Jovanović: "Reputaciju smo sami zaradili"

-Krećemo od razlike između igranja za klub i za reprezentaciju?

„ Moram priznati da je u poslednje vreme stvarno zadovoljstvo biti član reprezentacije, verovatno da je to i zbog dobrih rezultata, ali i neke blage euforije koja se oseća u vazduhu zbog uspeha u kvalifikacijama. Mislim da nam prija druženje i da na najbolji mogući način afirmišemo sve pozitivne stvari koje iz fudbala možemo da iscrpimo. Jedino što mogu da konstatujem je da mi je jako drago što sam deo ovog tima, nadam se uspešnog“.

- Ne tako davno unazad u tim si ušao na mala vrata... Kako ti je delovalo kada su te pozvali?

„Da budem iskren, ja sam i u Standard došao na mala vrata i moja fudbalska sudbina je da prolazim testove i probe. Međutim, i taj uspeh koji posle dođe je utoliko slađi. Moj put do Standarda je išao preko jedne probe koja je trajala nekoliko nedelja, i to je bio period u kome sam morao igrati na vrlo visokom nivou u kontinuitetu. Posle je došao i ugovor i veliki uspesi koji se vezuju za generaciju kojoj pripadam. U našoj reprezentaciji sam možda imao i dva početka, jedan sa Klementeom, a sada sa Antićem, a to je potpuna afirmacija u nacionalnom dresu“.

- Kvalifikacije... Gledate Francuska-Rumunija... Kako je to izgledalo?

„Mnogo energije smo izgubili, žargonski rečeno, minut nam je bio kao godina. Mislim da su nam tu Rumuni olakšali posao na psihološkom planu. MI sigurno polazimo od nas, ali ta psihološka prednost, gde smo mi imali četiri boda, donela nam je relaksaciju, tako da smo znali da smo u prednosti i ako izgubimo. Pa, ipak, nismo znali da ćemo biti toliko dominantni protiv dobre Rumunije, koja je odlično odigrala u Francuskoj. Ona utakmica koju smo mi protiv njih odigrali u Beogradu se ne dešava mnogo u karijeri jednog fudbalera. Ovde nam je sve išlo od ruke, i igra i nadahnuće“.

- Sada više nije dovoljno što smo se kvalifikovali, već ljudi očekuju i da uđemo u polufinale...

„Mi jesmo definitivno narod koji pravi velike amplitude u raspoloženju. Idemo od neviđene euforije do razočaranja i to vrlo brzo. Ja sam i tokom kvalifikacija upozoravao da se velike stvari prave iz senke i možda je i bilo bolje što nismo bili favoriti na početku kvalifikacija... Šta uopšte znači biti favorit na papiru? Ne igra se utakmica tako, ne vodite vi 1:0 zbog onoga što piše, već je opet 0:0, a sve se dokazuje na terenu. Prema tome, mislim da smo mi nekim igrama zaradili tu reputaciju i narod treba da se nada, i ja sam optimista, a mislim da je takva klima i među ostalim reprezentativcima. Mislim da možemo nešto uraditi na SP, sazreli smo kao grupa, ali moramo da znamo i šta su nam prednosti i nedostaci i u skromnosti treba da tražimo šansu da napravimo iznenađenje. Za mene, recimo, ne bi bilo iznenađanje da dođemo do polufinala, ali se ne usuđujem išta da kažem, jer je u fudbalu sve moguće i mora mnogo toga da se poklopi da bi se ostvario uspeh. Uostalom, znamo i kakva nam je konkurencija, od 32 ekipa na prvenstvu, barem 25 je vrhunskog kvaliteta i svako svakoga može da pobedi. Biće zanimljivo“.

- Gana... Ti si dosta afričkih fudbalera sretao u karijeri...

„Gana je za mene nepoznanica, kao i za sve naše igrače, međutim, već na prošlom okupljanju smo dobili informacije od ljudi iz stručnog štaba. Ja mislim da će svi na jedan studiozan način analizirati njihove potencijale i njihove mane i mislim da će nas dobro pripremiti za utakmicu“.

- Nemci... Da li je ova generacija sposobna da se nosi sa njima?

„Dobro, sve se menja. Svaki trenutak je nov, a ja sam sigurna da nema reprezentacije koju ne možemo da pobedimo. Nadam se da će nam okolnosti biti naklonjene i da možemo da pobedimo neku tako veliku reprezentaciju“.

- Australija...

„Čini mi se da ih naša javnost malo potcenjuje. Igrači ne, što mi je jako drago, ali javnost da. Oni su vrlo nezgodan protivnik, ne bih voleo da nam ta utakmica odlučuje dalji plasman, voleo bih da sva odlučimo u prva dva susreta. Oni imaju ostrvski tip igre, odlično su fizički pripremljeni, prekid im je jača strana. Na tom nivou male stvari prave razliku i odlučuju pobednika. I Antić nam na svakom sastanku ukazuje na sitnice, tako da se nadam da ćemo mi sve te informacije prihvatiti na pravi način“.

- Naša reprezentacija...

„Ima mnogo dobrih osobina. Mislim da je dobar deo ovoga što smo napravili upravo proizišlo iz činjenice da je stručni štab insistirao na afirmaciji dobrih stvari. Savršen igrač ne postoji, svi imaju mane, ali još to nisam osetio. Možda utakmica protiv Francuske u Beogradu može da nam bude iskustvo, pošto smo i sa igračem više bili inferiorni, jer smo u tom nekom trkačkom segmentu izgubili kompaktnost... Ne znam, verovatno ćemo se baviti i manama kada za to dođe trenutak, za sada je bilo mnogo više razloga da se bavimo vrlinama“.

- Naša odbrana...

„Sa njima sam potpuno miran. Uvek se trenira sa velikim zadovoljstvom, nisam osetio nešto da biju, ali se igra veoma ozbiljno. Sve je dozvoljeno i čovek može mnogo da nauči igrajući protiv njih na treningu. Mislim da su možda oni i najvažniji deo tima, baza koja nama ostalima daje sigurnost. Dobro funkcionišemo kao tim“.

- Napadači...

„Imamo različite tipove igrače. Sva trojica su optpuno različiti op osobinama i afinitetima. Ne bih pojedinačno davao prednost nikome, jer u datom momentu svako od njih trojice može da pomogne na različite načine, to su činili i do sada“.

- Na ljudskom nivou, ko je najzanimljiviji?

„Stvarno su svi momci fenomenalni, ako bih nekoga izdvojio, ogrešio bih se o druge. Atmosfera nam je na najvišem nivou. To što sam cimer sa Krasićem možda sugeriše da njega najbolje znam i da sam sa njim najbliži, možda nam je upravo on ta lokomotiva, koju svi pratimo“.

- Koje je prvo SP kojeg se sećaš?

„To je bilo 1990. Sećam se Argentine i Kolumbije, nekih detalja, Skilaćija, recimo. Dosta dobro poznajem istoriju fudbala, znam dosta igrača iz bivše jugoslovenske lige, imam albume sa sličicama i uvek sam bio fudbalski fan“.

- Kako ti je sada kada si ti na sličici?

„Navikao sam se, nije to ništa posebno. Zapravo, to je jedna stvar koja je čudna samo neko vreme, a onda postaje realnost i na to ne obraćaš veliku pažnju. To je deo života jednog sportiste, pogotovo u jednom uspešnom klubu, uspešnoj reprezentaciji“.

- Hoćeš li skupljati sličice?

„Hoću možda za decu, imam dva sina. Stariji, Lazar, već je zaljubljen u fudbal, čak mi je nekoliko puta tražio da gleda snimke utakmica, zna već igrače, Žigića, Stankovića i Krasića odmah prepozna“.

- Maradona ’86...

„Ono što pamtim mislim da je samo Mesi tako dominantan, ovo što on pokazuje je van svakih okvira nekog normalnog poimanja fudbala. Protiv njega je nemoguće napraviti bilo kakvu taktiku. Ali ako on na velikoj većini utakmica sâm može da napravi razliku, predribla dva-tri igrača i dâ gol to je u današnjem fudbalu velika stvar. Maradona je jedna kontroverzna ličnost, ali ja ga gotivim. Bez obzira na to što se bavio stvarima koje jedan ozbiljan sportista, idol miliona, ne bi smeo sebi da dozvoli, njemu je sve dozvoljeno“.

- A ’94...

„Navijao sam za Rumuniju, ali se ne sećam koliko su daleko stigli. Znam da je Brazil dobio Italiju na penale, Barezi je promašio penal, samo toliko se sećam“.

- Onda ’98... Sećaš li se naše reprezentacije?

„Tada smo ono nesrećno izgubili od Holandije? Da, to je bila poslednja generacija koja je i običnim navijačima ulivala samopouzdanje. Možda čak i nećemo više imati takav skup pojedinaca na jednom mestu. Naravno, fudbal je kolektivna igra i ne znači da veliki broj igrača ne može da napravi rezultat kao tim. Imamo situaciju u kojoj je Real kupio nekoliko izvanrednih igrača svetske klase, pa opet nisu ostvarili uspeh u Ligi šampiona. Ja se ipak uzdam u tim“.

- Ti tada nisi igrao za selekciju, ali ta 2006... Šta se tu desilo? Niko o tome neće da priča...

„Sama činjenica da je to jako sveže navodi nas na oprez. Nadam se da će stariji igrači koji su to doživeli moći da nam prenesu svojim iskustvom, naravno, u smislu šta ne treba uraditi. Prema onome što sam čuo, tada je atmosfera bila nezdrava, ali takve stvari utiču na tim i od malih stvari ostaju velike posledice. Ipak, ja sam optimista i ubeđen sam da ne možemo toliko loše da prođemo“.

- Da li je bolje da igrači na SP idu sa porodicama, ili da idu kao vojska?

„Tu su uvek mišljenja podeljena, nezahvalno je o tome javno govoriti, to će uvek neko moći da oblikuje i stavi u kontekst, bilo pozitivan ili negativan. Ja sam lično ipak više za varijantu da se u potpunosti posvetimo SP, ovo je kulminacija moje karijere i nikad se ne zna. I mlađi igrači tako treba da razmišljaju, mi ovde treba da damo sve od sebe i pokušamo da napravimo nešto. Da li će familija poći sa nama ne treba da bude uslov. Iako sam fleksibilan po prirodi, ipak glasam za malo stroži režim“.

- Južna Afrika kao zemlja, bili ste tamo, dosta se priča o tome da su mere bezbednosti nestvarno velike... Da li misliš da će ovo SP biti drugačije?

„Stvarno ne razmišljam u tom pravcu, sva moja pažnja se svodi na sportske okvire i motive i tome stvarno ne dajem veliku pažnju“.

- Favoriti na SP?

„Srbija bi trebalo da bude favorit iz senke, ali, naravno, najveći favoriti su Španija i Brazil, možda i Argentina. Sama činjenica da su Nemci, Italijani, Francuzi u kontinuitetu na završnicama velikih takmičenja svrstava ih u red favorita, ali ako gledamo ovih poslednjih nekoliko godina, Španija i Brazil imaju prednost“.

- Selektor...

„Naš selektor je genijalan čovek, svakom igraču našao je svoje mesto u timu“.