Ko je "čovek koji je ubio Teslu"?

U eksperimentima su učestvovali posetioci promocije, a tokom jednog, u kojem je korišćen veliki transformator od pola miliona volti, stvorena je varnica od pola metra, koja je održavana nekoliko minuta.

Između opita s kojima je ilustrovan značaj Teslinih pronalazaka za savremenu civilizaciju, o Skrobonjinom romanu govorili su urednik u izdavačkoj kući "Laguna" Petar Arbutina, animator i illustrator Rastko Ćirić i direktor Muzeja "Nikole Tesle" Vladimir Jelenković.

U pozadini, prikazivani su snimci Beograda iz 1920-ih godina, kada se dešava radnja romana "Čovek koji je ubio Teslu".

Arbutina je rekao da je, kao elektroinžinjer po obrazovanju, "sa posebnim zadovoljstvom stavio urednički potpis" na Skrobonjinu knjigu nakon što je želeo da vidi "kako je jedan književnik uspeo da oživi Teslu" - čoveka kome je elektroinžinjerstvo bilo jedno od revolucionarnih polja delovanja.

Prema rečima Arbutine, Skrobonja ne samo što je stvorio roman iz oblasti alternativne istorije, već je prikazao "autentičnu istoriju koja nam se (Srbiji) nije desila", stvorio "novu autentičnost" zasnovanu na književnom laganju u koju čitalac ipak "neminovno poveruje", a takođe je "vratio fantastiku u književnost".

Kao posebnu vrednost romana Arbutina je istakao sučeljavanje između Tesline koncepcije razvijanja nauke u skladu sa prirodom, sa osloncem na korišćenje elektriciteta i industrijske koncepcije Henrija Forda - jednog od likova u romanu - koja podrazumeva serijsku proizvodnju automobila sa naftom kao glavnim energentom.

Skrobonja, koji svoj roman opisuje kao "knjigu sa Teslom", rekao je da je glavni junak njegovog dela grad Beograd i dodao da ga je opisao "kako ga samo rođeni Beograđanin može voleti".

Svet u Skrobonjinom novom romanu nije bio pogođen Prvim svetskim ratom, u Rusiji su na vlasti ostali Romanovi, južnjaci su pobedili u američkom građanskom ratu, a genijalni naučnik Nikola Tesla nije otišao u SAD, već je uhlebljenje našao u Srbiji.

Teslino opredeljenje da se naučnim radom bavi iz Beograda donelo je Srbiji ogroman prosperitet i praktično je stavilo na čelo progresa celog čovečanstva.

Direktor muzeja "Nikole Tesla" Vladimir Jelenković je rekao da je prisutno veće interesovanje za Teslu otkako je obeleženo 150 godina od rođenja tog naučnika, i dodao kako je to bila "prekretnica".

Goran Skrobonju, koji se takođe bavi prevođenjem i izdavaštvom, napisao je romane "Nakot" i "Vojnici korota", i veliki broj priča okupljenih u tri autorske zbirke, od kojih je poslednju "Tihi gradovi", kao i "Čoveka koji je ubio Teslu", objavila "Laguna".