Vanredno stanje rešenje za napade džihadista?

Predsednik Tunisa Beži Kaid Esebsi proglasio je vanredno stanje u zemlji, osam dana posle krvavog napada naoružanog čoveka na turiste na plaži jednog tuniškog hotela.

Vanrednim stanjem daju se dodatna ovlašćenja vojsci i policiji.

Vlasti su takođe otkrile da je mladić koji je izvršio napad radio u turizmu kao animator. Njegova majka je sa svoje strane rekla da je njen sin voleo brejkdens i fudbal i da je bio "žrtva ispiranja mozga".

Vanredno stanje proglašeno je na 30 dana, sa mogućnošću produženja. Uvedeno je kao vanredna mera zbog opasnosti koje prete zemlji i "posebne vrste rata" sa kojim se suočava rekao je predsednik i upozorio da "će se država raspasti" ako se događaji u Susu ponove.

Tunis je već prošao kroz trogodišnje vanredno stanje uvedeno januara 2011. posle bekstva predsednika Zinea el Abidina Bena Alija i pred početak uličnih demonstracija koje su pokrenule "arapsko proleće". Ukinuto je u martu 2014. godine.

Posle revolucije, Tunis se sve više suočava s porastom džihadističkih napada, koji su odgovorni za ubistvo više desetina vojnika i policajaca. Vanrednim stanjem dozvoljava se vlastima da zabrane štrajkove i okupljanja koja bi mogla da izazovu provokacije ili nerede, takođe da privremeno zatvore mesta gde se održavaju priredbe i da preduzme sve mere za kontrolu štampe i razne publikacije.

U uvodniku dnevnika na francuskom Pres (La Presse) pozdravlja se odluku o vanrednom stanju i navodi da nju treba da podrži narod i da se svi učesnici civilnog društva obavežu da podrže razne bezbednosne jedinice.

Dnevnik Al Magreb na arapskom jeziku se međutim pita o mogućim posledicama za slobode i da li to znači proglašenje rata protiv štrajkova, demonstracija, medija, kulture. Vlada strah da bi ova odluka mogla da dovede do kriminalizacije društvenih pokreta, rekao je istraživač u Karnegi centru na Bliskom Istoku, Hamha Medeb.

"Postoji rizik da se vanredno stanje koristi da se uguše zahtevi društva", rekao je on.

Broj štrajkova i protesta povećao se od revolucije 2011. a nezaposlenost i beda koji su bili uzrok pobune tada i dalje pogađaju zemlju u kojoj je preko 30 odsto mladih sa diplomom bez posla.

Medeb smatra da ne postoji nacionalna strategija za borbu protiv terorizma kojom bi se zaista sakupljali podaci, i kontrolisali osetljivi vebsajtovi.

U intervjuu objavljenom danas u dnevniku Pres premijer Habib Esid je potvrdio da je napadač identifikovan kao Seifedin Rezgi, 23-ogodišnji student radio kao animator u turizmu.

Ta transformacija od "normalnog" profila zapanjila je javnost Tunisa. Esid je rekao da treba raditi na suštinskim izmenama u kulturi i nastavi, i da treba sprovesti reforme u privredi i obrazovanju.

Premijer je rekao da zemlja treba da uvede metode za "deradikalizaciju" mladih koji se vraćaju iz zona sukoba, obzirom da Tunis daje najveći kontingent za ekstremističke grupe, oko 3.000 ljudi.