

XXXVII Evropsko prvenstvo - Litvanija

Mesto i vreme održavanja: Viljnus, Šaulaj, Klajpeda, Kaunas, Alitus, Panevežis, 31. avgust - 8. septembar.

Poput prethodnog Evrobasketa, i ovaj je protekao u znaku dominacije reprezentacije Španije, koja je uspela da odbrani titulu šampiona Evrope.

"Crvena furija" je pohod ka tronu startovala iz grupe A, gde je poražena samo od reprezentacije Turske, dok je domaćin, Litvanija, savladan sa čak 12 poena razlike.

U drugoj fazi, Navaro i drugovi, susreli su se sa reprezentacijom Srbije, koja je kroz početnu grupu B takođe prošla sa samo jednim neuspehom, zabeleženim u duelu sa Francuskom nakon produžetaka (97:96).

Taj nesrećni poraz je presudno uticao na dalje partije izabranika selektora Dušana Ivkovića, koji su u novoformiranoj grupi E čak tri puta poraženi, a jedini košarkaši koji nisu podlegli pritisku bili su kapiten Nenad Krstić i plejmejker Miloš Teodosić.

Bez obzira na pad forme, 'Orlovi' su uspeli da se plasiraju u eliminacionu fazu, ali su poklekli već na prvoj prepreci, Andrej Kirilenko i reprezentacija Rusije bili su prejaki za mladi tim Srbije i na taj način se revanširali za poraz dve godine ranije u Poljskoj.

Finale: Španija - Francuska 98: 85

Poredak: Španija, Francuska, Rusija, Makedonija, Litvanija, Grčka, Slovenija, Srbija, Nemačka, Finska, Turska, Gruzija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Velika Britanija, Izrael, Ukrajina, Hrvatska, Poljska, Italija, Crna Gora, Letonija, Belgija, Portugal.

MVP: Huan Karlos Navaro (Španija)

Najbolji strelac: Bo Mekejleb (Makedonija), 235 poena (21,4 po utakmici)

Sastav Srbije (broj poena u zagradi): Teodosić (124), Tepić (66), Rašić (33), Paunić (15), Bjelica (37), Marković (35), Savanović (147), Kešelj (100), Krstić (155), Perović (65), Marjanović (2), Mačvan (81).

XXXVI Evropsko prvenstvo - Poljska

Mesto i vreme održavanja: Gdanjsk, Poznanj, Varšava, Bigošć, Lođ, Katovice, Vroclav, 7. septembar – 20. septembar.

Evropsko prventsvo 2009. godine u Poljskoj obeležila je dominantna igra Španije, ali i veliki povratak Srbije u sam vrh evropske košarke. Posle tri razočaravajuća Evrobasketa na klupu naše reprezentacije došao je Dušan Ivković koji je napravio plan i program do Olimpijskih igara 2012. godine.
Kostur ekipe koju je selektirao i Zoran Slavnić dve godine ranije ostao je isti. Mlada ekipa nije imala imperativ moranja u Poljskoj, ali je pokazala da poseduje enorman potencijal. Šapmpionat smo počeli i završili duelima sa Španijom i Slovenijom.

U prvom kolu smo iznenadili favorizovane Špance (66:57), a zatim je usledio hladan tuš protiv Slovenije u drugom kolu (80:69). Usledile su sigurne pobede protiv Velike Brtinaije (77:59), Poljske (77:72), Litvanije (89:79) i poraz od Turske (69:64).

Ti rezultati doneli su nam u četvrtfinalu neugodnu Rusiju koju je sa klupe predvodio Dejvid Blat. Naša reprezentacija sjajno je odigrala taj meč, pobedila je sa 79:68 i prošla u polufinale. Protivnik u borbi za finale bila je selekcija Slovenije, a meč je obeležio fenomenalni Miloš Teodosić kome je ovaj duel bio prekretnica u karijeri. Srbija je slavila sa 96:92 posle produžetka, a Teodosić je ubacio čak 32 poena. U finalu, naša selekcija je bila istrošena i nemoćna protiv snažne Španije (85:63).

Finale: Španija – Srbija 85:63

Poredak: Španija, Srbija, Grčka, Slovenija, Francuska, Hrvatska, Rusija, Turska, Makedonija, Poljska, Nemačka, Litvanija, Letonija, Izrael, Velika Britanija, Bugarska.

MVP: Pau Gasol

Najbolji strelac: Pau Gasol (Španija), 168 poena (18,7 po utakmici)

Sastav 'plavih': Popović (4), Tepić (72), Teodosić (127), Paunić (19), Bjelica (23), Marković (16), Tripković (82), Raduljica (23), Krstić (121), Perović (68), Veličković (100), Mačvan 25).

XXXV Evroopsko prvenstvo - Španija

Mesto i vreme održavanja: Alikante, Granada, Madrid, Palma de Maljorka, Sevilja, 3. septembar – 16. septembar 2007. godine.

Domaćin 35. šampionata Evrope bila je Španija, a naša reprezentacija bila je skoro kompletno različita u odnosu na ekipu koja nije ispunila očekivanja dve godine ranije u Beogradu. Samo su Jarić i Miličić bili u oba sastava, a čak je i selektor promenjen. Umesto Željka Obradovića na klupu Srbije došao je Moka Slavnić koji je potpuno podmladio tim koji je nazvao 'moskitosima'.

Iako je Slavnić imao veliku želju i energiju da sa ovim timom napravi odličan rezultat u Španiji, Srbija je doživela još jedan debakl. Na prvom ispitu Srbija je igrala protiv kasnijeg šampiona reprezentacije Rusije koja je slavila sa 73:65. Odlučujući meč za našu ekipu bio je protiv Grčke. Legendarna trojka Gurovića sa pola terena kojom je izorio produžetak ipak će ostati u senci poraza i kasnije izjave Darka Miličića o sudijama. Istrošeni u tom meču, naši reprezentativci su podbacili i u poslednjem kolu, pa su porazom od Izraela (87:83) već posle prve faze završili takmičenje.

Finale: Rusija – Španija 60:59

Poredak: Rusija, Španija, Litvanija, Grčka, Nemačka, Hrvatska, Slovenija, Francuska, Italija, Portugal, Izrael, Turska, Letonija, Srbija, Češka, Poljska.

MVP: Andrej Kirilenko

Najbolji strelac: Dirk Novicki (Nemačka) 216 poena (24 po utakmici)

Sastav 'plavih': Teodosić (27), Cvetković, Radivojević (7), Erceg (14), Labović (4), Marković (6), Jarić (38), Miličić (44), Aleksandrov (6), Veličković (12), Tepić, Gurović (57).

XXXIV Evropsko prvenstvo - Srbija i Crna Gora

Mesto i vreme održavanja: Beograd, Vršac, Novi Sad, Podgorica, 16. septembar – 25. septembar 2005. godine.

Evropsko prvenstvo 2005. godine ostaće u veoma lošem sećanju svim ljubiteljima košarke u našoj zemlji. Posle slabog rezultata na šampionatu u Švedskoj na mesto selektora ponovo je došao Željko Obradović koji je imao na raspolaganju ‘drim tim’ i zadatak da dovede reprezentaciju na krov Evrope.

U sastav su se vratili Dejan Bodiroga i Dejan Tomašević koji su se ovim takmičenjem neslavno oprostili od fantastične reprezentativne karijere, a pored njih tu su bili Radmanović, Miličić, Rakočević, Rebrača, Krstić, Gurović, Jarić, Avdalović, Šćepanović i Milojević.

Međutim, kasnije se ispostavilo da je u ekipi bilo puno problema. Ekipa se mučila u prvim mečevima, pobeđeni su Letonija i Izrael, dok je u trećem meču Španija slavila sa 19 poena razlike.

Naš tim je do četvrtfinala morao kroz razigravanje i tu je završen naš put. U Novom Sadu Francuska je slavila sa 74:71, a Željko Obradović je nakon meča u istorijskom obraćanju javnosti veliki deo odgovornosti svalio na neposlušne igrače.

Finale: Grčka – Nemačka 78:62

Poredak: Grčka, Nemačka, Francuska, Španija, Litvanija, Slovenija, Hrvatska, Rusija, Srbija i Crna Gora, Izrael, Italija, Turska, Bugarska, Letonija, Bosna i Hercegovina, Ukrajina.

MVP: Dirk Novicki

Najbolji strelac: Dirk Novicki (Nemačka) 183 poena (26,1 po utakmici)

Sastav ‘plavih’: Bodiroga (34), Miličić (18), Avdalović (7), Radmanović (36), Rakočević (65), Šćepanović (14), Jarić (45), Rebrača (23), Krstić (31), Milojević (16), Gurović (27).

XXXIII Evropsko prvenstvo - Švedska

Mesto i vreme održavanja: Buros, Lulea, Norćeping, Sedertalje i Stokholm, 5. septembar – 14. septembar 2003. godine.

Na šampionatu u Švedskoj, 33. po redu, naša reprezentacija prvi put je nastupala na Evropskom prvenstvu pod imenom Srbija i Crna Gora. Nakon dve fantastične godine u kojima je Svetislav Pešić osvojio evropsko i svetsko zlato, reprezentaciju je preuzeo Duško Vujošević.

U odnosu na tim koji je u Turskoj dominantno osvojio zlato u sastavu nije bilo Dejana Bodiroge, Dejana Tomaševića, Saše Obradovića, Igora Rakočevića, Dragana Tarlaća, Dejana Milojevića, Vlada Šćepanovića i Veselina Petrovića. Tu je međutim bio najbolji strelac i igrač prethodnog šampionata Predrag Stojaković, ali rezultat je bio razočaravajući. Bilo je to prvo Evropsko prvenstvo na kojem naša reprezentacija nije došla do medalje, pošto je završila na šestoj poziciji.

Odlučujući meč za plasman bilo je četvrtfinale gde je kasniji šampion Litvanija pobedila sa 98:82. Litvanci su u tom meču bili mnogo bolji, ali je naša reprezentacija u jednom trenutku zapretila napravivši seriju 17-0. Međutim, predvođeni Jasikevičiusom Litvanci su na kraju ubedljivo slavili. U borbi za peto mesto pobedila nas je i Grčka (72:64), a u prvoj fazi bolja je bila Španija (75:67). Srbija i Crna Gora u Švedskoj je pobedila Rusiju (95:80), Švedsku (78:68), Tursku (80:76) i ponovo Rusiju (86:77).

Finale: Litvanija – Španija 93:84

Poredak: Litvanija, Španija, Italija, Francuska, Grčka, Srbija i Crna Gora, Izrael, Rusija, Nemačka, Slovenija, Hrvatska, Turska, Letonija, Ukrajina, Bosna i Hercegovina, Švedska

MVP: Šarunas Jasikevičius.

Najbolji strelac: Pau Gasol (Španija) 155 poena (25,8 po utakmici)

Sastav 'plavih': Milan Gurović (94), Predrag Drobnjak (79), Predrag Stojaković (75), Marko Jarić (68), Miloš Vujanić (63), Dejan Koturović (52), Đuro Ostojić (44), Dušan Vukčević (28), Vule Avdalović (15), Ognjen Aškrabić (10), Nebojša Bogavac (7), Kosta Perović (2). Trener: Duško Vujošević

XXXII Evropsko prvenstvo - Turska

Mesto i vreme održavanja: Ankara, Antalija i Istanbul, 31. avgust - 9. septembar 2001. godine

Na 32. Evropskom prvenstvu u Turskoj, jedna nova selekcija Jugoslavije vratila je primat na kontinentu i to ponovo bez ijednog poraza. Od onog tima, koji je 1995. godine posle sankcija UN vratio Jugoslaviju u sam vrh svetske košarke, na Bosfor su otputovala samo trojica igrača: dva Dejana - Bodiroga i Tomašević, i Saša Obradović.

Bodiroga je po prvi put dobio i kapitensku traku, a samo par dana pred početak turnira na treningu je zadobio frakturu nosa. Igrao je celo prvenstvo sa tom povredom i bio pravi vođa, ali su veliku ulogu odigrali i svi ostali, pogotovo MVP šampionata Stojaković, Drobnjak, Gurović, Tomašević, Jarić ... a u finalu fantastični Vlado Šćepanović (19 poena za 21 minut, šut iz igre 8-10, i uz sve to fenomenalna odbrana nad Ibrahimom Kutlajem).

Počev od Hrvata, pa redom, nijedan tim nije bio ni blizu "plavima", koji su jedino domaćinu, u finalu, dozvolili "luksuz" da izgubi jednocifrenom razlikom. JUgoslavija je do osmog zlata u istoriji evropskih prvenstava stigla pobedivši rivale prosečnom razlikom 23,3 poena!

Finale: Jugoslavija - Turska 78:69

Poredak: Jugoslavija, Turska, Španija, Nemačka, Rusija, Francuska, Hrvatska, Letonija, Grčka, Izrael, Italija, Litvanija, BiH, Estonija, Slovenija, Ukrajina

MVP: Predrag Stojaković (Jugoslavija)

Najbolji strelac: Novicki (Nemačka) 201 poena (28,7 po utakmici)

Rezultati "plavih": Hrvatska (80:66), Estonija (113:58), Nemačka (86:73), Letonija (114:78), Španija (78:65), Turska (78:69)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Predrag Stojaković (138), Dejan Bodiroga (74), Milan Gurović (63), Predrag Drobnjak (60), Vlado Šćepanović (40), Dejan Tomašević (40), Marko jarić (37), Dragan Tarlać (33), Saša Obradović (26), Igor Rakočević (17), Dejan Milojević (14), Veselin Petrović (7). Trener: Svetislav Pešić

XXXI Evropsko prvenstvo - Francuska

Mesto i vreme održavanja: Antib, Klermon-Feran, Dižon, Tuluz, Le Man, Po i Pariz, 21. jun - 3. jul 1999. godine

Posle desetogodišnje vladavine Jugoslavije, Italijani su konačno stigli do druge zlatne medalje na evropskim prvenstvima. "Plavi" su u Francusku otputovali jači za Vlada Divca, koji se posle trogodišnje pauze vratio u nacionalni tim, ali i oslabljeni za kapitena Aleksandra Đorđevića i tada zvanično najboljeg košarkaša Evrope (u izboru FIBA) Željka Rebraču, koji su bili povređeni.

Dodatnu otežavajuću okolnost predstavljalo je i NATO bombardovanje, zbog koga su izabranici Željka Obradovića pripreme u celosti obavili izvan Jugoslavije, tačnije u Solunu. Na pripremama se povredio i Predrag Stojaković, koji je zajedno sa Milanom Gurovićem i Draganom Tarlaćem, posle mnogo pregovora sa Grcima zbog dvojnog državljanstva, debitovao na ovom prvenstvu.

Uprkos svemu, tim koga je sa kapitenskom trakom vodio Vlade Divac igrao je veoma dobro, a jedini poraz u takmičenju po grupama doživeo je protiv Rusije, u meču koji našoj reprezentaciji nije značio ništa, a Rusima je samo trijumf donosio plasman u četvrtfinale. Na nesreću, na tom meču "plavi" su ostali bez prvog plejmejkera Saše Obradovića, koji je pokidao ahilovu tetivu, zbog čega je propustio celu narednu sezonu.

S obzirom da je i njegova zamena Dragan Lukovski bio "rovit", naš tim je u samu završnicu ušao praktično bez jednog pravog organizatora igre. Lukovski je uspeo da odigra 11 minuta u četvrtfinalu protiv Nemaca, ali u polufinalu se videlo da ne može. Italijani su iskoristili katastrofalno prvo poluvreme našeg tima, probleme u organizaciji napada i u jednom trenutku došli do neverovatnih 18 poena prednosti (37:19). Predvođeni Bodirogom i Danilovićem, uz podršku Šćepanovića, "plavi" su uspeli da se "dignu iz mrtvih" i u 34. minutu čak povedu (57:55), ali nisu imali snage da tu prednost sačuvaju.

Italija je došla do pobede i kasnije u finalu relativno lako pobedila Španiju. Naši reprezentativci, s druge strane, imali su još veći problem u meču za bronzu, jer se protiv domaćina Francuske, povređenima pridružio i Vlado Šćepanović. Ipak, Divac i Bodiroga pre svih, nisu dozvolili da se prekine niz osvajanja medalja na velikim takmičenjima. Francuzima nije pomoglo ni 14.000 gledalaca u dvorani "Bersi".

Finale: Italija - Španija 64:56

Poredak: Italija, Španija, Jugoslavija, Francuska, Litvanija, Rusija, Nemačka, Turska, Izrael, Slovenija, Hrvatska, Češka, Makedonija, Mađarska, BiH, Grčka

MVP: Gregor Fućka (Italija)

Najbolji strelac: Ereros (Španija) 173 poena (19,2 po utakmici)

Rezultati "plavih": Izrael (81:61), Makedonija (83:68), Francuska (63:52), Slovenija (71:66), Španija (77:63), Rusija (68:76), Nemačka (78:68), Italija (62:71), Francuska (74:62)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Bodiroga (127), Danilović (112), Divac (96), Tomašević (65), Lončar (56), S. Obradović (46), Šćepanović (38), Tarlać (37), Gurović (28), Topić (27), Lukovski (25), Stojaković (-)

XXX Evropsko prvenstvo - Španija

Mesto i vreme održavanja: Đirona, Badalona i Barselona, 24. jun - 6. jul 1997. godine

Na 30. jubilarnom Evropskom prvenstvu, prekinut je dugi niz od 20 uzastopnih pobeda "plavih" na kontinentalnim šampionatima, ali se "zlatni" niz nastavio. Prvi put posle deset godina u reprezentaciji nije bilo Žarka Paspalja i Vlada Divca, a na klupi nacionalne selekcije Dušana Ivkovića zamenio je Željko Obradović. Duda je ostao u funkciji selektora i savetnika u stručnom štabu, ali je utakmice vodio njegov dotadašnji pomoćnik.

Jugoslavija je poražena od Italije već u drugom meču na turniru, a na ivici "ponora" našla se u meču protiv Hrvatske. Utakmica koja je trebalo da bude odigrana dve godine ranije, došla je na red u Španiji, ali su ekipe bile u znatno izmenjenim sastavima. Pogotovo, Hrvatska, koja sa mladim timom nije imala šta da izgubi u duelu sa zvaničnim šampionom Evrope.

"Plavi" su igrali loše većim delom susreta i četiri sekunde pre kraja došli u gotovo bezizlaznu situaciju. Slaven Rimac relazovao je sva tri slobodna bacanja posle prekršaja Saše Obradovića i doneo Hrvatsima prednost 62:61. Verovatno je u tom trenutku ceo svet znao da će loptu uzeti Aleksandar Đorđević, što se i dogodilo. Novopromovisani kapiten "plavih" ponovio je nešto što je već učinio pet godina ranije, kada je Partizanu doneo jedinu titulu klupskog prvaka u istoriji, ovaj put u još kraćem vremenskom intervalu i definitivno iz teže situacije.

Rimac je odigrao odbranu na granici faula, zaista učinio sve, ali je Đorđević, preko ruke, a kasnije je utvrđeno i iz situacije u kojoj apsolutno nije video obruč, ubacio trojku "bez koske" i doveo sve Jugoslovene do delirijuma.

Tih 64:62 bili su "doping" koji je bio potreban našem timu, suočenom sa mnogobrojnim povredama. Više nije bilo ekipe koja bi mogla da zaustavi "plave". Dvojica lidera Djordjević i Danilović, stisli su zube u polufinalu i finalu, i pod injekcijama doveli tim do sedmog evropskog zlata. U samom finalu, Italijani nijednog trenutka nisu bili ni blizu trijumfa.

"Plavi" su odigrali odbranu za pamćenje, dozvolili svega 49 poena "azurima", a mnogima će u sećanju ostati i grub faul Zorana Savića na glavnom igraču Italije Gregoru Fućki, na samom početku meča. Rezultat: Fućka je ceo meč bio indisponiran, a penale je šutirao ispod 50 odsto.

Finale: Jugoslavija - Italija 61:49

Poredak: Jugoslavija, Italija, Rusija, Grčka, Španija, Litvanija, Poljska, Turska, Izrael, Francuska, Hrvatska, Nemačka, Ukrajina, Slovenija, BiH, Letonija

MVP: Aleksandar Đorđević (Jugoslavija)

Najbolji strelac: Kataš (Izrael) 176 poena (22,0 po utakmici)

Rezultati "plavih": Poljska (104:76), Italija (69:74), Letonija (108:89), Nemačka (88:73), Hrvatska (64:62), Španija (79:70), Litvanija (75:60), Grčka (88:80), Italija (61:49)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Aleksandar Đorđević (113), Željko Rebrača (100), Dejan Bodiroga (97), Predrag Danilović (90), Nikola Lončar (58), Milenko Topić (52), Nikola Bulatović (51), Zoran Savić (51), Saša Obradović (46), Dejan Tomašević (36), Miroslav Berić (32), Miroslav Radošević (10). Trener: Željko Obradović

XXIX Evropsko prvenstvo - Grčka

Mesto i vreme održavanja: Atina, 21. jun - 2. jul 1995. godine

Nova jugoslovenska reprezentacija na velika vrata vratila se na evropsku scenu i samo nastavila tamo gde je selekcija bivše SFRJ stala. Predvođeni novim kapitenom Žarkom Paspaljem, i tada već iskusnim Vladom Divcem, Aleksandrom Đorđevićem, Predragom Danilovićem i Zoranom Savićem, "plavi" su upravo u Atini, kao i osam godina ranije, počeli da stvaraju tim, koji će uz izuzetak OI u Sidneju 2000. godine, osvajati medalje na svim velikim takmičenjima do danas - i to mahom zlatne.

Do završnog turnira, zbog prethodnih sankcija UN, koje su bile na snazi čitave tri godine, naša reprezentacija stigla je preko kvalifikacija u Sofiji, na kojima su "plavi" uz mnogo problema i tek posle produžetka, na startu uspeli da pobede domaću selekciju. Bez obzira na to, pred početak šampionata svi su očekivali i nadali se velikom finalu u kome bi se sastali Jugoslavija i Hrvatska.

Sve je i išlo u tom pravcu do polufinala, kada su Litvanci uspeli da pobede Kukoča, Rađu i ostale, i tako se izbore za mogućnost da se revanširaju "plavima" zbog relativno lakog poraza u grupi. Sjajan Litvanski tim predvođen Marčuljonisom, Sabonisom i novom zvezdom Karnišovasom, igrao je zaista izvanredno, vršio pritisak na sudije, u jednom trenutku čak pretio napuštanjem parketa, i vrlo verovatno da bi osvojio zlatnu medalju - da u jugoslovenmskoj reprezentaciji nije igrao Aleksandar Đorđević.

Sale je u toj utakmici pomerio granice, kada je reč o finalnim mečevima na Evropskim šampionatima. "Rešetao" je koš Litvanaca iz svih pozicija, postigao neverovatnih 9 trojki iz 12 pokušaja i završio utakmicu sa 41 poenom! No, i pored toga, u prvoj petorci šampionata, nije bilo mesta ni za njega, ni za bilo kog drugog igrača iz "plavog" tima. Sabonisu i Marčuljonisu, pridružili su se Kukoč, Komazec i Ereros, dok su Đorđević, Danilović i debitant Bodiroga, završili u drugom All-Star timu.

Dušan Ivković treći put zaredom doveo je svoj tim do titule prvaka Evrope bez ijedne izgubljene utakmice. Ostaće zabeležen i skandal prilikom dodele medalja, kada je Hrvatska reprezentacija primila bronzane medalje, sačekala da Litvanci dobiju srebrne, a onda, kada su "plavi" krenuli da se popnu na najviše postolje, napustila svečanu ceremoniju.

Finale: Jugoslavija - Litvanija 96:90

Poredak: Jugoslavija, Litvanija, Hrvatska, Grčka, Italija, Španija, Rusija, Francuska, Izrael, Nemačka, Švedska, Slovenija, Turska, Finska

MVP: Marčuljonis (Litvanija)

Najbolji strelac: Marčuljonis (Litvanija) 180 poena (22,5 po utakmici)

Rezultati "plavih": Grčka (84:80), Litvanija (70:61), Italija (87:74), Švedska (85:58), Izrael (72:59), Nemačka (92:79), Francuska (104:86), Grčka (60:52), Litvanija (96:90)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Predrag Danilović (157), Aleksandar Đorđević (134), Dejan Bodiroga (108), Vlade Divac (81), Žarko Paspalj (72), Saša Obradović (57), Željko Rebrača (43), Zoran Savić (42), Miroslav Berić (29), Dejan Koturović (13), Dejan Tomašević (10), Zoran Sretenović (4). Trener: Dušan Ivković.

XXVIII Evropsko prvenstvo - Nemačka

Mesto i vreme održavanja: Karlsrue, Berlin i Minhen, 22. jun - 4. jul 1993. godine

Prvi put posle 40 godina Jugoslavije nije bilo na evropskom prvenstvu. Zbog sankcija Ujedinjenih Nacija, "plavi" nisu dobili priliku da brane titulu osvojenu dve godine ranije u Rimu, a pored naših asova (Divca, Đorđevića, Danilovića, Paspalja, Savića, ...), nisu igrali ni mnogi drugi.

Dražen Petrović poginuo je u saobraćajnoj nesreći, 15 dana pred početak šampionata, Toni Kukoč nije bio u sastavu Hrvatske, Detlef Šrempf nije igrao za Nemce, Nikos Galis za Grke, Aleksandr Volkov za Ruse, a Litvanija, sa Marčuljonisom i Sabonisom, nije se ni kvalifikovala za prvenstvo, na kome je učestvovalo čak 16 nacionalnih selekcija.

Nedostatak velikih timova, koji su proteklih godina vladali evropskom košarkom, iskoristili su, kako to obično biva, domaćini. Sa klupe vođeni Svetislavom Pešićem, Nemci su prvi put u istoriji osvojili titulu šampiona Evrope.

Finale: Nemačka - Rusija 71:70

Poredak: Nemačka, Rusija, Hrvatska, Grčka, Španija, Estonija, Francuska, Bosna i Hercegovina, Italija, Letonija, Turska, Belgija, Švedska, Bugarska, Izrael, Slovenija

MVP: Velp (Nemačka)

Najbolji strelac: Sabahudin Bilalović (BiH) 225 poena (25,0 po utakmici)

XXVII Evropsko prvenstvo - Italija

Mesto i vreme održavanja: Rim, 24 - 29. jun 1991. godine

Evropsko prvenstvo u Rimu bila je "labudova pesma" verovatno najjačeg ne-NBA sastava svih vremena. Već tada, "plavi" su imali nadimak "evropski drim tim", ali su se Italijani nadali da će domaći teren i izostanak Dražena Petrovića doprineti da oni ponove uspeh, koji su ostvarili u Francuskoj 1983.

"Azuri" su u pripremnom periodu uspeli da pobede našu reprezentaciju i sa mnogo optimizma čekali su još jedno kratko takmičenje (osam timova, po četiri u dve grupe, najbolje dve ekipe idu u polufinale). Međutim, na putu do petog zlata, "plavi" već drugo prvenstvo zaredom nisu imali pravog rivala.

U finalnoj utakmici, protiv motivisanih domaćina, bilo je laganih 15 razlike za Jugoslaviju. Ostaće upamćeno da je još za vreme šampionata iz Ljubljane stigla direktiva da Jure Zdovc napusti ekipu, tako da Slovenac na kraju nije ni bio na pobedničkom postolju. Posle ovog takmičenja ni Hrvati više nisu igrali za Jugoslaviju, koja je godinu dana kasnije suspendovana iz međunarodnih takmičenja zbog sankcija Ujedinjenih nacija.

Finale: Jugoslavija - Italija 88:73

Poredak: Jugoslavija, Italija, Španija, Francuska, Grčka, Čehoslovačka, Poljska, Bugarska.

MVP: Toni Kukoč ( Jugoslavija)

Najbolji strelac: Galis (Grčka) 162 poena (32.4 po utakmici)

Rezultati "plavih": Španija (76:67), Poljska (103:61), Bugarska (89:68), Francuska (97:76), Italija (88:73).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Toni Kukoč (98), Dino Rađa (86), Vlade Divac (62), Žarko Paspalj (47), Velimir Perasović (45), Arijan Komazec (33), Zoran Sretenović (22), Zoran Savić (20), Aleksandar Đorđević (16), Jure Zdovc (14), Predrag Danilović (13), Zoran Jovanović (2). Trener: Dušan Ivković.

XXVI Evropsko prvenstvo - Jugoslavija

Mesto i vreme održavanja: Zagreb, 20 - 25. jun 1989. godine

Posle 12 godina, "plavi" su se na domaćem terenu vratili na evropski vrh. Na pet utakmica jugoslovenska reprezentacija, predvođena pokojnim Draženom Petrovićem, pobeđivala je rivale prosečnom razlikom od 22 poena.

Iznenađenje prvenstva priredila je Grčka, koja je u polufinalu uspela da pobedi Sovjetski Savez, i tako pokaže da trijumf u Atini, dve godine ranije, nije bio plod samo domaćeg parketa. Ipak, u meču za četvrto zlato na kontinentalnim šampionatima, izabranici Dušana Ivkovića "pregazili" su branioca titule sa 21 poenom razlike!

Finale: Jugoslavija - Grčka 98:77

Poredak: Jugoslavija, Grčka, SSSR, Italija, Španija, Francuska, Bugarska, Holandija.

MVP: Dražen Petrović (Jugoslavija)

Najbolji strelac: Galis (Grčka) 178 poena (35.6 po utakmici)

Rezultati "plavih": Grčka (103:68), Bugarska (98:78), Francuska (106:89), Italija (97:80), Grčka (98:77).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Dražen Petrović (178), Žarko Paspalj (69), Dino Rađa (68), Vlade Divac (47), Predrag Danilović (31), Toni Kukoč (28), Zoran Čutura (25), Zdravko Radulović (21), Jure Zdovc (19), Mario Primorac (15), Stojko Vranković (13), Zoran Radović (6). Trener: Dušan Ivković.

XXV Evropsko prvenstvo - Grčka

Mesto i vreme održavanja: Atina, 3 - 14. jun 1987. godine

Posla dve sedma mesta na prethodnim kontinentalnim šampionatima, Jugoslavija je u Grčku doputovala sa novim selektorom, legendarnim centrom Krešimirom Ćosićem. Ćosić je poveo i četvoricu juniora, iz tima koji je mesec i po dana kasnije osvojio zlatnu medalju na juniorskom Svetskom prvenstvu u Bormiju: Đorđevića, Divca, Kukoča i Rađu.

"Plavi" su stigli do bronze, pre svega zbog dva poraza od domaćina, koji je nošen frenetičnom podrškom publike u dvorani "Mira i prijateljstva" i predvođen fenomenalnim Nikosom Galisom, na kraju uspeo da savlada i "kao zemlja" jake Sovjete. Posle bronze, na ne baš naročito jakom prvenstvu 1949. godine u Kairu, zlato Grcima doneo je Kamburis sa linije slobodnih bacanja.

Finale: Grčka - SSSR 103:101

Poredak: Grčka, SSSR, Jugoslavija, Španija, Italija, SR Nemačka, Poljska, Čehoslovačka, Francuska, Holandija, Izrael, Rumunija.

MVP: Galis (Grčka)

Najbolji strelac: Galis (Grčka) 296 poena (37.0 po utakmici)

Rezultati "plavih": SSSR (93:100), Grčka (78:84), Španija (94:76), Francuska (88:83), Rumunija (120:78), Poljska (128:81), Grčka (77:81), Španija (98:87).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): D. Petrović (182), Paspalj (85), Divac (81), Cvijetičanin (72), Grbović (69), Radovanović (64), A. Petrović (51), Kukoč (45), Z. Radović (41), Đorđević (40), Rađa (32), Vranković (24).

XXIV Evropsko prvenstvo - SR Nemačka

Mesto i vreme održavanja: Karlsrue, Leverkuzen i Štutgart, 5 - 16. jun 1985. godine

Kao i dve godine ranije, Jugoslavija je osvojila razočaravajuće 7. mesto, a iznenađenje šampionata bila je selekcija Čehoslovačke, koja je u četvrtfinalu eliminisala upravo "plave". Taj poraz toliko je uzdrmao našu reprezentaciju da su i u sledećem meču doživeli neprijatno iznenađenje, ovog puta protiv Savezne Republike Nemačke.

Čehoslovaci su stigli do finala, ali protiv SSSR-a nisu mogli ništa. Sovjeti su osvojili 14. zlato na evropskim prvenstvima, rekord kome do danas niko nije prišao ni blizu, ali ko je tada mogao da predvidi da će to ujedno biti i poslednje najsjajnije odličje za "zbornaju" na kontinentalnim šampionatima.

Finale: Jugoslavija - Španija 78:67

Poredak: SSSR, Čehoslovačka, Italija, Španija, SR Nemačka, Francuska, Jugoslavija, Bugarska, Izrael, Rumunija, Poljska, Holandija.

MVP: Sabonis (SSSR)

Najbolji strelac: Dražen Petrović (Jugoslavija) 201 poen (25,1 po utakmici)

Rezultati "plavih": Španija (99:83), Francuska (110:89), SSSR (97:105), Poljska (106:94), Rumunija (102:93), Čehoslovačka (91:102), SR Nemačka (84:98), Bugarska (105:86)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): D. Petrović (201), B. Petrović (84), Sunara (83), Knego (79), Čutura (73), Z. Radović (70), Vučević (65), Zorkić (51), Mutapčić (32), M. Nakić (28), Ušić (18), Vranković (10).

XXIII Evropsko prvenstvo - Francuska

Mesto i vreme održavanja: Limož, Kan i Nant, 26. maj - 5. jun 1983. godine

Prvi put posle 16 godina Jugoslavija je ostala bez medalje na prvenstvu Evrope. Posle tri zlata, tri srebra i jedne bronze na prethodnih sedam kontinentalnih šampionata, "plavi" su morali da se zadovolje razočaravajućim sedmim mestom. A sve je krenulo loše od susreta sa Italijanima, kada je Bonamiko nokautirao Kićanovića i prošao nekažnjeno.

Pred kraj meča došlo je do opšte tuče na parketu, a potezane su čak i makaze. Sovjeti su zbog jednog poraza sa "pola koša" ostali bez mesta u finalu, što su "azuri" iskoristili i prvi put u istoriji domogli se zlata.

Finale: Italija - Španija 105:96

Poredak: Italija, Španija, SSSR, Holandija, Francuska, Izrael, Jugoslavija, SR Nemačka, Poljska, Čehoslovačka, Grčka, Švedska.

MVP: Korbalan (Španija)

Najbolji strelac: Galis (Grčka) 231 poen (33,0 po utakmici)

Rezultati "plavih": Francuska (80:76), Španija (90:91), Švedska (103:84), Grčka (77:76), Italija (76:91), Izrael (88:99), SR Nemačka (104:88).

Sastav "plavih": Radovanović (151), Dalipagić (108), Kićanović (74), Vilfan (67), D. Petrović (67), Slavnić (40), Žižić (39), Sunara (32), Ćosić (15), Poljak (10), Grbović (8), Savović (7).

XXII Evropsko prvenstvo - Čehoslovačka

Mesto i vreme održavanja: Bratislava, Havirov i Prag, 26. maj - 5. jun 1981. godine

Vrlo lako i ubedljivo Sovjetski savez došao je do 13. zlatnog odličja. Otkriće šampionata bio je 24-godišnji Valdis Valters, 193 cm visoki bek iz Rige, koji je u potpunosti zamenio Sergeja Belova.

Nijedna reprezentacija nije uspela ni da ugrozi "zbornaju", a "plavi" su doživeli dva poraza od "kaznene ekspedicije" koju su, uz pomenutog Valtersa, sačinjavali: Jerjomin, Kapusti, Tarakanov, Saljnikov, Lopatov, Derjugin, Tkačenko, Miškin, Jovajša, Belostenji i Fesenko.

Finale: SSSR - Jugoslavija 84:67

Poredak: SSSR, Jugoslavija, Čehoslovačka, Španija, Italija, Izrael, Poljska, Francuska, Grčka, SR Nemačka, Turska, Engleska.

MVP: Dragan Kićanović (Jugoslavija)

Najbolji strelac: Mlinarski (Poljska) 185 poena (23,1 po utakmici)

Rezultati "plavih": Italija (99:88), Poljska (92:87), Turska (112:68), SR Nemačka (98:86), SSSR (88:108), Izrael (102:87), Španija (95:72), Čehoslovačka (95:86), SSSR (67:84).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Kićanović (162), Dalipagić (140), Delibašić (125), Ćosić (93), Radovanović (81), B. Petrović (64), Knego (47), Skroče (46), Vilfan (35), Benaček (22), Poljak (19), P. Popović (14).

XXI Evropsko prvenstvo - Italija

Mesto i vreme održavanja: Mestre, Sijena, Gorica i Torino, 9 - 19. jun 1979. godine

Iako su "plavi" u Italiju došli kao zvanični svetski (Manila 1978) i evropski prvaci, posle osam godina, 12. zlatnu medalju na kontinentalnim šampionatima osvojio je Sovjetski Savez.

Kuriozitet prvenstva predstavlja činjenica da se Izrael uprkos četiri poraza plasirao u finale, a presudni trijumf ostvario je upravo protiv Jugoslavije. Sovjeti su već polovinom prvog poluvremena rešili sve dileme u finalu, a ni naši reprezentativci nisu imali problema u borbi za bronzu protiv Čehoslovačke.

Finale: SSSR - Izrael 98:76

Poredak: SSSR, Izrael, Jugoslavija, Čehoslovačka, Italija, Španija, Poljska, Francuska, Grčka, Holandija, Bugarska, Belgija.

MVP: Berkovic (Izrael)

Najbolji strelac: Berkovic (Izrael) 179 poena (22,4 po utakmici)

Rezultati "plavih": Francuska (80:65), Poljska (102:95), Izrael (76:77), Čehoslovačka (97:79), SSSR (77:96), Italija (95:80), Španija (101:100), Čehoslovačka (99:92)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Kićanović (158), Dalipagić (100), Delibašić (97), Ćosić (87), Krstulović (58), Jerkov (50), Varajić (44), Žižić (35), Slavnić (31), Radovanović (31), M. Nakić (26), Vilfan (15)

XX Evropsko prvenstvo - Belgija

Mesto i vreme održavanja: Lijež i Ostende, 15 - 24. septembar 1977. godine

Za razliku od prethodna dva prvenstva Evrope na kojima je imala stopostotan učinak, Jugoslavija je u Belgiji doživela poraz u takmičenju po grupama - bilo je 111:103 za Čehoslovačku. Međutim, sa ove distance gledano, možda je taj poraz bio i planiran, kako bi "plavi" izbegli Sovjete u polufinalu.

U meču za zlato, dominirao je Ćosić, a sjajna odbrana koju je postavio profesor Aleksandar Nikolić bila je ostavila je "zbornaju" na 61 poenu. Pukovniku Gomenjskom nije pomogao ni div Tkačenko, koji je u finalnom susretu ubacio 16 poena i imao 18 uhvaćenih lopti.

Finale: Jugoslavija - SSSR 74:61

Poredak: Jugoslavija, SSSR, Čehoslovačka, Italija, Izrael, Bugarska, Holandija, Belgija, Španija, Finska, Francuska, Austrija.

MVP: Dražen Dalipagić (Jugoslavija)

Najbolji strelac: Akerbum (Holandija) 187 poena (26,7 po utakmici)

Rezultati "plavih": Španija (79:76), Finska (88:80), Belgija (111:83), Holandija (111:75), Čehoslovačka (103:111), Italija (88:69), SSSR (74:61)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Dragan Kićanović (142), Dražen Dalipagić (138), Zoran Slavnić (80), Mirza Delibašić (69), Krešimir Ćosić (62), Željko Jerkov (60), Ratko Radovanović (53), Žarko Varajić (20), Vinko Jelovac (16), Duje Krstulović (8), Joško Papič (6), Anto Đogić (-). Trener: Aleksandar Nikolić

XIX Evropsko prvenstvo - Jugoslavija

Mesto i vreme održavanja: Beograd, Split, Karlovac i Rijeka, 7 - 15. jun 1975. godine

Drugo Evropsko prvenstvo na tlu naše zemlje završilo se odbranom titule osvojene dve godine ranije u Španiji. Utakmice finalne grupe igrale su se u novoj beogradskoj dvorani "Pionir", a odlučujući meč za zlatnu medalju plavi su odigrali, protiv koga drugog nego protiv Sovjeta.

Sjajno su igrali Ćosić i Dalipagić sa jedne, odnosno Sergej Belov i Saljnikov sa druge strane, ali je junak trijumfa "plavih" bio Dragan Kićanović. Iako povređen, Kića je ubacio 22 poena, od kojih je mnogima u sećanju ostao onaj u samom finišu, kada je izuzetnom fintom "izbacio" iz igre Jedeška.

Poredak: Jugoslavija, Španija, SSSR, Čehoslovačka, Italija, Bugarska, Izrael, Turska, Rumunija, Francuska, Grčka, Poljska.

MVP: Krešimir Ćosić (Jugoslavija)

Najbolji strelac: Golomejev (Bugarska) 155 poena (22,1 po utakmici)

Rezultati "plavih": Holandija (102:76), Turska (92:65), Italija (83:69), Španija (98:76), Čehoslovačka (84:68), Bugarska (105:76), SSSR (90:84).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Dražen Dalipagić (85), Dragan Kićanović (82), Krešimir Ćosić (70), Vinko Jelovac (60), Mirza Delibašić (58), Željko Jerkov (55), Damir Šolman (54), Nikola Plećaš (46), Dragan Kapičić (44), Zoran Slavnić (44), Rajko Žižić (32), Ratomir Tvrdić (24). Trener: Mirko Novosel.

XVIII Evropsko prvenstvo - Španija

Mesto i vreme održavanja: Badalona i Barselona, 27. septembar - 6 okrobar 1973. godine

Do prve titule prvaka Evrope u svojoj istoriji reprezentacija Jugoslavije došla je bez poraza na sedam mečeva. Na scenu je stupila nova generacija asova: Dragan Kićanović, Željko Jerkov, Dražen Dalipagić, Zoran Slavnić ... Na klupi je sedeo tada 35-godišnji Mirko Novosel, a"plavi" su se u prvih nekoliko mečeva mučili da bi poslednje dve, ujedno najvažnije utakmice odigrali najbolje.

Finalni susret protiv domaćina Španije bio je rešen već posle prvog poluvremena. Prvi put posle 18 godina vladavine SSSR-a, jedna druga reprezentacija bila je šampion Starog kontinenta.

Finale: Jugoslavija - Španija 78:67

Poredak: Jugoslavija, Španija, SSSR, Čehoslovačka, Italija, Bugarska, Izrael, Turska, Rumunija, Francuska, Grčka, Poljska.

MVP: Brabender (Španija)

Najbolji strelac: Golomejev (Bugarska) 155 poena (22,1 po utakmici)

Rezultati "plavih": Španija (65:59), Grčka (84:68), Bugarska (76:65), Italija (73:71), Francuska (80:70), Čehoslovačka (96:71), Španija (78:67).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Krešimir Ćosić (74), Vinko Jelovac (73), Damir Šolman (67), Zoran Slavnić (57), Dražen Dalipagić (56), Ratomir Tvrdić (55), Dragan Kićanović (40), Nikola Plećaš (40), Milun Marović (35), Željko Jerkov (21), Dragan Ivković (20), Žarko Knežević (15). Trener: Mirko Novosel.

XVII Evropsko prvenstvo - Nemačka

Mesto i vreme održavanja: Esen i Beblingen, 9 - 19. septembar 1971. godine

Jugoslavija je u Nemčaku doputovala kao zvanični šampion sveta, pošto je godinu dana ranije u Ljubljani osvojila prvu zlatnu medalju na nekom velikom takmičenju. Ipak, Sovjeti ni ovog puta nisu dozvolili da im neko uzme titulu prvaka Evrope - osmu uzastopnu i 11. ukupno.

Iz tima koji je osvojio zlatnu medalju, među plavima nije bilo čak petorice košarkaša: Daneua, Tvrdića, Skansija, Šolmana i preminulog Rajkovića). Krešimir Ćosić bio je najkorisniji igrač prvenstva, apored njega u najbolju petorku izabran je i Nikola Plećaš.

Finale: SSSR - Jugoslavija 69:64

Poredak: SSSR, Jugoslavija, Italija, Poljska, Čehoslovačka, Bugarska, Španija, Rumunija, SR Nemačka, Francuska, Izrael, Turska.

MVP: Ćosić (Jugoslavija)

Najbolji strelac: Jurkijevič (Poljska) 158 poena (22,6 po utakmici)

Rezultati "plavih": Bugarska (70:69), Čehoslovačka (81:66), Turska (86:63), Izrael (118:92), Italija (79:68), Poljska (100:73), SSSR (64:69).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Ćosić (108), Simonović (97), Kapičić (87), Knežević (64), Plećaš (60), Čermak (60), Jelovac (43), Rukavina (24), Georgijevski (21), Basin (17), Žorga (9), Vučinić (8).

XVI Evropsko prvenstvo - Italija

Mesto i vreme održavanja: Kazerta i Napulj, 27. septembar - 5. oktobar 1969. godine

Posle 59 uzastopnih pobeda na evropskim prvenstvima, Sovjeti su konačno poraženi i to u duelu sa našim nacionalnim timom. Junak trijumfa u grupi (73:61) bio je Krešimir Ćosić. Isti timovi igrali su i u finalu, ali "plavi" ovog puta nisu uspeli da ponove podvig. "Zbornaja" se revanširala i osvojila sedmu uzastopnu titulu prvaka Evrope, Jugoslavija po treći put u istoriji - srebrna.

Finale: SSSR - Jugoslavija 82:71

Poredak: SSSR, Jugoslavija, Čehoslovačka, Poljska, Španija, Italija, Bugarska, Mađarska, Rumunija, Grčka, Izrael, Švedska.

MVP: Belov (SSSR)

Najbolji strelac: Kolokitas (Grčka) 159 poena (22,7 po utakmici)

Rezultati "plavih": Grčka (98:62), Švedska (115:43), Bugarska (76:60), Mađarska (85:56), SSSR (73:61), Poljska (76:74), SSSR (71:82).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Ćosić (92), Rajković (65), Jelovac (58) Kapičić (56), Simonović (55), Tvrdić (52), Daneu (51), Plećaš (51), Šolman (40), Čermak (35), Cvetković (26), Marojević (19).

XV Evropsko prvenstvo - Finska

Mesto i vreme održavanja: Helsinki i Tampere, 28. septembar - 8. oktobar 1967.godine

"Plavi" su u Finsku doputovali kao zvanični vicešampioni Evrope i sveta, ali i sa čak četvoricom 18-godišnjaka: Ćosićem, Šolmanom, Kapičićem i Simonovićem. Podmlađeni sastav sa nekoliko nesrećnih poraza nije uspeo da uđe u završnicu i završio je tek na 9. mestu. Sovjeti su ponovo, veoma lako i ubedljivo došli do zlatne medalje, šeste uzastopne i devete ukupno.

Finale: SSSR - Čehoslovačka 89:77

Poredak: SSSR, Čehoslovačka, Poljska, Bugarska, Rumunija, Finska, Italija, Izrael, Jugoslavija, Španija, Francuska, Grčka, Mađarska, DR Nemačka, Belgija, Holandija.

MVP: Zedniček (Čehoslovačka)

Najbolji strelac: Kolokitas (Grčka) 206 poena (22,9 po utakmici)

Rezultati "plavih": Belgija (73:66), Čehoslovačka (66:74), Holandija (96:46), Španija (82:68), Rumunija (73:75), Finska (68:59), Poljska (65:69), Francuska (75:69), Španija (101:73).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Cvetković (160), Skansi (91), Ražnatović (81) Ćosić (81), Žorga (56), Simonović (53), Šolman (52), Tvrdić (31), Basin (30), Marojević (29), Kapičić (11), Rajković (4).

XIV Evropsko prvenstvo - SSSR

Mesto i vreme održavanja: Moskva i Tbilisi, 30. maj - 10. jun 1965. godine

Drugi put u svojoj istoriji "plavi" su uspeli da se plasiraju u finale šampionata Evrope, ali baš kao i u Beogradu 1961, Sovjeti su bili neprelazna prepreka. Domaću "zbornaju" predvodio je Paulauskas, nova zvezda sovjetske košarke, a naša reprezentacija bila je u dosta podmlađenom sastavu. Treći put zaredom Radivoj Korać bio je najbolji strelac prvenstva.

Finale: SSSR - Jugoslavija 58:49

Poredak: SSSR, Jugoslavija, Poljska, Italija, Bugarska, Izrael, Čehoslovačka, Grčka, Francuska, DR Nemačka, Španija, Finska, Rumunija, SR Nemačka, Mađarska, Švedska.

MVP: Paulauskas (SSSR)

Najbolji strelac: Korać (Jugoslavija) 195 poena (21,7 po utakmici)

Rezultati "plavih": Francuska (80:54), Grčka (76:68), Bugarska (89:69), Španija (113:65), SR Nemačka (115:56), Švedska (91:46), Poljska (78:69), Italija (83:82), SSSR (49:58).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Korać (195), Daneu (100), Đurić (89) Đerđa (74), Rajković (72), Kovačić (70), Ražnatović (48), Petričević (38), Gordić (37), Bojović (36), Skansi (17), Ajzelt (5).

XIII Evropsko prvenstvo - Poljska

Mesto i vreme održavanja: Vroclav, 4 - 13. oktobar 1963. godine

Prvi put u istoriji evropskih prvenstava FIBA je ograničila broj učesnika - na 16. Poljaci su, ako i dve godine ranije "plavi", iskoristili prednost domaćeg terena, ali nisu mogli preko nepobedivih Sovjeta. Domaćin je morao da se zadovolji srebrom, a naš nacionalni tim bronzom, koja je osvojena u fenomenalnoj utakmici za treće mesto protiv Mađara - 89:61 za "plave".

Finale: SSSR - Poljska 61:45

Poredak: SSSR, Poljska, Jugoslavija, Mađarska, Bugarska, DR Nemačka, Španija, Belgija, Izrael, Čehoslovačka, Rumunija, Italija, Francuska, Finska, Turska, Holandija.

MVP: Emilijano (Španija)

Najbolji strelac: Korać (Jugoslavija) 239 poena (26,6 po utakmici)

Rezultati "plavih": Holandija (107:62), Izrael (80:73), Italija (71:69), Turska (97:67), Belgija (95:62), Mađarska (82:73), Bugarska (76:66), Poljska (72:83), Mađarska (89:61).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Korać (239), Daneu (123), Gordić (80) Đurić (74), Petričević (54), M. Nikolić (51), Rajković (46), Bojović (42), Lokar (25), Kasun (18), Basin (12), Ražnatović (7).

XII Evropsko prvenstvo - Jugoslavija

Mesto i vreme održavanja: Beograd, 29. april - 8. maj 1961. godine

Domaći teren "plavi" su iskoristili na najbolji mogući način i osvojili prvu medalju na šampionatima Evrope. Korać, Daneu, Đurić i ostali, do srebra su stigli sa skorom 7-2, a oba poraza naneo im je neprikosnoveni Sovejtski Savez na putu do svog šestog zlata. Finale je bilo neizvesno do samog kraja, ali je "zbornaja" uprkos 12.000 naših navijača uspela da trijumfuje.

Finale: Jugoslavija - SSSR 53:60

Poredak: SSSR, Jugoslavija, Bugarska, Francuska, Čehoslovačka, Mađarska, Rumunija, Belgija, Poljska, Turska, Izrael, DR Nemačka, Španija, Finska, Holandija, SR Nemačka, Grčka, Švedska, Engleska.

MVP: Korać (Jugoslavija)

Najbolji strelac: Korać (Jugoslavija) 216 poena (24,0 po utakmici)

Rezultati "plavih": Grčka (86:57), Engleska (122:58), Poljska (72:67), DR Nemačka (82:73), Belgija (85:59), Mađarska (72:66), SSSR (58:75), Francuska (75:66), SSSR (53:60).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Radivoj Korać (216), Ivo Daneu (110), Nemanja Đurić (101), Sreten Dragojlović (74), Miodrag Nikolić (65), Radovan Radović (35), Zvonimir Petričević (31), Slobodan Gordić (26), Marjan Kandus (24), Miha Lokar (16), Željko Troskot (6), Vital Ajzelt (-). Trener: Aleksandar Nikolić.

XI Evropsko prvenstvo - Turska

Mesto i vreme održavanja: Istanbul, 21 - 31. maj 1959. maj

Poslednji šampionat Evrope pod "vedrim nebom" obeležili su Sovjeti. Predvođena 218 cm visokim Kruminšom i izvanrednim bekom Valdmanisom, "zbornaja komanda" je bez većih probelma osvojila i peto zlato na kontinentalnim prvenstvima. Jugoslavija je osvojila 9. mesto, a za "plave" je debitovao Radivoj Korać i odmah bio najbolji stralac nacionalnog tima.

Poredak: SSSR, Čehoslovačka, Francuska, Mađarska, Bugarska, Poljska, Belgija, Rumunija, Jugoslavija, Italija, Izrael, Turska, Finska, DR Nemačka, Španija, Austrija, Iran.

Najbolji strelac: Novaček (Rumunija) 195 poena (19,5 po utakmici)

MVP: Zubkov (SSSR)

Rezultati "plavih": Bugarska (72:80), Turska (70:66), Belgija (60:56), Austrija (80:58), DR Nemačka (95:61), Italija (78:76), Izrael (72:56).

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Korać (179), Kristančić (73), Đurić (64), Daneu (58), M. Nikolić (36), Minja (35), Dermastija (30), B. Radović (24), R. Radović (15), Jelnikar (8), Kandus (6), Gordić (-).

X Evropsko prvenstvo - Bugarska

Mesto i vreme održavanja: Sofija, 20 - 30. jun 1957

Četvrto zlato za Sovjetski Savez, koji je u odlučujućem meču u finalnoj grupi pobedio Bugarsku - 60:57. "Plavi" su ponovili svoj najbolji rezultat na evropskim šampionatima osvajanjem 6. mesta, a debitovao je Ivo Daneu, kasnije kapiten tima, koji je osvojio prvo svetsko zlato za Jugoslaviju u Ljubljani 1970. godine.

Poredak: SSSR, Bugarska, Čehoslovačka, Mađarska, Rumunija, Jugoslavija, Poljska, Francuska, Turska, Italija, Finska, Belgija, SR Nemačka, Austrija, Škotska, Albanija

MVP: Baumruk (Čehoslovačka)

Najbolji strelac: Skeržik (Čehoslovačka) 124 poena (13,8 po utakmici)

Rezultati "plavih": Albanija (89:57), Škotska (94:38), Čehoslovačka ( 61:79), Bugarska (76:99), SSSR (61:97), Francuska (75:72), Čehoslovačka (74:94), Poljska (69:68), Rumunija (60:72), Mađarska (61:81)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Miler (125), Minja (104), B. Radović (101), Miletić (95), Kristančić0 (76), Daneu (63), Katić (46), Engler (45), Loci (21), Dermastija (18), Kandus (18), M. Nikolić (13)

IX Evropsko prvenstvo - Mađarska

Mesto i vreme održavanja: Budimpešta, 7 - 19. jun 1955. godine

Mađari su iskoristili domaći teren i osvojili prvu titulu prvaka Evrope na šampionatu na kome su Sovjeti doživeli prve poraze. Najznačajniji trijumf Mađari su ostvarili protiv "zbornaje" - 82:68 i to pred više od 40.000 navijača na NEP stadionu. Prvenstvo je obeležio napadački stil igre, postignuto je znatno više koševa nego na ranijim takmičenjima. Naši su osvojili osmo mesto u finalnoj grupi, sa samo jednim trijumfom, ali nisu razočarali.

Poredak: Mađarska, Čehoslovačka, SSSR, Bugarska, Poljska, Italija, Rumunija, Jugoslavija, Francuska, Finska, Turska, Engleska, Austrija, Švajcarska, Luksemburg, Švedska, SR Nemačka, Danska

MVP: Greminger (Mađarska)

Rezultati "plavih": Poljska (64:69), Austrija (68:61), Engleska (98:53), Francuska (40:37), Bugarska (66:84), Čehoslovačka (52:49), SSSR (52:72), Rumunija (68:93), Mađarska (34:48), Poljska (59:67), Italija (66:69)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): B. Ćurčić (123), O. Popović (81), Miler (67), Demšar (66), Loci (64), Minja (56), Konjović (52), Bjelojević (49), Andrijašević (34), Blašković (22), Zupančić (19), Katić (10)

VIII Evropsko prvenstvo - SSSR

Mesto i vreme održavanja: Moskva, 24. maj - 6. jun 1953. godine

Drugo učešće "plavih" na evropskim prvenstvima završilo se osvajanjem izvanrednog šestog mesta. Sovjetski savez je osvojio treću zlatnu medalju, ponovo veoma ubedljivo, a ubrzo posle šampionata u Moskvi, FIBA je uvela previlo po kome se napad ograničavao na 30 sekundi, jer je besmisleno dugo zadržavanje lopte pretilo da upropasti košarku.

Primera radi, Sovjeti su protiv Mađarske u jednom napadu držali loptu 15 minuta, a da nisu ni pomislili da šutnu na koš. Prepun fudbalski stadion Dinama, na kome je, prema novinskim izveštajima, nekim utakmicama prisustvovalo i 50.000 gledalaca, odjekivao je zvižducima, a neki mađarski košarkaši, zadovoljni "malim" porazom posedali su na pod!

Svoje "orgije" sa loptom imali su i "plavi" koji su u grupi pobedili Izrael 57:55 posle četiri produžetka. Ništa ne bi bilo čudno da rezultat posle 40 minuta igre nije bio 55:55! Naši su posle svakog podbacvanja dolazili do lopte, čuvali je po pet minuta, a onda u poslednjim sekundama šutirali za pobedu, sve dok Aleksandar Gec nije pogodio.

Poredak: SSSR, Mađarska, Francuska, Čehoslovačka, Izrael, Jugoslavija, Italija, Egipat, Bugarska, Belgija, Švajcarska, Finska, Rumunija, SR Nemačka, Liban, Danska, Švedska

MVP: Konejev (SSSR)

Rezultati "plavih": Liban (95:51), Finska (41:37), Izrael (57:55), Bugarska (25:27), Izrael (29:40), Čehoslovačka (66:64), Francuska (39:56), Mađarska (51:69), Italija (48:45), Egipat (58:39), SSSR (43:57)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): B. Ćurčić (103), Gec (81), Loci (74), Marjanović (71), Engler (59), Blašković (50), Demšar (46), Bjelojević (34), Andrijašević (22), Stanković (8), B. Jovanović (6), Kalember (4), Godžić (4)

VII Evropsko prvenstvo - Francuska

Mesto i vreme održavanja: Pariz, 3 - 12. maj 1951. godine

Šampionat u Francuskoj obeležili su rekordan broj učesnika - čak 18, i rekordan broj utakmica, ali pre svega skandal u finalnoj utakmici. U samoj završnici duela između Sovjetskog Saveza i Čehoslovačke, Butautas je realizova slobodno bacanje i postavio konačan rezultat.

Sudije se nisu odmah složile da li je koš postignut i da li je važeći, ali su Sovjeti brzo stali na pobedničko postolje. Mnogobrojni zvižduci iz publike zaglušili su zvuke njihove himne.

Finale: SSSR - Čehoslovačka 45:44

Poredak: Sovjetski Savez, Čehoslovačka, Francuska, Bugarska, Italija, Turska, Belgija, Grčka, Finska, Holandija, Austrija, SR Nemačka, Švajcarska, Danska, Portugal, Škotska, Luksemburg, Rumunija

MVP: Mrazek (Čehoslovačka)

VI Evropsko prvenstvo - Egipat

Mesto i vreme održavanja: Kairo, 15 - 22. maj 1949. godine

Međunarodna košarkaška organizacija (FIBA) dugo je sve mediteranske zemlje smatrala delom Evrope, tako da i ne čudi, kako je Egipat igrao na čak četiri prvenstva Evrope. I ne samo to, Egipat je te 1949. godine dobio organizaciju šampionata, a onda i osvojio zlatnu medalju.

Egipat - prvak Evrope!

Priznaćete da zvuči dosta čudno. celo prvenstvo je u stvari i bilo dosta čudno. Mnoge jake reprezentacije nisu doputovale zbog velikih troškova koje je iziskivao prevoz do Kaira, pa su među sedam učesnika bili čak i Sirija i Liban?! Igralo se pod otvorenim nebom, na ivici pustinje, a Egipat je ostvario šest pobeda, najznačajniju protiv Francuske - 56:37.

Poredak: Egipat, Francuska, Grčka, Turska, Holandija, Sirija, Liban.

MVP: Ozturk (Turska)

V Evropsko prvenstvo - Čehoslovačka

Mesto i vreme održavanja: Prag, 27. april - 3. maj 1947. godine

Na ovom šampionatu Evrope debitovali su Jugoslavija, Sovjetski Savez i Albanija. Za razliku od naše reprezentacije i Albanaca, "zbornaja" je iz prve "ubola" zlato i to veoma ubedljivo.

U prvoj utakmici na prvenstvu Sovjeti su "pregazili" Jugoslaviju - 50:11, a slično je bilo i do finala. "Plavi" su uspeli da pobede Holandiju i Albaniju, ali su zauzeli pretposlednje 13. mesto.

Kuriozitet predstavlja činjenica da su u sastavu "plavih" bila i dvojica reprezentativaca iz drugih sportova: Božo Grkinić (vaterpolo) i Zlatko Kovačević (odbojka).

Finale: SSSR - Čehoslovačka 56:37

Poredak: SSSR, Čehoslovačka, Egipat, Belgija, Francuska, Poljska, Mađarska, Bugarska, Italija, Rumunija, Holandija, Austrija, Jugoslavija, Albanija.

MVP: Lisov (SSSR)

Rezultati "plavih": SSSR (11:50), Mađarska (27:50), Italija (33:59), Holandija (32:26), Albanija (90:13)

Sastav "plavih" (u zagradi je broj postignutih poena): Vladislav Demšar (48), Mirko Marjanović (46), Otone Olivieri (27), Tulio Roklicer (14), Božo Grkinić (13), Nebojša Popović (13), Aleksandar Milojković (11), Boža Munćan (3), Zlatko Kovačević (3), Miodrag Stefanović (2), Srđan Kalember (-), Zorko Cvetković (-)

IV Evropsko prvenstvo - Švajcarska

Mesto i vreme održavanja: Ženeva, 30. april - 4. maj 1946. godine

Prvo posleratno prvenstvo Evrope imalo je deset učesnika, a mnoge reprezentacije imale su problema da doputuju do Švajcarske, s obzirom da je kontinet bio razoren. Iz takmiečnja po grupama, u finale su se plasirali Čahoslovačka i Italija. "Azuri" su važili za favorita u finalu, ali slobodna bacanja koja je izveo Krepela, donela su Čahoslovačkoj prvo i jedino evropsko zlato do danas.

Finale: Čehoslovačka - Italija 34:32

Poredak: Čehoslovačka, Italija, Mađarska, Francuska, Švajcarska, Holandija, Belgija, Luksemburg, Poljska, Engleska

MVP: Nemet (Mađarska)

III Evropsko prvenstvo - Litvanija

Mesto i vreme održavanja: Kaunas, 21 - 28. maj 1939. godine

Za razliku od Letonaca, Litvanci su na svom terenu potvrdili zlatnu medalju osvojenu dve godine ranije. U odlučujućoj utakmici igrali su upravo sa Letonijom, i pobedili 37:36. Još jednom je učestvovalo osam timova, a igralo se po jednostrukom bod sistemu. Litvanici su završili bez poraza, aostvarili su i najubeljiviji trijumf na šampionatu - 112:9 protiv Finske.

Poredak: Litvanija, Letonija, Poljska, Francuska, Estonija, Italija, Mađarska, Finska.

MVP: Rutzgis (Litvanija)

II Evropsko prvenstvo - Letonija

Mesto i vreme održavanja: Riga, 2 - 7. maj 1937. godine

Zahvaljujući trijumfu dve godine ranije, Letonci su dobili pravo da organizuju drugi šampionat Evrope i tako brane titulu na svom terenu. Šansu ipak nisu iskoristili, jer su završili na šestom mestu. Zlato su osvojili njihovi susedi Litvanci, pobedivši u dramatičnoj završnici Italiju, pre svega zahvaljujući odličnom Franku Lubinasu.

Finale: Litvanija - Italija 24:23

Poredak: Litvanija, Italija, Francuska, Poljska, Estonija, Letonija, Čehoslovačka, Egipat.

MVP: Lubinas (Litvanija)

I Prvenstvo Evrope - Švajcarska

Mesto i vreme održavanja: Ženeva, 2 - 5. maj 1935. godine

Prvo Evropsko prvenstvo za košarkaše održano je na inicijativu tadašnjeg predsednika FIBA Leona Bufara. Učestvovalo je deset zemalja i igralo se u prilično primitivnim uslovima, ali su košarkaši zadovoljili malobrojnu publiku u Ženevi. Najviša ekipa prvenstva, Letonci postali su prvi prvaci Evrope.

Finale: Letonija - Španija 24:18

Poredak: Letonija, Španija, Čehoslovačka, Švajcarska, Francuska, Belgija, Italija, Bugarska, Mađarska, Rumunija

MVP: Rafael Martin (Španija)

Prati B92 na Viberu