Kuba profitirala od Arapskog proleća

27. januar 2012. | 19:04

“Arapsko proleće”, promene u politici Sjedinjenih Američkih Država i lokalne ekonomske reforme doprineli su da Kuba postane jedna od najpoželjnijih destinacija u predstojećoj sezoni.

Hoteli u celoj zemlji su puni, a Stara Havana, istorijski centar prestonice, preplavljena je turistima iz celog sveta nudeći im toplo zimsko sunce u kafićima i uskim kolonijalnim ulicama.

Duž Malekona, bulevara na obali, 25 autobusa čeka da poveze posetioce do sledeće destinacije.

Ispred Bodeguita del Medio gde je navodno Ernest Hemingvej ispijao mohito, mnogo ljudi stoji na ulici i čeka na svoje mesto u baru.

“Havana je prepuna. Nigde ne možete da pronađete smeštaj. Nigde!”, tvrdi menadžer jedne strane hotelske kompanije.

Kuba je upravo izašla iz najbolje godine, bar kada je reč o prihodima od turizma. Zahvaljujući njemu, u državnu kasu slilo se čak 2,3 milijarde dolara.

Posetilo ju je 2,7 miliona ljudi u 2011. a stručnjaci smatraju da trenutne rezervacije ukazuju da će rekord ove godine biti oboren.

Takođe, očekuje se da će biti nastavljen rast broja posetilaca iz Kanade, daleko najbrojnijih posetilaca na Kubi, kao i porast broja ruskih i argentinskih turista.

U prethodnoj sezoni zabeležen je rast broja posetilaca iz Evrope, verovatno zbog “Arapskog proleća” zbog kog je drastično smanjen broj onih koji posećuju Egipat i Tunis, ranije veoma popularnih destinacija.

S druge strane, Kuba im nudi političku stabilnost, podjednako privlačnu kao i prelepe plaže.

Zato se procenjuje da je broj Francuza koji letuju na Kubi bio 20 odsto veći zbog događaja na severu Afrike.

Amerikanci kubanskog porekla od 2009. mogu posetiti Kubu kad god to požele.

Iako ta zemlja još nije objavila godišnji izveštaj o broju turista prema nacionalnosti, spekuliše se da ju je prošle godine posetilo 375 hiljada Amerikanaca kubanskog porekla.

Oni uglavnom odsedaju kod članova porodice i ne pune hotele, ali iznajmljuju mnogo automobila.

Poznati su po tome što iz inata vladi koja ih je prognala iz domovine, kao i zbog visoke cene rente, pale cigarama sedišta u iznajmljenim kolima.

Međutim, raste broj i drugih posetilaca iz Amerike, pošto je Obama i njima olakšao putovanje.

“Veoma mi je teško da nađem mesta za svoje mušterije. Amerikanci traže samo dobre krevete”, žali se vlasnik jedne kompanije koja upućuje goste ka najboljem hotelskom smeštaju.

Oko Havane, postalo je normalno da vidite Amerikance na ulicama i u restoranima, što je donekle u suprotnosti sa novom regulativom.

Naime, od posetilaca iz SAD se očekuje da budu deo edukativnih i “svrsishodnih” obilazaka, a ne da na Kubu dolaze rekreativno.

Kubu je 2010. posetilo 63.046 Amerikanaca koji nisu kubanskog porekla.

Kuba se lagano pomera iz svog zatvorenog kruga. Ekonomiju u sovjetskom stilu polako menja komunzam u kom je privatna inicijativa više nego poželjna, a uloga države mnogo manja.

Sada na Kubi postoji više od 350.000 ljudi koji se bave privatnim biznisom – drže restorane u svojim domovima, uzgajaju pečurke ili prodaju automobile i kuće.

Restorani su ipak glavni razlog zbog kog ljudi dolaze na Kubu. Oni nude jedinstveno iskustvo obedovanja u nečijem domu, a hrana je obično bolja nego u većini državnih restorana.

Za one u industriji turizma i ugostiteljstva, uspeh Kube je istovremeno blagoslov i kletva. Prodaja ide dobro i profit je značajno uvećan, ali se pojačava pritisak da se što više ulaže u turističku infrastrukturu, naročito u gradovima.

Suočena sa više turista nego soba prošlog decembra, vlada je napravila potez bez presedana u novijoj istoriji Kube i dozvolila da dve turističke agencije svoje putnike smeste u privatnom smeštaju.

Najbolji hoteli na Kubi daleko su od svetskog ranga, a u zavisnosti od cene i lokacije, standard pada do prosečnosti ili čak niže.

Neki su veoma zapušteni i nemaju toplu vodu. Čak i znamenitost Havane, Hotel Nacional, ima bubašvabe i memlu.

Kuba doduše mnogo ulaže u izgradnju novih hotela na plaži, ali u Havani i popularnim turističkim destinacijama poput Cienfuegos i Trinidad, potrebno je mnogo više soba, naročito onih dobrog kvaliteta.

Ministarstvo turizma Kube saopštava da postoji 52.000 soba, od kojih čak 65 odsto ima pet zvezdica. Ipak...

“Potrebno nam je više hotela, naročito onih sa četiri zvezdice”, smatra vlasnik jedne turističke agencije koji procenjuje da je samo Havani potrebno još oko 2.000 soba.

On smatra da se vlada suviše sporo prilagođava turističkom bumu. “Biznis će biti dobar za sve ljude, a i cene će onda biti više”, smatra on.