Od Sporazuma do Povelje i nazad

Ako jedan od drzavnika kaze da postoje veliki napreci i pozitivna ocekivanja od Ustavne povelje buduce drzavne zajednice, dan kasnije, drugi istupa u javnost sa tvrdjenjem da dogovor nije moguc, vec da Vlade Srbije i Crne Gore treba da ga stvaraju. Onda se prikljuci treci sa porukom - da ce biti onako kako se dve prethodne strane dogovore i kakav kompromis postignu. Da bi na kraju politicari po raznim telima i komisijama imenovanim sa istim zadatkom poceli da pisu jedni drugima  - pismo.
Kao da ne mogu svi zajedno da se sastanu i razgovaraju. Ili bi to bio prevelik blam, jer bi Radio Televizija Srbije, kao javni servis taj skup svakako prenosila, radi transparentnosti politickog zivota i informisanja gradjana.

Cini se cesto da bi oni, svi zajedno najvise zeleli da im “neko” cetvrti dodje sa gotovim resenjima koja ce usvojiti, pa ce posle svi zajedno imati jedinstvenu priliku da ga kritikuju, prebacuju na njega svu odgovornost i “peru ruke” i savest od svega.

A gradjani vec svikli na zivot od danas do sutra nakon iscrpljujucih godina iza sebe, sada kristalno jasno znaju sta zele. I sasvim im je svejedno koju ce himnu pevati, kad vise niko ne peva “Hej, Sloveni”. Znaju iz zivota naucen, porazan paradoks opisan u nebrojenim udzbenicima politicke ekonomije, da ovde politika jos uvek sirovo dominira ekonomijom bez nade da ce izmedju ove dve oblasti u bliskoj buducnosti biti postignuta ravnoteza. Naravno nije realno ocekivati da narednih 50 godina ekonomija dominira politikom, ali gradjani su uglavnom ubedjeni u sopstvenu spremnost da zive i rade kao sav ostali svet i da se nose sa problemima koji ih ocekuju. Jasno je da ce sve dok polovinu meseca zive u gladi u njima biti stalno prisutna teznja da se problemi u drzavi najzad rese i otvore mogucnosti da se ekonomija polako oporavi. A to je ono, sto ih trenutno najvise odredjuje i opredeljuje.

Zato je naporno slusati svakodnevne izvestaje sa sastanaka Potkomsije za izradu Ustavne povelje, pa komsije sa najviseg, sada vec imaginarnog nivoa “petorice”, odnosno onih koji su potpisali Beogradski sporazum, kada je ekonomski aspekt odavno dogovoren. Na zadovoljstvo ucesnika koji se posle dogovora nisu na sva zvona oglasavali po svim novinama analizirajuci, kritikujuci, komentarisuci, objasnjavajuci… Oni su posao obavili, objavili, saopstili da je uradjeno sve sto zavisi od njih i da sada sve zavisi od politicara. I tacka. Nema dalje. U nekoliko susreta oni su dogovorili plan harmonizacije ekonomskih odnosa dve republike i naglasili da se nece mesati u rad Komisije za izradu Ustavne povelje. Kako je rekao srpski ministar finansija Bozidar Djelic njihov zadatak bio je dogovor o nacinu finansiranja zajednickih institucija dve republike, podela zajednickih troskova, preciziranje rokova sprovodjenja odredjenih dogovora, poboljsanje odnosa u domenu bankarskih i finansijskih usluga, poreska oblast, akcizni rezim. Nakon nekoliko sastanaka ekonomisti su saopstili da ce privrednici u Crnoj Gori moci od 1. septembra da placaju uvezenu robu i u dinarima, a ista odredba ce vaziti i za menjacke poslove. “Ukoliko se tako dogovore, oni koji u Crnu Goru izvoze, moci ce da dobiju placanje u dinarima. Time se ne uvodi dvovalutni sistem, vec se jednostavno privrednicima omogucava placanje u valuti koju izaberu", objasnio je Djelic. On je ocenio da je ta odredba veoma vazna za razvoj trgovine izmedju dve republike i smanjenju troskova platnog prometa. Povodom izbora valute i u menjackim poslovima, Djelic je rekao da ce se dinar, "ukoliko bude interesa", menjati u evro. Postignut je dogovor "da se apsolutno harmonizuju propisi koji se odnose na akcizne proizvode", a ministar se sa kolegom Ivanisevicem dogovorio cak i o uslovima studiranja, pa ce se ubuduce studenti iz Crne Gore, koji studiraju u Srbiji, finansirati iz budzeta Crne Gore, po minimalnoj ceni studiranja. Dogovoreno je i to da do 15. oktobra nadlezna grupa predlozi Vladama Crne Gore i Srbije izmene carinskih zakona, kako bi se harmonizovale carinske stope.

I sve je receno, a naravno da posao nije bio ni lak ni jednostavan, koliko izgleda. On je samo obavljen strucno, odgovorno i racionalno.

A to je u stvari oblast, koja gradjane trenutno najvise interesuje kada je rec o dve republike. Da li zamor od tolikih menjanja imena i velicine drzave u kojoj su rodjeni, inflacionih kriza i potpune ekonomske nesigurnosti, ali prosecan stanovnik i Srbije i Crne Gore ima teznju za ekonomskom stabilnoscu. Ona se ne moze podvesti pod zelju za stalnim poslom i uplacenim doprinosima za penziju i zdravstveno osiguranje, vec pod sansu da se onaj ko zeli da radi izbori sa posao, kupuje na kredit, resava osnovna egzistencijalna pitanja… Radi ono sto ce uciniti da se oseca - kao covek. Sa dostojanstvom i svim pravima i obavezama koja uz to idu.

Zato mu se sada, nepoverljivom i siromasnom cini da se u odlucivanju o sudbini drzave skoro svaki drzavnik-politicar ponasa tako, kao da vuce na svoju stranu, rukovodjen nekim stranackim, uskim interesima, licnim promocijama ili zeljom za vlascu, a ne nacionalnim interesima, koji uzgred budi receno, ovde ni ne postoje kao kategoricki imperativ kojem se pazljivo i odgovorno tezi.

Dnevna politika “jede” svoju decu

Na kraju krajeva, sta pomisli neko kada procita izjave politicara aktuelne u prethodna dva meseca, nego da ili politicari nisu dorasli problemu ili se rukovode nekim posebnim motivima. Mozda je zato i vazno osvrnuti se samo na nekoliko izjava.

"Definitivan tekst Povelje Komisija ce imati 12. avgusta, a ako neko bude kriv sto se ne postuju rokovi za izradu Ustavne povelje, to sigurno nece biti Komisija. Mi cemo svoj deo posla zavrsiti", rekao je Dragoljub Micunovic, predsednik Veca gradjana Skupstine SRJ, nakon sednice Komisije. Srpski i crnogorski clanovi Komisije su se na sednici usaglasili sa oko 8 od 198 tacaka Povelje.

Dragoljub Micunovic, predsednik Veca gradjana Skupstine SRJ, upozorio je 13. avgusta da ce, ako Povelja ne bude usvojena do 3. septembra, biti doveden u pitanje prijem SR Jugoslavije u Savet Evrope.

Istog dana crnogorski premijer i jedan od potpisnika Beogradskog sporazuma, Filip Vujanovic, ocenio je da bi dogovor vlada Srbije i Crne Gore o primeni ekonomskog dela tog sporazuma trebalo u stvari da bude osnova Ustavne povelje.

"Odgovornost je sa potpisnika presla na Skupstine. U trenutku kada je Sporazum usvojen u Skupstinama on je postao legitiman dokument tih skupstina, potpisnici su samo dali inicijalnu kapislu politickog karaktera. Ruzno bi bilo da potpisnici preuzmu nas deo posla i ne znam kako bi to teklo. Tu povelju mora da proglasi zakonadavni organ, a to su samo Skupstine",  komentarisao je pre dva dana Miodrag Vukovic, clan crnogorske delegacije u potkomisiji za pisanje Ustavne povelje.

“Clanovi Komisije za izradu Ustavne povelje predlozili su da potpisnici Beogradskog sporazuma jos jednom preuzmu odgovornost i pokusaju da oni dodju do zajednickog teksta Povelje”.

Predsednik SRJ Vojislav Kostunica je 13. avgusta izneo stav “da izradu Ustavne povelje mora da zavrsi Ustavna komisija.

Crnogorski predsednik Milo Djukanovic je ocenio “da je najbolje da se o spornim pitanjima dogovore Vlade dve republike”.

Premijer Srbije, Zoran Djindjic insistirao je “da se sto pre nadje kompromis kako se ne bi odlagala medjunarodna integracija buduce zajednice”.

Onda je usledio prelomni trenutak i doneta je odluka da se potpisnicima Beogradskog sporazuma uputi pismo. I tako, od danas do sutra…