Depeche Mode na Ušću iz dva ugla

Činjenica da su Depeche Mode zaista došli i da su (eto) izveli „Just Can`t Get Enough“ u sred Beograda, ipak mi se ne čini kao dovoljno jako opravdanje za ovakav poprilično neuravnotežen koncert ispod standarda koje je grupa Depeche Mode sama sebi odavno postavila.

Malo je reći koliko je publika u Srbiji dugo čekala dolazak grupe Depeche Mode. Toliko dugo da su mnogi u međuvremenu prerasli ovaj sastav, prestali da slušaju ili prate muziku, stali kod „onog albuma iz devedest i neke“, zasnovali porodice, postali roditelji, babe, dede... Starili su Martin, Dejv i Endi. Jurili smo ih po inostranstvu, sa puno uzbuđenja pratili koncerte i maštali o dolasu Depeche Mode u naš grad. Malo je nedostajalo pre koju godinu, ali Dejvovo zdrastveno stanje bilo je ozbiljno narušeno pa je dolazak u Beograd izostao. Činjenica je da ništa posle tog događaja kao i izlaska albuma „Delta Machine“ više neće biti isto. Nakon koncerta na Ušću to postaje poprilično surovo realno.

Nije Depeche Mode „tamo neki bend“ koji je ovde zalutao da poslednjim trzajima sopstvene keativnosti pokupi kajmak. Depeche Mode je izrastao, odnoso postao institucija, sastav čiji se uticaj na tokove u savremenoj pop muzici ne mogu osporiti.

Depeche Mode su došli (konačno) u Srbiju sa očigledno velikom željom da se pokažu u što boljem svetlu. Najave iz DM tabora poslednjih dana po medijima nagoveštavale su koncert koji će Beograd izuzeti od ostatka turneje, set listu koja će bitno biti drugačija, ispunjavanje želja gladne publike i koncert o kome će se pričati.

Činjenica da ih poznajem i u mnogo boljem live izdanju, dovela me u situaciju da sam sebe cenzurišem tokom razgovora sa prijateljima po povratku sa Ušća. Deo koji je bio „napred“ proveo se bog – zna – kako, oni na sredini gledali su prenos na video bimu, a ovi pozadi su čekali k’o ozebao sunce „Never Let Me Down Again“ pa da idu kući. Al dok smo stigli do te pesme, kojom tradicionalno završavaju koncerte u poslednjoj deceniji, svačega je bilo.

Start smiren sa „Welcome to my World“ sa poslednjeg albuma bio je ipak dovoljno impulsivan da postavi čak i neku vrstu koncepta u gradaciji nastupa. Dave je u formi i glasom i stasom, zvuk savršen u svim delovima Ušća. Prvi deo koncerta protiče u najboljem redu. „Barel Of A Gun“ treba da naglasi krešendo pred Martinov set pesama. Ok, Dejv ne uspeva da pronađe intonaciju pa pesmu započinju par puta. I to je sasvim u redu, živi bend, živi ljudi koji greše i idu dalje. Međutim taj nastavak nije bio baš slavan. Natezanje tokom izvođenja pomenute pesme i prekid koncerta („iz tehničkih razloga“) na nekoliko minuta raspršio je iluziju učinivši da do kraja koncerta DM jure propušteno dok publika guta svaki akord kao da je zlata vredan.

Drugi deo koncerta započet je singlovima „Heaven“ i „Sooth My Soul“ i već biva potpuno jasno da ćemo ipak dobiti ono što i svi na Delta Machine turneji. Bez ikakvih odstupanja od već objavljene set liste dobijamo kolaž koji je bogatiji pesmama kojih su svi željni, u odnosu na prvi deo koncerta. Uvođenje remiks verzija pojedinih numera poput Jacques Lu Cont-ove za „A Pain That I`m Used To“ ili „Halo“ u aranžmanu grupe Goldfrapp moglo je biti nešto dovoljno inovativno i uzbudljivo tokom šoua. Na žalost izgledalo je kao izvučeno iz koneksta.

Pez posebne pompe, kakvu zaslužuje, usledio je „Personal Jesus“. Stvar konačno dobija na ubrzanju i to na samom kraju (?!). Zatečeni pozivamo na bis i dobijamo sve naručeno, po redosledu odrađeno. „I Feel You“ prolama vazduh da bi nas Dejv potom tresnuo o zemlju odrađujući „Never Let Me Down Again“. I tu zaista beše kraj.

Činjenice da su Depeche Mode zaista došli i da su (eto) izveli „Just Can`t Get Enough“ u sred Beograda ipak mi se ne čini kao dovoljno jako opravdanje za ovakav poprilično neuravnotežen koncert ispod standarda koje je grupa Depeche Mode sama sebi odavno postavila.

Preslušavanje live albuma „101“ po povratku kući učinilo je da u mraku sobe doživim ono uzbuđenje koje ovoga puta, oči u oči u mom gradu, Depeche Mode na žalost nisu uspeli da ostvare. Beskrajno mi je krivo zbog toga i verovatno ću se oporavljati danima kao kad vas prva ljubav razočara. Možda drugi put bude bolje ili valja sreću potražiti sa nekim drugim.

Piše: Yoakim

Kako se koncert Depeche Mode odvijao hronološki u nedelju uveče na Ušću, pročitajte ovde.