Srbija u trecinama

Kod Kostunice ni Bora Corba sa sajkacom na glavi nije mogao da otkravi atmosferu. Kod Labusa su bili na granici panike, a kad su se ministri i poznate licnosti, koje su mu bili promoteri, pozatvarali u sobe, sprat vise od onog na kome su bili novinari, sve je bilo nalik situaciji iz septembra 2000 - ali u stabu SPS-a.

Kod Seselja se krkala prasetina i gibanica i, uopste, bilo je euforicno. Tako su izvestaci, sutradan, sumirali atmosfere po izbornim stabovima vodecih u prvom krugu izbora za predsednika Srbije. Raspolozenja su, uprkos optimistickim izjavama predsednickih kandidata, bila u skladu sa rezultatima.

Brojke kazuju ovako - Vojislav Kostunica dobio je 1.123.420 glasova, Miroljub Labus 995.200, a Vojislav Seselj 845.308. Procentualno - oko 31 odsto za Kostunicu, oko 27 za Labusa i oko 23 odsto za Seselja. To znaci da ce se, za dve nedelje, u drugom krugu srpskih predsednickih izbora naci Kostunica i Labus.

No to, mozda, nije najzanimljivija poruka prvog izbornog kruga. Recimo, Kostunica i Labus su ovog septembra, zajedno, osvojili oko 300.000 glasova manje nego sam Kostunica pre tacno dve godine. S druge strane, ako bi se se Seseljevim glasovima pridodali oni koje su mu "rasuli" Bata Zivojinovic (119.052) i Branislav Ivkovic (42.853), onda je to oko 12.000 glasova vise nego sto je osvojio Labus.

Iako ni Kostunica ni Labus ni za zivu glavu nisu spremni da to priznaju, ovi izbori doneli su, dakle, politicko ozivljavanje Vojislava Seselja. S "vetrom u ledja" od vernih biraca koji ga nisu napustali ni na jednim dosadasnjim izborima, ali i onim, haskim, od Slobodana Milosevica, Seselj je postao izborna ikona svih onih koji zale za proteklom decenijom i vremenima u kojima se "Srbija nije saginjala". Takvih je u Srbiji, pokazuju protekli izbori, trecina.

Tumaceci aktuelnu situaciju, Labus ce reci da je trecina glasala za proslost (Seseljevi), trecina za sadasnjost (Kostunicini) i trecina za buducnost (njegovi). Kostunicina definicija je da je trecina za precice (Labusovi), trecina za krajnosti (Seseljevi), a trecina (njegovi) za solidan i pouzdan put.

Nesto neutralniji analiticari procenjuju da podela ide ovako - na one koji na reforme gledaju i dalje optimisticki (Labus), sloj koji na reforme gleda pesimisticki, ali ih podrzava (Kostunica), i sloj koji je protiv reformi (Seselj).

Seseljev izborni rezultat zato tumace kao negativnu reakciju na drustvene promene, odnosno odgovor onih koji se osecaju gurnuti u stranu. Kad se trecina stanovnistva jedne drzave oseca marginalizovanim, to bi trebalo da zabrine svaku vlast.

Za ovu u Beogradu (i Kostunica i Djindjic) moglo bi se reci ili da se ne potresaju previse nad tom cinjenicom ili da svoju zabrinutost vrlo vesto kriju. Oni su skloniji da izbornu poruku tumace ovako - da se 60 odsto izaslih na glasanje i dalje jasno opredeljuje za reforme, uz manji ili veci stepen rizika na koji su spremni da pristanu.

Interesantno je i kako je glasano po regionima. Kostunica je pobedio u Beogradu i centralnoj Srbiji, Labus je apsolutni pobednik u Vojvodini, u pokrajini je drugi bio Seselj, koji je pobedio na Kosovu i jugu Srbije. Sumadinci i Pomoravci glasali su, dakle, za "zemljaka", Kostunicu. Vojvodina je glasala u duhu vekovne podele na "nadjose" (starosedeoce, po pravilu, nacionalne manjine koje su vrlo osetljive na nacionalizam, bio on ekstreman ili umeren) i "dodjose" (koloniste iz Bosne, Hercegovine, Like i Crne Gore, kojima je Seseljeva prica milozvucna, a Kostunicina premlitava), a jug Srbije ostao je veran "patriotskom duhu".

Sto se Beograda tice, poruka bi mogla, recimo, da se cita i tako da se reforme, za koje su se u glavnom gradu najpre i odlucili, i ostali im verni, u prestonici najteze i podnose, kao i da se tu najlakse vidi sta se sve moze sakriti ispod reformskog tepiha.

Kljucno pitanje sada jeste koliko ce biraca izaci na glasanje u drugom krugu. Po srpskom izbornom zakonodavstvu, nasledjenom iz Miloseviceve ere, da bi izbori uspeli ponovo mora da glasa najmanje polovina upisanih biraca.

U prvom krugu na biralista je izaslo oko 56 odsto gradjana, a analiticar Srdjan Bogosavljevic upozorava da je uobicajeno da u drugi izadje 10 do 15 odsto biraca manje, sto bi znacilo neuspeh izbora i ponavljanje citave procedure. Prakticno, nove predsednicke izbore.

No, ne bi bilo prvi put da srpsko biracko telo iznenadi analiticare i da, recimo, odziv u drugom krugu nadmasi onaj u prvom. Kostunica hoce da do kraja istera stvar zbog koje je i usao u predsednicku trku - on zeli da za sebe i svoj DSS uzme onaj deo vlasti za koji veruje da mu pripada jos od pre dve godine, a koji mu je Djindjic, pre svega manipulacijama u republickoj Skupstini, uzeo.

Bude li dovoljno ubedljiv da i birace ubedi da je za Srbiju najbolje da se vlast podeli izmedju njega i Djindjica, u drugi krug izbora izaci ce dovoljno biraca. Dodatno gorivo u tom smislu trebalo bi da bude strah onih koji su podeljeni izmedju "demokratskih" kandidata da bi propast drugog kruga znacio nove predsednicke izbore, verovatno, u novembru. Na njima bi Seseljeve sanse za pobedu, na krilima dobrih rezultata u prvom krugu ovih, bile uvecane.

Bude li u drugom krugu, kako predvidjaju analiticari, pobedio Kostunica, Srbija ce ubrzati korak ka parlamentarnim izborima. Oni ce, pak, znaciti politicku verifikaciju one podele po trecinama - predvidja se da ce se u parlamentu naci mesta samo za tri grupacije - Djindjicevu, Kostunicinu i Seseljevu.

U Cesidu, nevladinoj organizaciji koja prati izbore, kazu da bi, hipoteticki - da su ovo bili rezultati parlamentarnih izbora - u Skupstini Srbije koalicija oko Kostunice dobila 95 mandata, koalicija oko Labusa (Djindjica) 84, a Seseljevi radikali 71 poslanicko mesto.
To bi mogla biti najznacajnija poruka prvog kruga srpskih predsednickih izbora.