Urugvaj – bod do druge faze

U svakom slučaju, Urugvaj ima jedan od najboljih napadačkih tandema na svetu u ovom trenutku, ali će za nešto veće biti potrebno kvalitetno učešće i fudbalera sa sporednim ulogama.

Problem je povreda meniskusa Luisa Suaresa, ali nema sumnje da će najbolji strelac Premijer lige biti u sastavu za Mundijal, makar i sa jednom zdravom nogom.

Put do Brazila

Sa oreolom najbolje neevropske selekcije na svetu Urugvaj je ušao u kvalifikacioni period za plasman u Brazil. Do sedmog kola je sve funkcionisalo gotovo u najboljem redu, ali se onda dogodio duel sa Kolumbijom.

Falkao u usponu forme, te raspucani Gutijeres bili su prejaki za izabranike selektora Oskara Tabaresa, a potom su kola krenula nizbrdo bez naznaka kočenja. Teški porazi od Bolivije, Argentine i Čilea doveli su u pitanje nastup Urugvaja na Mundijalu, ali je junačkim trijumfom nad Gaučosima u poslednjem kolu obezbeđen baraž.

Peta pozicija u kvalifikacionoj grupi, sa čak pet poraza iz 16 mečeva i neutralnom gol-razlikom (25:25) nije ulivala previše optimizma u La Selestu. Potpuna katastrofa izbegnuta je u baražu sa Jordanom, sigurnom pobedom u gostima od 5:0, te remijem u revanš meču u Montevideu.

Ključni igrači

Godinama je Dijego Forlan bio usamljena prva violina, bez naznaka da će se u budućnosti pojaviti igrači sličnog kalibra. Podršku je imao u kapitenu Dijegu Luganu, dok su nadolazeće snage Kristijan Rodriges, Valter Gargano, te Gaston Ramires tek sazrevali.

Pravo otkriće predstavljao je Edinson Kavani, iako u početku nije izgledalo da je momak rođen 1987. godine dostojan šanse da bude nosilac igre. Nagli razvoj napadača koji se u najavnim danima svoje karijere nije previše isticao nekim ekstremnim talentom doneo je olakšanje Forlanu, koji je ušao u godine i najavljivao da je potrebna smena generacija.

Otkriće Luisa Suaresa donelo je potpuno novu dimenziju igre Urugvaja, čineći da se selektor Tabares danas može pohvaliti kako na raspolaganju ima možda i najbolji napadački tandem na svetu.

Iako se čini da je defanziva najslabiji deo tima, u tom sektoru Tabares može da kombinuje prilično kvalitetne fudbalere, ali je u slučaju Maksija Pereire, Dijega Godina, Martina Kaseresa, Horhea Fusilea uvek prisutno pitanje konstantnosti.

To je deo na kom bi selektor morao posebno da radi, dok se nada da Fernando Muslera može da izdrži pritisak velikog takmičenja, s obzirom da se ne može pohvaliti klupskom karijerom na vrhunskom nivou.

Zvezda

Da nema običaj ujedanja protivnika, te da često biva u vestima podvučenim žutom bojom Luis Suares bi sigurno bio jedan od najužih kandidata za osvajanje Zlatne lopte.

Trenutak kada je skrenuo pažnju na sebe je protekli Mundijal, kada je u duelu sa Ganom odglumio golmana i dobio isključenje, međutim Asamoa Đan je pogodio prečku iz penala, da bi potom posle boljih izvođenja kaznenih udaraca Urugvaj stigao do polufinala.

Na šest mečeva Mundijala postigao je tri gola, a u to vreme je i dalje bio član Ajaksa za koji je zabeležio čak 81 pogodak na 110 utakmica. Prava potvrda njegovih kvaliteta stigla je sledeće godine, kada je Urugvaj osvojio Kopa Amerika, a Suares bio proglašen za najboljeg strelca turnira, četiri puta je zatresao mrežu protivnika.

Transfer u Liverpul doneo mu je mnogo skandala, ali još više lepih momenata, krunisanih ovosezonskim proglašenjem za najboljeg igrača Premijer lige u izboru svojih kolega, a pripala mu je i Zlatna kopačka Evrope. Kvalifikacije za Mundijal u Brazilu završio je sa 11 golova na svom kontu.

Često je otpuživan za simuliranje, ali jedno je sigurno, Suares je prava mašina za golova i ubica čuvara mreža, kao i agilnost na terenu koja se lako može porediti sa fanatizmom...

Za napadača rođenog u gradu Saltu nema izgubljene lopte, “kidiše“ na svakoga, pa i ne treba da čudi što često dolazi u neprijatne situacije. Krajem maja je povredio meniskus na treningu, ekspresno je operisan, tako da ne bi trebalo da izostane iz selekcje.

Budući heroji

Kada se razmatra starost selekcije Urugvaja može se doći do gotovo idealnog odnosa, jedini važniji fudbaler u godinama je Dijego Forlan (35), dok je Dijego Lugano i dalje u periodu kada može biti od velike koristi (33).

Ono što selektora Tabaresa treba posebno da raduje je određeni broj mladih nada, koje su već u timu i polako kucaju na vrata startne postave.

Prvi u redu je 23-godišnji defanzivac Liverpula Sebastijan Koates, koji je od početka ove godine na pozajmici u matičnom Nasionalu, ali je sasvim sigurno da bi u budućnosti mogao da dobije značajnu ulogu u klubu sa Enfilda.

Do sada je za seniorski tim svoje države odigrao 13 utakmica, devet više od dečaka koji bi trebalo da u budućnosti bude stub odbrane. Hose Marija Himenes ima svega 19 godina, a već je četiri puta nosio dres A reprezentacije, dok u Atletiko Madridu polažu velike nade u njega.

Iks faktor bi mogao da predstavlja Gaston Ramires, veznjak koji je ove sezone učestvovao u sjajnim partijama Sautemptona u Premijer ligi, ali će njegov učinak u Brazilu u najvećoj meri zavisiti od spremnosti Tabaresa da na klupi ostavi veterane Peresa, Riosa i ove sezone odličnog, Kristijana Rodrigesa.

Selektor

Taberes će u Brazilu poneti naslov kako najstarijeg, tako i selektora sa najdužim stažom u jednom nacionalnom timu. Svoj drugi boravak na klupi Urugvaja počeo je 2006. godine, kada je stigao na mesto upražnjeno odlaskom Joakima Leva u Nemačku.

Bez obzira na rezultate u narednom periodu “El Maestro“ će ostati upamćen u istoriji urugvajskog fudbala kao selektor koji je vratio tim na stare staze uspeha, kojim je poslednji put prošetao '70. godina, doveo je ekipu do polufinala Mundijala 2010, a godinu kasnije osvojio Kopa Amerika.

Najveći Tabaresov nematerijalni uspeh na poziciji selektora je održavanje aktivnosti tima, uspeo je da u sastav uvede nekoliko mladih igrača, koji se već spremaju da preuzmu vodeće role od već dokazanih asova.

Trenerskim poslom se bavi od 1980. godine, a prvi put je postao selektor osam godina kasnije, da bi potom radio u Boki Juniors, Kaljariju, Milanu, Ovijedu...

Taktika

U najkraćem, odbrani se i prebaci loptu do Suaresa, Kavanija i Forlana. Tabares je trener koji se ne libi da prizna da se njegove taktičke zamisli u mnogome naslanjaju na individualni kvalitet napadačkog trija.

Kvalifikacije su, ipak, pokazale velike nedostatke njegovog sistema, tim je primao previše golova, a napadači su koliko-toliko uspeli da neutrališu manjkavosti u defanzivi.

Tabares u poslednjoj liniji raspolaže sasvim solidnim igračima, pa se nameće da je ključ problema u veznom redu, koji se u najvećoj meri odnosi na njihov nedostatak agilnosti u odbrani. Takođe, porazi u kvalifikacijama su stizali kao posledica devize “naši napadači mogu da daju više golova od vaših“.

Istorija

Bez ikakve rasprave, fudbal je najpopularniji sport u Urugvaju, a iako je veoma malo onih koji se sećaju toga, u latinoameričkoj državi se i dalje sa ponosom govori o osvajanju prvog Svetkog prvenstva 1930. održanog u Montevideu.

Domorocima su magičnu igru sa loptom predstavili britanski iseljenici u 19. veku, a o njihovom uticaju govori i ime prvog fudbalskog kluba, Albion FC. Kako populacija u Urugvaju nikada nije dostigla broj od četiri miliona, većina profesionalnih timova je smeštena u prestonici, Montevideu, a najveći klubovi su Penjarol, osnovan 1891. i Nasional, osam godina mlađi.

Reprezentacija Urugvaja je lider po broju osvojenih internacionalnih turnira, pre svega zahvaljujući Kopa Amerika, takmičenju koje je osvojeno čak 15 puta, dok je još jedna “Boginja“ stigla u Montevideo na dvadesetogodišnjicu prve, 1950. godine.

Kolekcija trofeja je upotpunjena sa dva zlata na Olimpijskim igrama 1924. i 1928. godine, a kruna je Mundijalito, turnir održan 1980. godine na kom su učestvovali svi osvajači Svetskog prvenstva. Kriza na Mundijalima je počeka 1970. a završila se 40 godina kasnije, ulaskom u polufinale takmičenja u Južnoj Africi.

Kao što je već navedeno, Penjarol i Nasional su najpopularniji klubovi, koji zajedno imaju 92 titule šampiona države, s tim da je stariji gradski rival bogatiji za četiri trofeja. Njhov međusobni duel se naziva urugvajskim klasikom. Van Montevidea, jedini respektabilni klubovi su Takuarebo i Sero Lango.

Slavni dani

Urugvaj – Nemačka 2:3, meč za treće mesto SP 2010.
10. jul 2010, Port Elizabet (Južna Afrika)

U novijoj istoriji je svakako najveći meč koji je odigrala reprezentacija Urugvaja onaj za treće mesto na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Posle ispadanja od Holandije u polufinalu, ekipa Oskara Tabaresa je morala brzo da se oporavi i pripremi za utešno finale.

Stvari nisu dobro počele po Urugvajce, Tomas Miler je Nemačkoj doneo prednost već u 19. minutu, a svetlost, koju su golovima doneli Edinson Kavani i Dijego Forlan, ugasili su Marsel Jansen i Sami Kedira.

Sastavi
Urugvaj: Fernando Muslera, Horhe Fusile, Dijego Lugano, DIjego Godin, Martin Kaseres, Maksi Pereira, Dijego Peres, Edigio Arevalo Rios, Edinson Kavani, Luis Suares, Dijego Forlan.
Nemačka: Hans Jerg But, Žerom Boateng, Per Mertesaker, Denis Aogo, Sami Kedira, Bastijan Švajnštajger, Tomas Miler, Mesut Ezil, Marsel Jansen, Kakau.



Urugvaj – Argentina 4:2, finale SP
30. jul 1930, Montevideo (Urugvaj)

Utakmica koja je Urugvaj postavila na fudbalsku mapu sveta je finale prvog Mundijala, kada je sa 4:2 pobeđena Argentina, pred 93.000 ljudi na stadionu u Montevideu.

I tada je napad Urugvaja funkcionisao kao sat, Pablo Dorado, Hektor Kastro i Santos Iriarte su činili ofanzivni trio koji se upisao u strelce, a mrežu Gaučosa zatresao je i Pedro Sea.

Sastavi
Urugvaj: Enrike Balestero, Hose Nasaci, Ernesto Masćeroni, Hose Andrade, Alvaro Gestido, Lorenco Fernandes, Hektor Skarone, Pedro Sea, Pablo Dorado, Santos Iriarte, Hektor Kastro.
Argentina: Hose Botaso, Hose Dela Tore, Fernando Paternoster, Pedro Suares, Huan Evaristo, Luis Monti, Manuel Fereira, Fransisko Varaljo, Mario Evaristo, Karlos Peusel, Giljermo Stabile.



Urugvaj – Paragvaj 3:0, finale Kopa Amerika
24. jul 2011, Buenos Ajres (Argentina)

Kopa Amerika je 2011. godine ponovo pripala Urugvaju, a u finalu ekipa Paragvaja nije mogla ama baš ništa da uradi. Sigurnu pobedu od 3:0 doneli su Suares i Forlan (dva gola).

To je bio prvi put od 2001. godine da se u finalu kontinentalnog takmičenja Južne Amerike nisu našle selekcije Argentine i Brazila, a Urugvaj se poslednji put pre toga za taj trofej borio 1995. godine.

Bez Kavanija u startnoj postavi Urugvaj je zabeležio lak trijumf, uz već pomenute brijlantne partije Suaresa (najboljeg igrača utakmice) i dvostukog strelca Forlana.

Sastavi
Urugvaj: Fernando Muslera, Maksi Pereira, Dijego Lugano, Sebastijan Koates, Martin Kaseres, Alvaro Gonsales, Dijego Peres, Egidio Arevalo, Alvaro Pereira, Dijego Forland, Luis Suares.
Paragvaj: Husto Vilar, Ivan Piris, Paulo da Silva, Dario Veron, Elvis Marekos, Enrike Vera, Nestor Origosa, Viktor Kaseres, Kristijan Riveros, Helson Valdes, Pablo Sebalos.