Dijego Benaljo - Švajcarska

Sezona: Prvu polovinu sezone Benaljo je proveo u portugalskom klubu Nasional Madera. U matičnom klubu Kristijana Ronalda branio je odlično (16 mečeva, 13 primljenih golova, 6 puta nesavladan, uključujući mečeve sa Sportingom i Portom) i privukao pažnju Lacija i Volfzburga. Na jednoj strani bili su italijansko poreklo, večni grad i klub sa reputacijom, a na drugoj nekadašnji trener Feliks Magat, koji ga je ranije doveo u Štutgart. Benaljo je odabrao Bundesligu i nije se prevario: odmah je zablistao i statistički bio najbolji golman druge polusezone, jer je prvi po broju odbrana, drugi po procentu odbrana, a primio je manje od 0,8 golova po meču, dvostruko manje od učinka svog prethodnika Jenča jesenas.

Karijera: Kao dečak igrao je za lokalne klubove Šprajtenbah i Baden, a sa 16 godina preselio se u Grashoper iz Ciriha. Njegov talenat brzo je prepoznat u Nemačkoj, pa je još uvek kao tinejdžer stigao u Štutgart, gde je za tri godine redovno branio za amatersku postavu u trećoj ligi. Tokom 2005. za njega je bila zainteresovana Sevilja, ali je odabrao mesto u Portugalu – Čelsi je kupio golmana Nasionala sa Madere Ilarija, čime je mesto među stativama ostrvskog kluba ostalo upražnjeno. Dve i po godine kasnije, ovog januara, on se preselio u Volfzburg, kod starog trenera Magata, što se pokazalo kao odličan potez.

Reprezentacija: Debitovao je u meču sa Kinom, tokom priprema za Svetsko prvenstvo 2006. godine. Na tom takmičenju on je bio član ekipe, ali je imao status trećeg golmana, iza legendarnog Paskala Cuberbilera i Fabija Koltortija. Ispostavilo se da je „Cubi“ posao obavio odlično – Švajcarska je ispala u osmini finala na penale, a da u četiri meča nije primila nijedan gol! Posle šampionata Švajcarci su igrali samo prijateljske utakmice, a Benaljo je do maja 2008. odigrao još devet mečeva, zaključno sa duelom sa Nemačkom (0:4).