Američki izum na srpski način

Kandidati za predsednika Srbije Vojislav Koštunica i Miroljub Labus načelno su prihvatili da učestvuju u TV duelu, pred drugi krug predsedničkih izbora. Za sada je samo neizvesno da li će se oni pogledati oči u oči pred kamerama u nekom od studija RTS-a ili u Medija centru.

Prvi TV duel kod nas održan je 1997. godine i u njemu su učestvovali Vojislav Šešelj i Zoran Lilić. Po mišljenju analitičara za medije, ovaj duel bio je smišljen da onemogući razgovor i obesmisli pojavljivanje predsedničkih kandidata pred gledaocima. Zbog toga se predstojeći duel Koštunica - Labus smatra za prvi pravi demokratski duel predsedničkih kandidata koji će se održati u Srbiji.

TV debate, odnosno direktni dueli dva protivkandidata za predsednika su "američki izum". Prvi takav duel u kome su učestvovali Ričard Nikson i Džon Kenedi održan je 1960. godine. Kenedi koji je pobedio i u tom duelu i na izborima u svom obraćanju tada je rekao da je to prvi put u savremenom svetu da obraćanje biračima nalikuje demokratiji u grčkom polisu, dakle da svaki birač može neposredno da procenjuje izgled, ponašanje, govor, nastup i učinak kandidata za kojeg će da glasa.

Televizijski predsednik

- Kenedi je nakon tog duela dobio epitet televizijskog predsednika. Međutim, valjda naučivši lekciju iz izgubljenog duela, Nikson je naknadno dobio naziv "veliki komunikator" u američkoj istoriji predsedničkih izbora. Interesantno je da su oni koji su duel gledali na TV i oni koji su duel slušali na radiju imali različitu procenu. Slušaoci radija mislili su da je Nikson bio ubedljiviji, da je imao bolju argumentaciju i to je kasnije služilo za stalno nipodaštavanje značaja televizije sa pretpostavkom da su se TV gledaoci odlučivali na osnovu uglađenog ponašanja, finih manira, bogatog Kenedija koji je uz to bio šarmantan i lep. Smatra se da je to utrlo put koji je glumca Ronalda Regana doveo u Belu kuću 20 godina kasnije - kaže dr Snježana Milivojević, analitičar medija iz Instituta društvenih nauka.

Maršal Makluan, veliki teoretičar medija, kasnije je rekao da je duel ličio na vestern film u kome bezobrazni, pokvareni advokat železnice hoće da prevari građane, a dobri, uglađeni, fini i pravdoljubivi šerif staje na njihovu stranu i pobeđuje.

- Predsednički izbori u Americi su neposredni i zato ima osnova da se kandidati obrate direktno građanima. Televizija je značajna u predizbornim kampanjama u Americi i na ovom kontinentu od pedesetih godina počela je era plaćenih programa - ističe naš sagovornik. - Sve to nije slučaj u Evropi. U gotovo svim evropskim zemljama TV dueli su se pojavili uglavnom tokom prošle decenije. Ovakve debate ne mogu da se upriliče u Britaniji, jer tamo nema neposrednih predsedničkih izbora. U Nemačkoj je kancelarski sistem, a slično je i u Grčkoj. Nema mnogo svrhe da premijeri ili vođe dve partije koji pretenduju da osvoje većinu izađu na duel, ali u našim uslovima ima opravdanja da se to organizuje zato što se predsednik države bira neposrednim glasanjem. Dakle, svi građani imaju pravo da im se kandidati, naročito sad pred drugi krug, obrate i predstave svoje programe - smatra dr Snježana Milivojević.

Rizik gubitka prednosti

Istraživanja pokazuju da TV duele cela nacija netremice gleda zato što oni biračima pružaju osnove na kojima donose odluku za koga će glasati. Birači mogu da vide kako se kandidati ponašaju, da li su elokventni i kako reaguju kada su "direktno izazvani", odnosno kada se suočavaju sa nekim ko im je direktni oponent u onome što rade.

Po mišljenju mr Jovanke Matić, istraživača Instituta društvenih nauka, kandidati ponekad nemaju interesa da učestvuju u debatama jer smatraju da one ograničavaju njihovu slobodu da sami organizuju svoju kampanju i da koriste medije po svojim potrebama. Ali da bi se zaštitili interesi birača, tela koja se bave regulacijom ponašanja medija u kampanji preporučuju da se debate učine obaveznim tamo gde se kampanje finansiraju iz javnih sredstava.

Međutim, učestvovanje u debati je više moralni nego zakonski dug kandidata prema javnosti i nije retko, čak i tamo gde je ova tradicija veoma duga, da se neki kandidat ne odazove pozivu na sučeljavanje sa protivnikom. Za debate su, prema stranim iskustvima, obično više zainteresovani kandidati koji zaostaju u popularnosti. Za popularnijeg kandidata one nose rizik gubitka prednosti, pa su oni ti koji češće odustaju od debate.

Kako se debate danas smatraju neophodnim elementom, čak ritualom izbornih kampanja, istraživači smatraju da bi bilo korisno za birače, dobro sa stanovišta javne obaveze predsedničkih kandidata i značajno za podizanje ugleda medija i njihove izborne uloge da se organizuje duel između kandidata za predsednika Srbije, jer bi taj razgovor biračima predstavljao osnov za kvalitetno opredeljenje u drugom izbornom krugu koji je zakazan za 13. oktobar.

Ljudska dimenzija kandidata

Ima onih koji smatraju da se organizacijom TV duela predsedničkih kandidata u stvari vrši amerikanizacija. Po mišljenju dr Milivojević, to je zbog toga što oni personalizuju izborni proces. Dakle, skreću pažnju publike, odnosno glasača na lične osobine kandidata koje možda nisu presudne za njihovo političko stanovište.

Međutim, birači kažu da vole da vide ljudsku dimenziju kandidata i to što izborne debate pokazuju da su oni ljudi koji se kandiduju za obavljanje jednog javnog posla, da su dostupni i da se ne obraćaju sa nekakvog predsedničkog pijedestala, odnosno da vole da vide kako su kandidati prinuđeni da odgovaraju na pitanja novinara koja mogu da budu i provokativna, jer su formulisana u ime gledalaca, odnosno birača, kao i na pitanja i napade oponenata, jer se smatra da će najvećoj kritici i pritisku kandidati biti izloženi u direktnom suprotstavljanju onome koji pretenduje na istu funkciju.