BJF: Trijumf evropskih duvača

Treće veče BJF-a je donelo po prvi put ujednačen kvaliet oba benda iz glavnog programa (ako ne ujednačen, a ono bar nisu kvalitativno toliko odskakali jedni od drugih, kao što je bio slučaj prve dve večeri), ali i ozbiljan propust organizatora...

Naime, pre početka koncerta, ispred Kolarca se stvorila ogromna gužva, kroz koju su se mukom probijali do vrata ljudi sa kartama, dok akreditovani novinari i fotografi nisu imali pristup sali sve dok koncert nije počeo. Rezultat je bio da je oko 100 ljudi propustilo početak koncerta i prvu kompoziciju Ravinog benda. Razumem da postoje organizacioni problemi, razumem da je u večernjim satima u Kolarcu nestala struja što je zakomplikovalo stvari, ali mi uopšte nije jasan princip da na početak koncerta ne dozvoliš ulaz ljudima od kojih očekuješ izveštaje sa istog. Takav amaterizam ne bi smeo da dozvoli ni festival koji ispred imena ima broj 6, a kamoli 26.

No, čim smo nepristojno ušli u salu u sred Ravinog sola na trubi, neprijatnosti sa ulaza su bile zaboravljene. Kvintet Enrica Rave je kombinacija mladosti i iskustva. Najiskusniji su svakako Rava i bubnjar Fabrizzio Sfera (kog Rava naziva jednim od 2 najbolja italijanska bubnjara), dok mlade snage predvodi fenomenalni trombonista Gianluca Petrella (inače jedan od najcenjenijih mladih trombonista na celom svetu), dvadesetpetogodišnji pijanista Giovanni Guidi i član koji im se priključio pre samo nekoliko meseci, kontrabasista Gabrielle Evangelista.

Repertoar se sastojao od kompozocija koje su mahom sa Ravinih album iz poslednjih 15 godina, mada imam utisak da su u većini bile one pesme koje nisu izašle za etiketu ECM, što samo govori da je koncert bio mnogo življi nego što se očekivalo. Kvintet je izveo i nekoliko novih pesama koje se još uvek “puše” jer su upravo prošle nedelje snimljene za album čije objavljivanje je planirano za sledeću godinu. Sudeći po njima, Rava je rešio da balade po kojima je poznat zameni kompozicijama bržeg tempa. Mislim da je za to najzaslužniji trombonista Petrella, koji je ubedljivo najenergičniji član Ravine grupe. On nije mirovao gotovo ni sekunda, čak i kad nije svirao mogli ste primetiti po njegovim pokretima da jedva čeka da se uključi u pesmu. Njegova svirka odaje slobodan i neobuzdan duh i neskrivenu sklonost ka improvizaciji. Posebno su bili zanimljivi njegovi “dvoboji” sa Ravinom trubom, koji su zvučali kao dijalog koji je prerastao u bučnu svađu, da bi se na kraju sve završilo pomirljivim tonovima. Mlađani Guidi je u nekoliko solo istupa stavio do znanja da ćemo njegovo ime često pominjati u predstojećim godinama, dok se basista Evangelista odlično snašao među ovim virtuozima i zvuči kao da je sa njima proveo mnogo duže od nekoliko meseci.

Iako ima 71 godinu, Rava i izgleda i zvuči mnogo vitalnije. Sinoć smo bili svedoci da on sa podjednakim kvalitetom svira i balade i brze stvari. Ipak je njegov učitelj bio slavni Gato Barbierri, čiji uticaj se sinoć nekoliko puta nazirao ispod zvuka Ravine trube. Da Rava ima odličan njuh kada je izbor saradnika u pitanju, dokaz je i činjenica da je svirao sa Petrellom još dok ovaj nije bio mnogo poznat van Italije. Stoga je logično očekivati da će i ostatak Ravinog benda uskoro krenuti putem slave. Ako postoje oni koji su se pitali zašto je Rava toliko bitan za italijanski i evropski jazz, verujem da im je nakon sinoćnjeg koncerta to sada kristalno jasno.

Koncert koji je upriličio francuski Orchestre National de Jazz je odličan primer kako se sa ukusom mogu pomešati jazz i rock muzika. Orkestar sastavljen od desetak mladih članova (svi izgledaju kao da imaju između 20 i 35 godina) je u Kolarcu predstavio svoj prošlogodišnji album “Around Robert Wyatt” koji je u Francuskoj dobio nagradu za najbolji jazz album. Ideja tog albuma i sinoćnjeg koncerta je da se preko snimljenog glasa, uglavnom Roberta Wyatta, uživo izvodi orkestrirana muzika. To nam je sve rekao pre početka svirke Daniel Yvinec, aktuelni predvodnik orkestra i čovek koji je sakupio sve ove mlade ljude i predložio im da se pozabave Wyattovom muzikom.

Činjenica da je orkestar nastupio bez tonske probe (koje nije bilo zbog pomenutog nestanka struje u Kolarcu) nije rezultirala lošim zvukom iako su muzičari morali malo više nego inače da se sa toncem dogovaraju o glasnoći svog instrumenta.

Spajanje jazza i rocka nije nikakva novina, samo je pitanje načina. Dok smo samo veče pre toga bili svedoci jednog neuspešnog (koncert Kornelija Kovača), Orchestre National de Jazz su pokazali kako se to radi 2010. godine. Klavir i pet duvača je bilo zaduženo za jazz ugođaj, dok su najrokerskiji instrumenti bili električna gitara i bubanj. Mlada pijanistkinja Eve Risser je nekoliko puta poentirala, a možda najubedljivije u pesmi “Rangers in the Night” u kojoj je “isprašila” klavirske dirke u stilu najboljih free jazz pijanista. Bubnjar Yoann Serra je bio jedan od ključnih članova orkestra, a najočigledniji primer za to je pesma “Kew Rhone” koju je gotovo celu obeležio ritam njegovog bubnja. “Shipbuilding” je odlično plivala u pop jazz vodama, dok je efektno finale došlo u vidu pesme “The Song” u kojoj su svi članovi “navalili” na svoje instrumente iz sve snage.

Osećaj jeze koji izazivaju ti melodični duvači dok ih prati ritam Yoannovog bubnja, možda je bio i najveći doživljaj sa ovog koncerta. Jedina zamerka bi se mogla uputiti momku koji je vodio računa o slikama sa video bima – one su mnogo češće izgledale kao jeftin screen saver nego kao umetnička instalacija i siguran sam da bi koncert izgledao dobro i bez tih pokretnih slika.

Da se ne lažemo, svako ko podjednako voli jazz, pop i rock muziku, nije čuo ništa novo na koncertu Orchestre National de Jazz. Isto tako, svako ko je slušao album “Around Robert Wyatt” čuo je uglavnom identične verzije tih pesama. Međutim, koliko često u Srbiji imate priliku da slušate uživo bend koji broji više od deset ljudi od kojih pet svira duvačke instrumente? Ma koliko često uopšte gledate bend koji ima deset članova? Takvi koncerti se ovde dešavaju u najboljem slučaju, u olimpijskim ciklusima, tako da ako sinoć niste bili na Orchestre National de Jazz, a volite muziku generalno, mnogo ste propustili.