Od Telstara iz Meksika do Brazuke

To je dvanaesta lopta koju je za potrebe Svetskog prvenstva proizvela kompanija Adidas, koja je napravila pravu revoluciju 1970. godine, čuveni Telstar sa Mundijala u Meksiku uneo je novu dimenziju u fudbalsku igru, a ona je nastavljena da se produbljuje na svake četiri godine.

Kao i sve lopte u tom period, "Telstar" je bio izrađen od kože, spajanjem 32 dela, ručnim šivenjem, a da bi se dobio što pravilniji oblik 12 crnih delova je imalo oblik pentagona, a 20 belih je imalo jedan ugao više.

Na sledećem Svetskom prvenstvu pojavila se druga verzija Telstara, pod nazivom "Durlast", pri čijoj izradi je upotrebljena i sintetička pena, što je bio uvod za potpuno novu loptu, koja je dobila naziv Tango, simbolično, pošto se Mundijal 1978. godine igrao u Argentini.

Dizajn je i tom prilikom bio daleko od ikada viđenog, 20 panela sa trijadama stvorili su doživljan 12 identičnih krugova, što je ostala baza za formiranje svih lopti za narednih pet Mundijala.

Po ugledu na Telstar i Tango je dobio drugu verziju, dodatak Espanja je stigao zbog Svetskog prvenstva u Španiji, a osim “prezimena” nije bilo nekih drastičnih promena, osim što je novi Tango imao zapečaćene šavove, koji su ga činili vodootpornijim.

Potpuna upotreba sintetike je započeta 1986, “Astekom” se igralo drugo Svetsko prvenstvo u Meksiku, a novi korak u razvoju dostignut je 1990. u Italiji. “Estruko Uniko” je u sebi sadržala sloj poliuretanske pene, što ju je činilo najbržom ikada.

Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Državama moralo je da bude ekstravagantno u svakom smislu, a Adidas je dao doprinos tome napravivši prvi haj-tek loptu sa slojem polietilena ultra visoke povratne energije, koji ju je činio mekšom pri šutu i mnogo bržom od “Estruko Unika”. “Kuestra” je bila inspirisana raketama i američkom fascinacijom putovanja u svemir.

Prva višebojna lopta u istoriji fudbala stupila je na scenu 1998. u Francuskoj. “Trikolor” je sadržala napredni sloj sintetičke pene, čvrste matrice punjene gasom sa mikro balonima koji su bili pojedinačno zatvarani i veoma izdržljivi.

Lanac Tango prototipa lopte prekinut je 2002. godine na Mundijalu u Japanu i Južnoj Koreji, kada je prezentovana “Fivernova”, do tada najpreciznija i lopta koja je za golmane bila najbolja ikada, pošto je njen let bio lako predvidiv.

Povratak u Evropu doneo je “Timgajst”, koji se zakotrljao na terenima u Nemačkoj na Mundijalu 2006. godine. Lopta se radikalno razlikovala od prethodnih, imala je 14 delova, koji su činili gotovo savršen kružni oblik.

Lopta koja je potpuno uzburkala javnost je “Džabulani”, predstavljen pre četiri godine u Južnoj Africi. Sastavljen od samo osam kožnih delova, navodno je trebalo da savršeno prijanja na kopačku ili rukavice u svim vremenskim uslovima.

Iako joj je kao kvalitet prestavljan stabilan let, sa time se sigurno neće saglasiti većina aktuelnih čuvara mreže.

Konačno, fudbal će se u Brazilu igrati “Brazukom”, zvanično najtestiranijom loptom ikada, pošto je prošla dvoipogodišnje opservacije u koje je bilo uključeno više od 600 fudbalera, kao i 30 timova u ukupno deset zemalja na tri kontinenta.

U tom procesu su između ostalih učestvovali Milan, Bajern, Fluminenze, kao i Lionel Mesi, Iker Kasiljas, Bastijan Švajnštajger i Zinedin Zidan. Tehnologija korišćena u izradi je slična onoj za Tango 12 sa Evropskog prvenstva 2012, kao i za oficijalnu loptu Lige šampiona.

Nova strukturna inovacija sa jedinstvenom simetrijom šest identičnih panela sa različitim površinskim teksturama treba da omogući bolje prijanjanje, stabilnost i aerodinamičnost.

Brazuka je dobila naziv još u septembru 2012. nakon javnog glasanja u Brazilu koje je obuhvatilo million ljubitelja fudbala. Naziv "brazuca" je kolokvijalni lokalni termin koji znači "brazilski" i kojim se opisujebrazilski način života.

Boje i trakasti dizajn panela simbolizuju tradicionalne raznobojne narukvice sa željama koje se nose u zemlji, a pored toga odražavaju živost i zabavu koji se povezuju sa fudbalom u Brazilu.