Kako do polovnog automobila?

Hvala na vrlo interesantnim pitanjima. Odgovor na prvo pitanje vas neće obradovati, jer su kod nas najskuplji automobili u Evropi! Naše dažbine su najveće, 20% na ime carine, a na ocarinjen iznos još 18% PDV-a, što skupa daje oko 41,6%, plus troškovi špeditera i ostali manji izdaci na račun taksi.

Na primer, u susednoj Hrvatskoj ne postoji nikakva carina na automobile proizvedene u Evropi, a uvoz polovnjaka je gotovo slobodan, odnosno auto mora da zadovolji propisanu homologaciju, te može biti i stariji od 6 godina.

Vratimo se na našu situaciju. Isplati se kupovina automobila starog 3 godine, ukoliko je od prvog vlasnika, i ako nema ogromnu kilometražu iza sebe. Jeftinije je kupiti auto lično, u zemljama gde su nešto povoljnije cene. Dakle, zaobiđite Austriju, i pokušajte u Belgiji, Holandiji i eventualno Italiji. Nemačka nije loša destinacija, najviše zbog odličnog izbora modela, velikih placeva, ali ona odavno nije jeftina.

U svakom slučaju, kada lično kupujete vozilo, na licu mesta ćete se uveriti u stanje automobila pa je mogućnost da budete prevareni bitno smanjena.

Najbolje je da se pre kupovine opredelite za par modela, pa ih kupiti tamo gde su najmanje popularni. Recimo kod Italijana ponekad možete kupiti isti auto sa većim motorom za manje para nego sa slabijim, zato što je karakteristika tog tržišta potražnja za modelima manje kubikaže – zbog niže potrošnje i manjih troškova registracije.

Najzahvalniji polovnjak je onaj koji je sa najmanje kvari, koji dobro drži vrednost, i koga je kasnije lako prodati. Niste naveli šta očekujete od auta, te je sad vrlo nezahvalno pogađati kakvi su vaši apetiti, ali preporuka po parametru pouzdanosti je tojota korola. Ako se možete zadovoljiti nekim manjim modelom, onda je i tojota jaris izvrstan izbor. Ukoliko vam je bitan faktor preprodaje preporučujem astru II ili golf IV, koji se odlično kotiraju na našem tržištu.

Kada kupujete "polovnjak" treba bukvalno na sve obratiti pažnju. Počnite prvo od papira, razgovarajte samo sa vlasnikom, jer se ovlašćenja lako falsifikuju. Uporedite brojeve karoserije i motora sa onim što piše u papirima, a što se provere auta tiče, to prepustite profesionalcima. Ukoliko prodavac negoduje na tu vašu ideju, smesta odustanite od kupovine, makar cena bila vrlo povoljna, što je uostalom i razlog više da nešto nije u redu. Prevare nisu nimalo male, idu od motora koji su prešli više stotina hiljada kilometara, a vraćeni na 100.000 km, do "vaskrslih" karamboliranih vozila, koja su vrlo opasna i nebezbedna.

Na veliku žalost, ogroman broj automobila na našim placevima je bio havarisan. Savet – povedite sa sobom nekog odličnog limara, koji i sam od 3 automobila ume da napravi jedan. Takav majstor će itekako znati da prepozna šta je i koliko rađeno.

Dakle, opcije koje dolaze u obzir su ili samostalna kupovina u inostranstvu (najpedantniji su što se tiče papira i servisnih knjižica Švajcarci, ali tamo kola nisu jevtina) ili kod nas na nekom proverenom placu.

Piše - Aleksandar Todorović