Marsela

Nagrade i festivali
Najbolji evropski dokumentarni film, Filmski festival u Sevilji 2007.
Međunarodni filmski festival u Karlovim Varima 2007.
Međunarodni filmski festival u Londonu 2007.

Kritike
“Prigušen, pun poštovanja i obojen tajanstvenošću, dok prikazuje 26 godina u životu junakinje iz naslova.”
-Edi Kokrel, Varajeti

Sinopsis
Film prati život Marsele, obične žene iz Češke, tokom nekoliko decenija njenog života. Ovaj dokumentarac beleži nekoliko važnih društvenih pitanja i promena u češkom društvu. Saučestvujemo u Marselinoj borbi dok se njen tragični život odvija pred našim očima, posebno onda kada se nosi sa iznenadnom smrću svoje ćerke što je dovodi na ivicu samoubistva. Ipak, odgovornost koju oseća prema svom sinu sa intelektualnom ometenošću daje joj snagu da preživi. Film Marsela je prvobitno sniman kao jedan od šest delova serijala o bračnim parovima za Češku televiziju, ali su događaji u životu junakinje podstakli talas solidarnosti u češkoj javnosti, te su joj gledaoci slali novac i pisma podrške. Ovo je bio razlog da se Helena Treštikova usredsredi samo na dokumentarni film o Marseli. Njena bolna sudbina i čin podrške češke publike su bili vredni prikazivanja. Trenutno, Marsela traga za boljom budućnošću.

Biografija
Helena Treštikova diplomirala je na odseku za dokumentarni film Filmske akademije FAMU u Pragu. Od 1974. radi kao profesionalna rediteljka i snimila je oko pedeset dokumentarnih filmova različitih dužina i formata koji se uglavnom bave ljudskim odnosima i različitim društvenim pitanjima. Usavršila je metod snimanja zasnovan na posmatranju ljudskog života tokom dugog vremenskog perioda. Koristeći ovaj metod, napravila je nekoliko velikih dokumentarnih ciklusa.

Izjava rediteljke
“U početku je to bila samo intuicija. Razmišljala sam o prolasku vremena i onom što donosi sa sobom. Vremenom sam našla način da definišem moje snimanje kao sredstvo da se bavim različitim temama. Ovo sam postavila kao centralno pitanje. Verujem da, dok tražim konkretnu priču i kamera snima konkretnu okolinu, uz dovoljno vremena možemo videti mnogo šire, nešto što u vreme snimanja nismo mogli da shvatimo ili prepoznamo. I kada dobijem priliku da se vratim kameri i reagujem na ono što sam videla, taj snimljeni materijal postaje nešto opštije od same pojedinačne priče.”
-Helena Treštikova