Formira se radna grupa za "Beograd film“

Vukosavljević je agenciji Beta rekao da Sekretarijat za kulturu moralno opravdava i podržava postupak grupe mladih koja je nezadovoljna stanjem u kulturi i propadanjem bioskopskih sala 21. novembra bespravno ušla u prostorije bioskopa Zvezda.

"Okupacija bioskopa Zvezda je čin kulturnog protesta, kulturološki i društveni krik i vapaj i mi smo to podržali. Pokušaćemo da vidimo šta grad može da učini da se barem jedna bioskopska sala otvori i pod kojim uslovima", rekao je Vukosavljević.

On je rekao da je Sekretarijat za kulturu spreman da sa Filmskim centrom Srbije i ostalim ustanovama i institucijama započne pregovore sa vlasnikom bioskopa, ili da učestvuje u razgovorima o nekom drugom načinu rešenja problema.

"Pravne mogućnosti nisu velike, moramo se držati slova zakona. Postoji procedura preispitivanja tih zakonskih pretpostavki i ono što ta analiza pokaže, biće obavezujuće za nas", rekao je Vukosavljević posle razgovora sa članovima Odbora za kulturu Skupštine Srbije.

Član Odbora za kulturu Skupštine Srbije Srđan Dragojević agenciji Beta rekao je da će verovatno posle Nove godine biti formirana radna grupa za rešavanje problema privatizacije beogradskih bioskopa.

"Formalno sve je sprovedeno po zakonu, ali je vlasnik bioskopa (Nikola Đivanović) traljavo sprovodio obavezu održavanja delatnosti dve godine, koju je kao kupac imao posle privatizacije Beograd filma. Dokazaćemo da se vlasnik bioskopa oglušio o taj deo zakona", rekao je Dragojević.

On je dodao da u radnoj grupi treba da budu predstavnici pravosuđa, tužilaštva, Odbora za kulturu Skupštine Srbije, Grupacije za kinematografiju Privredne komore Srbije, Filmskog centra Srbije i svi relevantni faktori u društvu.

"Proučićemo činjenice kako je to održavano i ako se nepobitno utvrdi da te dve godine nije održavana delatnost kako treba, predložićemo poništenje privatizacije", rekao je Dragojević.

Prema njegovim rečima drugo rešenje je neka vrsta kompromisa sa sadašnjim vlasnikom Đivanovićem, koji je sa njim stupio u kontakt preko Tvitera i ponudio da preostalih 6.000 kvadrata od ukupno 17.000 kvadrata, kupi za tri miliona evra.

"Na njegovu ponudu odgovorio sam da bioskopi nisu kvadrati i da se čovek ne meri milionima, na šta je on rekao 'Ali, tvoja država je to proglasila kvadratima'. Čovek koji je bio visoki funkcioner i pisao zakone, nikada tu državu nije smatrao svojom", rekao je Dragojević.

On je objasnio da je privatizacijom Beograd filma Nikoli Đivanoviću prodato 14 bioskopa koje je on podelio u 14 nezavisnih kompanija sa sedištima na Kipru, Bahamima i drugim zemljama, a onda ih ponovo prodavao, ili sam od sebe otkupljivao.

"Pet bioskopa prodato je Agrokoru, pre toga prodati su još neki, jedan je prodat jednom pop pevaču za studio koji nikad nije napravljen. Teško je utvrditi koji su bioskopi ostali", rekao je Dragojević.

Dragojević je na sednici Odbora za kulturu Skupštine Srbije predložio da se utvrdi koji bioskopi u vlasništvu Nikole Đivanovića nisu prodati i promenili vlasnika i da jedan član tog tela bude delegiran za člana radne grupe koja će se baviti problemom neuspele privatizacije bioskopa.