Hrvatski Sabor o Šešelju

Poslanički klubovi saglasili su se da Sabor deklaracijom treba da osudi istupe Šešelja, a opozicija je prozvala Vladu zbog mlake reakcije na taj slučaj, a osudila je i, kako su rekli, ćutanje službene Srbije na "njegove sramotne i huškačke istupe".

Ideju o saborskoj deklaraciji i podršci rezoluciji EP inicirala je bivša HDZ premijerka, sada nezavisna poslanica, Jadranka Kosor.

Naime, šefovi poslaničkih klubova u Evropskom parlamentu usvojili su u četvrtak predlog da se u dnevni red uvrsti hitna rezolucija o Vojislavu Šešelju, što je bio predlog Kluba Evropske narodne stranke, na inicijativu potpredsednika spoljnopolitičkog odbora Andreja Plenkovića, i uz podršku svih hrvatskih poslanika u Briselu.

Cilj takve rezolucije bio bi, kako je saopšteno, osuda ponašanja i ratnohuškačke retorike Šešelja nakon odluke Haškog tribunala o njegovom privremenom puštanju na slobodu. Kako se očekuje, sledeće nedelje će, na plenarnoj sednici u Strazburu 27. novembra, biti održana rasprava, a nakon toga i glasanje.

Proteklih dana je i hrvatski državni vrh osudio puštanje Šešelja iz Haga zbog, kako su obrazložili, ratnohuškačke retorike, i tražili da bude vraćen u pritvor.

Hrvatski Sabor je zbog ove rezolucije danas počeo rad pauzom, na zahtev Jadranke Kosor i još nekoliko klubova, kako bi se osvrnuli na slučaj Šešelj i usaglasili oko predloga rezolucije u EP pod nazivom "Srbija: slučaj optuženog ratnog zločinca Šešelja".

"Hrvatska je članica UN i Evropske unije koja je utemeljena na načelima mira i stabilnosti, a Šešeljevi istupi u susednoj državi, koja je na evropskom putu, podrivaju te temelje", naglasila je Kosorova u raspravi o Šešelju.

Ona je prozvala srpski državni vrh jer nije reagovao kada je Šešelj, na Dan sećanja na žrtve Vukovara, čestitao "srpskim četnicima pad Vukovara" i rekla da je "verovatno u pitanju strah, ali ne treba zaboraviti da su oni njegova politička deca".

Nezavisni poslanik Branko Vukšić rekao je da je Vlada Saboru trebalo da pošalje deklaraciju "čim se to počelo valjati u Srbiji", a Boro Grubišić, iz Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje, tvrdi da Šešeljeve izjave u vezi sa hrvatskim suverenitetom traže žestoke službene reakcije hrvatske Vlade i Sabora.

On je rekao i da Hrvatska još nema rešenu granicu sa Srbijom.

"Kada će ta pitanja doći na red, a mi ih ne postavljamo kao preduslov za ulazak Srbije u EU", pitao je Grubišić.

Krajnje desna, opoziciona HDZ tražila je raspravu o hrvatskoj spoljnoj politici.

"Mi smo posle teških pregovora ušli u EU, a danas dajemo podršku za ulazak Srbije u EU. Oni moraju ispuniti uslove, treba da otvorimo raspravu o hrvatskoj spoljnoj politici", kazao je poslanik HDZ Goran Jandroković.

Po mišljenju Vesne Škare Ožbolt (iz Demokratskog centra), "strelice ljutnje treba da budu uperene prema Haškom sudu koji je svojom odlukom kapitulirao pred Šešeljem".

Pravno gledano, ukazala je ona, Srbija ne može uticati, niti ga uhapsiti, i to je problem na koji Hrvatska treba da reaguje.

U ime vladajuće Socijaldemokratske partije, Ingrid Antičević Marinović kazala je da SDP podržava predsednika Hrvatske Ivu Josipovića koji je napisao oštro pismo Haškom sudu.

I ta stranka pridružuje se inicijativi hrvatskih evroparlamentaraca za donošenje rezolucije i kolega iz Sabora za usvajnaje deklaracije o Ssešelju, prenela je hrvatska agencija Hina.