Vrt dobre nade – evropsko carstvo belih lavova

Kada su 2005. sa parom geparda i merkatima (vrsta mungosa) stigli u "Beo zoo-vrt" kao donacija Nika Aničića, dobrotvora i prijatelja Vrta, malo ko je mogao da pretpostavi da će beli lavovi postati glavna atrakcija ne samo prestoničkog životinjskog carstva, već i ljubitelja životinja iz celog sveta.

Te godine iz Nacionalnog parka "Kruger" u Južnoj Africi stigli su Vambo i Šumba, godinu dana kasnije i ženka Maša, a o dolasku na svet njihovih mladunaca izveštavali su i BBC i „Njujork tajms”. Najmlađi primerak ove vrste, lavica koja je nedavno ugledala svet, za samo nekoliko dana postala je "glavna faca" na društvenim mrežama. Posle vesti da se lavica Maša okotila, poznate ličnosti poput glumice Alise Milano sa svetom su podelile slike sićušne ženke koja pokušava da pusti glas. Njen brat je uginuo posle samo nekoliko dana.

Borba za život male lavice tek je počela, jer posle prve tri nedelje, što je najkritičniji period, zaposleni moraju da budu na oprezu i naredna tri meseca.

"Beli lavovi su sklop genetskih grešaka, kod njih se ispoljava recesivni gen. Oni nisu albino, jer da jesu, imali bi crvene oči, kao zečevi. Boja dlake im varira od snežnobele do boje bele kafe, a oči od plave do žućkaste. Po pravilu imaju srčane mane ili stomačne deformitete koji se pojavljuju pre rođenja. I ako mladunče opstane, odgajanje je teško i zahteva stalnu pažnju, jer mogu da se pojave i koštani problemi i problemi sa zglobovima", kaže za Politiku Nađa Radović, zaposlena u „Beo zoo-vrtu”.

Lavica mladunce nosi nešto manje od četiri meseca i može da okoti od jednog do šest. Ako ih prihvati, oni su uz nju do godinu i po. Najbolje je kada ih majka čuva uz sebe, jer njeno mleko deluje kao vakcina. Ako ih odbaci, alternativa je prehrana posebnim mlekom za mačke, ali i to je skopčano sa rizikom da li će ga organizam mladunca prihvatiti.

Beta/AP/Darko Vojinoviæ

"Koristimo mleko koje je oprobano kod svih mladunaca velikih mačaka,a dobili smo i savete od stručnjaka iz Južne Afrike. Čim počnemo da im uvodimo meso u ishranu, moramo da im dajemo i dodatke poput minerala i vitamina A, pogotovu u prvih godinu dana, da bi im se pravilno razvile kosti, mišići i zglobovi", ukazuje Radović.

Prvi domaći beli lav na svet je došao 9. decembra 2008. godine. Snežnobelom kao duh, laviću je nadenuto ime Kasper. On danas svojom lepotom oduševljava jedan vrt u SAD.

"Jedini smo Vrt u Evropi koji ih je 2005. imao i razmnožavao. Postali su atrakcija za druge, pa je tako jedan otišao u Švajcarsku, drugi u Bor, neki se nalaze i u Alžiru i Mađarskoj, a jedan uskoro treba da ide na Kubu", ističe Radović.

U „Beo zoo-vrtu” trenutno je deset primeraka ove osetljive vrste. Kako kaže Radović, lenji su i, kao i druge afričke životinje, vole toplotu i izležavanje na suncu.

"Nisu ljubitelji kišnih dana, mada vole ponekad da se okupaju. Sa prvim hladnim noćima grejemo objekat u kome borave, ali naši lavovi su navikli i na malo niže temperature. Imamo i fotografiju od pre dve godine, kada je bila ona velika zima, na kojoj se oni igraju sa grudvom snega", uz osmeh se priseća Radovićeva.

"Beo zoo-vrt" nezvanični je reproduktivni centar belih lavova u Evropi. Još nije član, ali ima dobru saradnju sa Evropskom asocijacijom zooloških vrtova, u čijem programu za razmnožavanje ugroženih vrsta učestvuje. Dva mužjaka tapira, koji su nedavno stigli u Vrt, uključeni su u ovaj program, kao i južnoafrička foka i andski kondori.