Pomozite Mileni da pronađe mačka Mungosa

Milena je ispričala za portal Životinje.rs šta se dogodilo u noći između petka i subote, od kada nema mira:

-Promenila sam mnogo stanova u Beogradu, ali sam uvek na svaki prozor stavljala mrežice i komarnike. Najveći strah mi je bio da Mungos i njegova mama ne pobegnu napolje, pa sam o tome vodila računa.

-Prozor je u petak uveče ostao otvoren, jer sam bila kod kuće, ali je komarnik bio na svom mestu. Nažalost, bila sam umorna, pa sam se spustila na krevet. Sledeće čega se sećam je da se budim ujutru oko 6 sati i vidim da je komarnik pocepan, a da na njemu stoji pero goluba. Mungosova mama, koja je inače mnogo mirnija od njega, je u tom trenutku spavala, ali njega nije bilo.

Milena je odmah istrčala ispred zgrade. Pomislila je kako će ga naći i da možda povređen leži ispred zgrade, jer je skočio sa 3. sprata. Nažalost, nije ga pronašla. Ona inače živi na Autokomandi (Ranka Tajsića 40), koju od subote ujutru bez prestanka pretražuje.

Poslušala je dobronamerne savete i pretražila okolinu, ali nažalost njenog mačka nema.

-Raspitivala sam se i kod dece koja se tu igraju, ali i kod ljudi koji hrane ulične mačke. Niko ga nije video, i pored toga što ga je lako primetiti jer je drugačiji od drugih maca. Ima dugu dlaku i vidi se da je kućni mačor. Najviše se plašim da onako nestašan i neustrašiv ne izleti na auto-put koji je u blizini. Otežavajuća okolnost je i to što u ulici iznad moje ima mnogo uličnih pasa, kojih se Mungos plaši.

Inače, Milena nam je ispričala da je Mungos oduvek bio „naopak“. Nije želeo da prilazi drugim ljudima, već samo njoj i jedino je ona umela da ga obuzda kada ga uhvati „žuta minuta“.

-Njegova majka je mirna, i kada se on rodio planirala sam da ga udomim, ali sam ubrzo odustala i shvatila da je to nemoguće. Jedini pokušaj njegovog udomljavanja bio je kada je kod udomitelja proveo manje od 24 sata jer je plakao za mnom. Tada sam odlučila da ga zadržim.

Mungos je karakterističnog izgleda – veliki je, snažan, ima dugu dlaku, koja mu je ostala od predaka persijanaca, žute oči, žućkast stomak, dok mu je oko njuškice dlaka bela. Kastriran je i čipovan, i ima godinu i 4 meseca.

-Plaši me to što ga nikada nije bilo strah ni od čega. Uvek je išao glavom kroz zid, pa pomislim kako bi ta njegova osobina mogla da ga odvede i u neki drugi kraj grada. Oblepila sam kraj plakatima, delila sliku na duštvenim mrežama, svakodnevno ga tražim, ali i dalje ga nema... Molila bih sve ljude, naročito one koji imaju mačke, da se priključe mojoj potrazi. Bila bih najsrećnija kada bi taj nestašni i radoznali mačak ponovo bio u mom zagrljaju.

Vratimo Mungosa tamo gde mu je mesto, u zagrljaj njegove Milene. Molimo vas da nam se priključite, jer dolaze hladni, kišni i jesenji dani, a ne bismo želeli da ovaj razmaženko tada još bude na ulici…