Skupe kampanje

Jedanaest kandidata za predsednika Srbije podeliće ovih dana 10,7 miliona dinara na ime troškova izborne kampanje. Sredstva se dodeljuju iz budžeta, u skladu sa zakonom koji predviđa da učesnici u predsedničkoj trci dele na ravne časti hiljadu prosečnih neto zarada u Republici. Svaki kandidat će, dakle, dobiti oko milion dinara ili šesnaest hiljada evra.

Svaki od njih je, međutim, bio obavezan da sakupi i deset hiljada potpisa podrške, a svaki potpis sudski overi, što se plaća pedeset dinara - ukupno pola miliona. Akcija prikupljanja potpisa se, inače, takođe plaća jer to nije nimalo lak posao, o čemu svedoče problemi s kojima su se pojedini kandidati u vezi s tim ovih dana suočavali.

Pošto su naknade kandidatima isplaćivane i u vreme ranijih izbora, a potpisa podrške bilo je manje, izražavana je sumnja da se neki od njih prijavljuju zbog ove finansijske pomoći države. Sad se, međutim, odbacuje i sama pomisao na to da se neko može okoristiti kandidovanjem. To tvrde u izbornom štabu kandidata grupe građana Tomislava Laloševića, koji nastupa u skromnoj kampanji, dok predstavnici velikih partija tvrde da im naknada iz državnog budžeta nije dovoljna ni za reklame u novinama.

Tarifa lokalnih TV

Zoran Anđelković (SPS) tvrdi da pomoć države ne podmiruje ni troškove za gorivo izbornih štabova koji obilaze većinu gradova u Srbiji. Jedan dobro urađen plakat, kaže on, košta tri dinara, nastup na lokalnoj televiziji od 20.000 do 30.000, a stranica reklame u novinama je 150.000 dinara.

Vlajko Senić (SPO) navodi da je stranka Vuka Draškovića štampala sto hiljada plakata. I on potvrđuje da plakat košta tri dinara, a letak dinar, kao i da se mesec "boravka" na bilbordu plaća od trista do hiljadu evra - u zavisnosti od mesta gde se nalazi. Senić priznaje da je SPO uspeo da plakate štampa nešto jeftinije, dok Zoran Anđelković napominje da kandidat SPS-a Bata Živojinović ima veoma skromnu kampanju, sa samo dvadeset bilborda u gradu. Može se zamisliti koliko onda koštaju kampanje Koštunice i Labusa, komentariše predstavnik socijalista.

I dr Vladimir Goati iz Instituta društvenih nauka smatra da zakonodavac stavlja toliko velike prepreke za ulazak u izbornu trku da se ne može prihvatiti ocena da kandidati iz finansijskih razloga ulaze u kampanju. Prepreke su - deset hiljada potpisa i petsto hiljada dinara za njihovu overu.

Pojedinac, pa ni neka prosečna grupa građana, ta dva uslova teško može da ispuni. S druge strane, zakonodavac samo delimično kompenzuje troškove kampanje. Goati iznosi procenu da je za prikupljanje deset hiljada potpisa potrebno oko dvesta radnih dana. Taj posao niko neće obaviti iz altruističkih pobuda. Sve upućuje na zaključak da kandidati bez novčane podrške političkih partija ili solidno opskrbljene grupe građana nemaju šanse da uđu u izbornu trku.

Partijski posao

- Treba imati razumevanja za ove prepreke, koje postavlja država, jer to je možda put da se politički život "uozbilji" - primećuje Goati, navodeći da uvek ima onih koji žele da budu viđeni i da se o njima priča. Tu vrstu motiva za kandidovanje ovim mnogobrojnim potpisima i njihovim sudskim overama moguće je eliminisati. S tim što bi finansijska podrška države kandidatima koji su ispunili predviđene uslove trebalo da bude jača.

Da li predsednički izbori u Srbiji favorizuju bogate, a onemogućavaju uglednim ličnostima (bez novca) da se kandiduju? Vladimir Goati kaže da je, nažalost, to realnost svih demokratskih sistema, u kojima je bogatija stranka u izbornim takmičenjima u povoljnijem položaju od siromašnije, a o pojedincima da i ne govorimo.

- To je razlog što su na Zapadu (recimo u Engleskoj) kandidature bez podrške partije već posle Drugog svetskog rata prava retkost. Iza njih moraju da budu moćne organizacije i to je razlog što su izbori gotovo isključivo posao stranaka. U poslednje vreme u razvijenim zemljama pokušavaju da se odupru ovoj dominaciji moćnih i bogatih partija, pa francuska država preuzima sve troškove predsedničkih kandidata. U Engleskoj je propisana suma koja se može utrošiti na kampanje, ali sve to nije brana univerzalnom trendu prema kojem su izbori partijski posao. Nastojanje pojedinca da se sam upusti u tu trku liči zato na pokušaj pešaka koji hoće da stigne na cilj dok pored njega jure automobili - primećuje Goati.