Odlazak Premijera

Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.

Na premijera Đinđića je 12. marta 2003. pucano iz snajperske puške, u atentatu koji su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije i zemunskog klana.

Ubrzo je, posle operacije, preminuo u Urgentnom centru Srbije.

Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.

Vlada Srbije je, neposredno posle ubistva saopštila da je premijer preminuo i da su, na osnovu Ustava Srbije, stvoreni uslovi da se proglasi vanredno stanje, što je učinila vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić.

Ostavština

Za vreme mandata Zorana Đinđića pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji.

U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.

U istom ekspozeu rekao je i da je Srbija u proteklih deset godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".

"Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene", rekao je tada Đinđić.

Đinđićeva vlada oborila je godišnju inflaciju sa 41 na 15 odsto, uvođenjem čvrste monetarne politike dinar je ponovo stekao vrednost, a na kraju 2001. godine zabeležen je privredni rast od 5,5 odsto, a naredne od još četiri odsto.

Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je značajno doprineo izgradnji dobrih odnosa sa zapadnim zemljama posle perioda višegodišnje izolacije Srbije.

Đinđićeva vlada otpočela je saradnju sa Haškim tribunalom i za vreme njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.

Đinđić je doživljavan kao glavni pokretač reformskih procesa u postpetooktobarskoj Srbiji i kao personifikacija modernog srpskog političara, posle čije smrti 12. marta 2003. je proces evropeizacije izgubio na zamahu.

Iako je posle ubistva Vlada Srbije ostala u skoro istom sastavu reforme koje su porenute pod Đinđićem polako su počele da se usporavaju. Neke od tih reformi, ni danas, osam godina kasnije nisu završene.

Njegova supruga, Ružica je u jučerašnjem intervjuu ocenila da Zoran Đinđić danas ne bi bio zadovoljan brzinom reformi u Srbiji.

"Bio bi ubeđen da može bolje, drugačije i da uspeh isključivo zavisi od nas samih. Uzeo bi u obzir sve probleme i okolnosti, i svetsku ekonomsku krizu, ali bi od svih tražio da i ličnim angažovanjem daju maksimum kako bi se u Srbiji živelo bolje“, rekla je ona.

Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS.

Ubice

U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka, kao i vođe krinimalnog "zemunskog klana" Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.

Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen zemunski klan.

U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.

Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih, Milorad Ulemek Legija, predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, a nakon 14 meseci skrivanja.

Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu - Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala. Oni su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

Iako se u poslednjih osam godina sve vreme govori o potrebi za rasvetljavanjem političke pozadine ubistva Zorana Đinđića do toga još nije došlo.

Postoje najave da bi zvanična istraga o političkoj pozadini mogla uskoro da počne.