Prava porodica je sve

Dražen ima 19 godina. Kod svojih sadašnjih roditelja došao je pre više od jedne decenije, ali oni zbog komplikovane procedure nikada nisu uspeli da ga usvoje. Iako je ceo život proveo kod njih, Dražen misli da se ništa ne može porediti sa pravom porodicom:

"Drugačije je", kaže Dražen. "Nije isto kada te izgrdi hraniteljka ili rođena majka. Kada je hraniteljka u pitanju, odmah se upali lampica da bi mogli da me vrate u Dom".

Ovakvih i sličnih primera je mnogo. Prema postojećem zakonu, koji datira još iz vremena SFRJ, proces od podnošenja zahteva pa do zvaničnog dokumenta o usvajanju traje najduže 14 meseci. Gotovo svi budući roditelji koji su u proceduri, ali i oni koji su kroz nju prošli, ne žele da govore pred kamerama. Oni, međutim, kažu da sve traje jako dugo.

Psiholog Branka Radojević, koja je radila na reformskom projektu hraniteljstva i usvajanja, kaže da sve zavisi od samih parova. "Usvojitelj mora da shvati da usvojenje jeste roditeljstvo, ali sa posebnim potrebama, jer oni ceo život objašnjavaju detetu zašto ne živi sa biološkim roditeljima i zašto su mu baš oni roditelji", kaže Branka Radojević.

Kod nas, pak, nisu bili retki zahtevi u kojima su budući usvojioci tražili da dete nije starije od godinu dana, da je potpuno zdravo, određenog pola, a ponekad čak i da ima određenu boju očiju.

Stručnjaci, međutim, kažu da je

suština u činjenici da se ne bira dete za određene usvojioce, već se svakom mališanu traže odgovarajući roditelji. "Ono što pored uobičajenih stvati tražimo od budućih roditelja, jeste spremnost na prilogađavanje, otvorenost za promene, jer mi često kažemo: usvajanje je roditeljstvo na kvadrat", kaže Tamara Borisavljević, psiholog Centra za socijalni rad Novi Beograd.

Još jedan kamen spoticanja za sve one koji su se odlučili da usvoje dete, bio je i neograničen rok u kome je biološka majka mogla da se predomisli, zatim ponovo da da dete na usvajanje, pa onda opet promeni odluku. Novinama u zakonu predviđeno je da:

- svaki maloletnik do osamnaeste moži da bude usvojen, a ne kao do sada samo do pete godine;
- pojedinci koji nisu u braku moćgu da usvoje dete;
- gornja granica za usvojitelje biće 45 godina;
- biološki roditelj, odnosno majka, ima rok od mesec dana da  odustane i ponovo uzme dete, a ne kao do sada neograničeno vreme;
- postojaće jedinstvena evidencija dece u Domovima na nivou cele Srbije;

Slavka Lakićević, zamenik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu u Vladi Srbije, kaže da danas postoji problem razmene informacija unutar samog sistema: "Vi možete, npr, u Beogradu da imate i 10 parova koji čekaju a recimo u Pirotu, Babušnici, Leskovcu, i petoro, šestoro dece koja mogu da budu usvojena, ali nemate podateke prema kojima možete da ih povežete".

Ono što je zajedničko i deci u domovima, Draženu koji je ostao u hraniteljskoj porodici i Jovani koja je usvojena, jeste ista želja: porodica kojoj se pripada: "Prava porodica ti daje sigurnost, osećaj, pripadanja, osećaj da imaš mamu i tatu... Ona je sve".