Obeležen Dan ljudskih prava

Beograd -- Srbija je ostvarila značajan napredak u oblasti zaštite ljudskih prava, ali je očekuje još izazova i problema u toj oblasti.

Izvor: Beta, Tanjug
Podeli

Ovo je zaključeno danas na skupu povodom Međunarodnog dana ljudskih prava. Skup u Beogradu organizovala je Vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava, uz učešće predstavnika Evropske unije i državnih institucija.

"Potrebno je izbrisati jaz između usvojenih zakona i njihove primene", poručila je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.

Ona je istakla da je ekonomska kriza jedan od uzročnika koji može da utiče na ostvarivanje ljudskih prava, pre svega u socijalnoj sferi, ali da to ne sme da bude opravdanje.

Paunovićeva je najavila da će naredna godina biti posvećena što efikasnijem sprovođenju međunarodnih konvencija koje je Srbija potpisala, kao i ostvarivanju nacionalnih strategija i akcionih planova u ovoj oblasti.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport odao je priznanje Srbiji na napretku koji je postigla u zaštiti ljudskih prava, ali je upozorio i da EU pažljivo posmatra sve što se dešava u toj oblasti.

"Treba biti na oprezu, svuda i uvek", kazao je Davenport.

On je ukazao na to da Srbija ima dobar ustavni i zakonski okvir za ostavrenje ljudskih prava, a da ključ leži u bliskoj saradanji državnih institucija, nezavisnih tela i civilnog sektora.

Šef delegacije EU u Srbiji poručio je da će Unija nastaviti da podržava unapređenje ljudskih prava u Srbiji kroz finansiranje najrazličitijih projekata.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić poručila je da pravni propisi nisu dovoljni sami po sebi, već je potrebna i sistemska prevencija diskriminacije.

NVO: Poštovanje ljudskih prava u Srbiji na niskom nivou

Nevladina organizacija Kuća ljudskih prava i demokratije saopštila je danas da je poštovanje ljudskih prava u Srbiji, u pojedinim oblastima, na izuzetno niskom nivou i da očekuju jasniju politiku poštovanja prava od Vlade, pravosuđa, ali i međunarodne zajednice.

"Pored već tradicionalno teškog položaja marginalizovanih i manjinskih grupa, ove godine suočeni smo sa sve većim ugrožavanjem osnovnih ljudskih prava poput slobode govora i slobode udruživanja", navodi se u saopštenju.

Zbog toga smatraju da je neophodno jasno insistirati na tome da epilog pred sudom dobiju svi incidenti, poput obaranja veb-stranica, pritisaka i pretnji medijima, te da posebnu pažnju treba posvetiti pritiscima na novinare lokalnih medija.

"Novinari i urednici sve više govore o strahu, auto-cenzuri, pritiscima od strane političara i funkcionera, a takva atmosfera jasno se odražava na ekstremno nizak kvalitet informativnih programa na skoro svim televizijama u Srbiji", stoji u saopštenju.

Ovu godinu je, kako tvrde, obeležilo jačanje govora mržnje i porast vidljivosti nasilja prema manjinama, ali i nespremnost države da se tim pitanjima aktivno bavi.

"U prvom redu ćutanje države je posledica nefunkcionisanja pravosuđa, najpre zbog reforme i promene nadležnosti sudova početkom godine, kao i nepostizanja dogovora sa advokatima, zbog čega su oni u štrajku već tri meseca."

"Ljudska prava su temeljna vrednost svake moderne demokratske države, urođena su i njihovo poštovanje ne može biti predmet rasprave niti trgovine u odnosima Srbije i međunarodne zajednice", ističu iz Kuće ljudskih prava.

Kako se otvaranje poglavlja 23 i 24 odlaže za narednu godinu, neophodno je poslati jasnu poruku da su evropske integracije šansa za Srbiju da se promeni u ekonomskom pogledu, da unapredi ekonomski položaj svojih građana, ali i da unapredi poštovanje osnovnih ljudskih prava, dodaje se u saopštenju.

Kuću ljudskih prava i demokratije čine Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku.

Omerović: Srbiji šestica za poštovanje ljudskih prava

Institucije i vlast u Srbiji danas su dobile šesticu za poštovanje ljudskih prava od predsednika skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meha Omerovića, na skali od jedan do deset.

"Iako je država Srbija ratifikovala sve međunarodne konvencije, iako smo usvojili najveći broj zakona u oblasti zaštite ljudskih prava, moramo priznati da još uvek imamo problema sa njihovim ostvarivanjem", kazao je Omerović simpatizerima i članovima Socijaldemokratske partije Srbije, čiji je funkcioner, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.

On je istakao da je Srbija napredovala po pitanju zaštite ljudskih prava, ali da to nije dovoljno jer moramo da izgradimo jake institucije koje su preduslov za toleranciju i zaštitu od raznih ekstremizama i diskriminacije.

Kao najugroženije kategorije našeg stanovništva on je naveo 750.000 nezaposlenih, pripadnike LGBT populacije, Rome...

Omerović je rekao da sankcije prema onima koji krše prava naših građana moraju da budu efikasne i sprovodljive i da dobar deo građana koji ne poštuju ljudska prava to čine zbog toga što predstavnici institucija ne rade dobro svoj posao.

"Zato apelujem i insistiram da se promene zakoni i da ministar ili direktor ili svako onaj ko je na javnoj funkciji za koga se dokaže da je odgovoran, odnosno ne sprovodi zakone, to plati iz svoga džepa, a ne od para svih nas. U tom kontekstu i to je ljudsko pravo, da oni koji krše zakon odgovaraju za to."

Na pitanje koju bi ocenu dao, na skali od jedan do deset, vlasti i institucijama u poštovanju ljudskih prava Omerović je rekao šest, objasnivši da smo ocenu veću od pet zaslužili time što smo naše zakone uskladili sa evropskim.

Joksimovićeva: Promocija važnosti poštovanja ljudskih prava

Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović danas je, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, izjavila da su prioriteti Vlade unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda svakog pojedinca.

Ona je u pisanoj izjavi navela da je poštovanje ljudskih prava sastavni deo moderne i uređene države i društva i da to za Srbiju nije samo pitanje evropskih integracija, već obaveza po osnovu Ustava i zakona.

"Uprkos napretku koji je Srbija ostvarila na tom polju, moramo da nastavimo da i dalje radimo na stvaranju efikasnih mehanizama za poštovanje prava i bezbedno izražavanje svih vrsta posebnosti i da kao društvo pokažemo da poštujemo zagarantovana prava", navela je Jadranka Joksimović.

Romi u Srbiji imaju veća prava nego u državama u okruženju, ali još postoje problemi sa pravno nedvidljivim licima, siromaštvom i diskriminacijom sa kojom se susreću pripadnici ove manjine, poručeno je na današnjoj konferenciji Nacionalnog saveta Roma povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava.

Predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir MIhajlović istakao je da Romi u Srbiji imaju veća prava nego u drugim državama u Evropi.

On je rokaio da je to razlog što je u Srbiji najveća koncentracija Roma jer oni, kako je podvukao, opstaju tamo gde imaju mogućnosti za život.

S druge strane, Mihajlović je ukazao i na probleme sa kojima se Romi suočavaju i koji iziskuju rešenja kao što besplatno zdravstveno osiguranje za sve Rome bilo da su oni zaposleni ili nisu, zatim ostvarenje prava da se njihov jezik uči u školama.

Kako je naveo rukovodilac Grupe za unapređenje položaja Roma u Kancelariji za ljudska i manjinska prava Bajram Saitović, ključni problem je to što Srbija ima dobre zakone, ali se oni ne realizuju u praksi.

On je apelovao da se donose ostvarljiviji zakoni i dodao: "Mi smo uvek na marginama i imamo najniži status u društvu".

Kako je saopšteno na konferenciji, jedan od ključnih problema koji zahteva rešenje u narednom periodu jeste to što je 95 odsto Roma nezaposleno, a takođe postoji i problem sa velikim brojem pripadnika ove zajednice koji još nemaju dokumenta.

Zamenik zaštitnika građana Robert Sepi rekao je da je izmenama Zakona o vanparničnom postupku smanjen broj pravno nevidljivih lica, što je preduslov za ostvarivanje svih drugih prava.

On je dodao da nije otklonjen problem siromaštva ove zajednice, što povlači i druge probleme, poput nehigijenskih naselja.

Što se tiče poboljšanja položaja Roma, učinjen je pomak, ali on još nije dobar jer postoji problem diskriminacije, zaključila je načelnica Odeljenja za prava nacionalnih manjina Voleta Corić.

Potrebna bolja bezbednost zaštitnika ljudskih prava

Države članice Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) treba da učine više na povećanju bezbednosti zaštitnika ljudskih prava, apelovao je danas direktor Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Mihael Georg Link.

"Vreme je za sve države članice da sa reči pređu na dela i obezbede efektivniju zaštitu onima koji se bore za ljudska prava u njihovim zemljama", naglasio je on povodom Dana ljudskih prava.

Link je, u saopštenju, konstatovao da zaštitnici ljudskih prava i dalje bivaju mete fizičkih i verbalnih napada i pretnjama po život.

U jednom broju zemalja, prema njegovim rečima, zaštitnici ljudskih prava suočeni su sa neprijatnostima, neosnovanim krivičnim gonjenjem i kriminalizacijom, te čak i pritvorom za miroljubive i legitimne aktivnosti.

Nažalost, ove godine smo bili svedoci brojnih napada i pretnji protiv zaštitnika ljudskih prava, istakao je Link dodajući da su meta bili i oni koji su sarađivali sa OEBS-om i da je zabrinjavajuće da budu predmet napada zbog partnerstva sa ODIHR-om.

On je podsetio da su na Samitu u Budimpešti 1994. godine zemlje članice istakle potrebu zaštite onih koji brane ljudska prava, a da je na Samitu u Astani 2010. podvučena važna uloga koju ima civilno društvo u obezbeđivanju punog poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Link je saopštio da je zabrinjavajuće to što zaštitnici ljudskih prava deluju u okruženju koje je postalo još ograničenije.

On je istakao da su ljudska prava univerzalno primenljiva i da ona moraju biti značajna svakog dana.

"Zbog toga ODIHR kontinuirano radi na zaštiti ljudskih prava u regionu koji pokriva OEBS, kao i uašto zaštiticni ljudskih prava neumorno rade na očuvanju ljudskih prava drugih, često i pod ličnim rizikom", zaključio je Link.

Društvo

strana 1 od 6453 idi na stranu