"Šešelj izbacio SRS iznad cenzusa"

Nekadašnji novinar i direktor PR agencije Pragma rekao je u Kažiprstu TV B92 da je Srpska radikalna stranka ovog trenutka iznad cenzusa, da je to prvi impuls, a da će se tek videti šta će biti sutra, prekosutra, kad Šešelj detaljnije iznese šta su mu planovi.

"Kad je reč o rečniku, to je rečnik i sadašnje vlasti, samo su se neke reči promenilie, ali je ista fizionomija rečnika", rekao je Milivojević.

On je naveo da su i lokalni izbori za dve godine. Komentarišući doček Šešelja, rekao je da to ne bi nazvao samo euforijom. "Ja bih to nazvao samo podsećanjem na ono što je bila prošlost i sadašnje vlasti".

Kako je dodao, dobar deo simpatizera SNS raduje se ovom rečniku. "Ja se slažem sa našim zvaničnicima vlasti, koji su do juče bili leva i desna ruka njegove prošlosti, da je ta politika prošlost, ali ne sumnjam da Šešelj nije pragmatičan čovek i da ne moože da oslušne sada duh vremena".

Milivojević je podsetio da je lider SRS bio disident, i da je karijeru počeo ne kao nacionalista, već disident protiv komunista, da je tada predstavljao građansku Srbiju, i da je bio omiljeni opozicionar osamdesetih godina.

Ali, kada govorimo o nacionalnoj politici, ja ne vidim ni jednu stranku u Srbiji koja je postojala devedestih, sem nekih malih, koje nisu bile naconalne - DS, DSS SPO i pogotovo ove koje danas čine SNS, dodaje Milivojević.

Govoreći o načinu obraćanja Vojislava Šešelja, kaže da to jeste rečnik koji je bio "zapaljivi", ratno-huškački, ali dodaje da smo svi mi zaboravili ko je vladao 90-ih, da to nije bio Šešelj, već SPS koji je i danas na vlasti.

"Politiku su nosili pre svega socijalisti, a Šešelj je bio pomoćna radna snaga", podseća Milivojević.

Neposredno posle Šešeljevog odlaska u Hag ubijen premijer Zoran Đinđić. Na pitanje da li je ovo prilika da se i taj krug koji je otvoren oko političke pozadine ubistva premijera Đinđića zatvori, kaže da veruje da je to Šešelju u interesu.

"Međutim, ja nisam siguran da je Šešelj mogao da izboksuje od Haškog tribunala da ga on pozove u februaru u Tribunal da se javi, u zatvor, neposredno pre ubistva... Tu je bilo mnogo sticaja okolnosti".

Upitan da li je sticaj okolnosti i njegova najava "krvavog proleća", rekao je da je to vrlo verovatno. Milivojević je podsetio da je nekoliko dana pre toga deo DOS-a i naših vlasti izjavljivao da Šešelja treba izručiti Haškom tribunalu.

"To je bila jedna žestoka borba, on nikada nije rušio vlast van izbora, i uvek je priznavao pobedu opozicije i političkih neprijatleja, pa i 2000. on je istupio prvi, pa tek posle Milošević".

Milivojević je, objašnjavajući u čemu je interes Šešelja da se pokrene priča o političkoj pozadini Đinđićevog ubistva, rekao da ukoliko on nema veze sa tim da bi sigurno njemu odgovaralo da se i ta priča zatvori. "Kao i ova priča u Hagu koja je ostala nedorečena. Ja mislim da je u interesu Šešelja da se suđenje završi do kraja", kaže Milivojević.

Optužnica se svodila na nešto sto je nemoguća misija za Šešelja, rekao je. "On nije imao deo komandne odgovornosti, jer nikad nije imao operativnu vlast... S druge strane, on nije bio optužen kao neposedni izvršilac zločina, već za ratno huškanje".

Njemu je interesu bilo da se to desi, da dođe u Beograd oslobođen, ali nekom je u interesu bilo da se Šešelj vrati, pa da neko tumači da se vratio kao osuđen, a neko kao da nije kriv, ocenjuje. A njegov povratak apsolutno ne odgovara ljudima nečiste savesti, onima koji su bili njegovi najbliži saradnici, zaključio je Milivojević.

Vukadinović: Šešeljev plan preambiciozan

Đorđe Vukadinović kaže da je sigurno da će Šešeljev povratak imati značajan uticaj na političku scenu, ali da je njegov cilj - rušenje vlasti - preambiciozan.

"Sam cilj rušenja vlasti deluje preambiciozno i preoptimištički s obzirom na sve što se izdešavalo i na poodmakle društvene procese u Srbiji tokom njegovog odsustva, pogotovo ako ništa ne bude promenio u nastupu u odnosu na ono vreme kada je vladao domaćom političkom i medijskom scenom", kazao je analitičar Đorđe Vukadinović.

Prema njegovim rečima, Šešelj teško da će postići svoj ambiciozni cilj ako ne prilagodi bar delimično nastup, tehniku i metode delovanja, uključujući i otvorenost prema nekim vrstama ukrupnjavanja snaga.

Vukadinović je dodao da će Šešeljev povratak sigurno doprineti promenama i turbulencijama na političkoj sceni.

Kako je naveo, povratak Šešelja je realno značajan događaj za srpsku političku scenu, i nesumnjivo će imati značajan uticaj na nju.

Mnoge stvari će biti drugačije, makar što se tiče dinamike, ali, i kada se uzme u obizir njegovo zdravstveno stanje, pitanje je šta može da učini u krajnjem cilju rušenja vlasti, rekao je Vukadinović.

On je izrazio uverenje da će Šešeljev povratak prestavljati psihološki - mentalni problem za njegove dojučerašnje saradnike koji su danas na čelnim pozicijama.

Vukadinović je naveo da se sada postavlja i pitanje koliko Šešelj može da pomogne stranci koja se nalazi u stanju kliničke smrti i dodao da je sigurno da će povratak lidera radikala sigurno doneti impuls i nadu stranci i stranačkim kolegama koji su mu ostali verni.

Šešelj je danas po dolasku u Beograd izjavio da želi da što pre obori vlast Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, koje je nazvao izdajnicima.

Haški tribunal odobrio je prošle sedmice privremeno oslobađanje lidera radikala Vojislava Šešelja iz humanitarnih razloga, zbog njegove bolesti, kako bi mogao da nastavi lečenje u Beogradu.

Šešelj je bio u pritvoru Tribunala od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je protiv njega obelodanjena optužnica za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Nakon suđenja koje je počelo u jesen 2007, presuda je trebalo da bude izrečena 30. oktobra 2013, ali je to odloženo nakon što je Tribunal usvojio Šešeljev zahtev za izuzeće sudije Frederika Harhofa zbog pristrasnosti.

Od tada traje upoznavanje novog sudije Madaje Nijanga sa predmetom, a predsednik Tribunala Teodor Meron najavio je da će to potrajati do sredine 2015. godine nakon čega će početi većanje sudija o presudi Šešelju. Predsednicu Odbora za evropske integracije i međunarodnu saradnju u Skupšštini Vojvodine Maju Sedlarević, kako kaže, užasava relativizacija povratka Šešelja, gde je on predstavljen kao žrtva.

"Dolazim iz Hrtkovaca i dobro pamtim šta je Šešelj tamo radio, pamtim moje komšije Hrvate koji su morali da se vrate u Hrvatsku", rekla je danas Maja Sedlarević na skupu "Otpor ekstremizmu" u Beogradu.

"Pamtim moje komšije Hrvate koji su morali da se vrate u Hrvatsku", rekla je Sedlarević, a predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko na istom skupu kazala je da je Ssešelj bio simbol etničkog čišćenja i pljački, te da je lično bio operativan na terenu kada su proterivani Hrvati iz Srema i pravljeni spiskovi nepodobnih osoba.

U Hrtkovcima je danas više od 600 kuća u kojima su nekada živeli Hrvati prazno, prenosi B92.

Prošle su 22 godine nakon što je u centru tog sela Šešelj sa svojim pristalicama pročitao spisak imena 17 Hrtkovčana, katoličke veroispovesti, od kojih su zahtevali da napuste selo.

Hrtkovčani povratak Šešelja uglavnom ne žele da komentarišu, a B92 navodi da je u tom selu, prema popisu iz 1991, živelo 40 odsto Hrvata, 19 odsto Mađara i 17 odsto Srba.

Danas je tamo Srba 70 odsto, a Hrvata i Mađara po pet odsto.

Iako ne postoje precizni podaci, procenjuje se da je u periodu od 1991. do 1995. godine pre svega iz vojvođanskog dela Srema proterano oko 30.000 katolika.

Proterani Sremci uglavnom se nikada nisu vratili svojim domovima. Oni koji su odbili da se isele kažu da žive u dobrim odnosima sa svojim komšijama.

Na ulazu u Hrtkovce i dalje stoji tabla sa nazivom sela, a nju je 1992. godine tadašnji predsednik mesne zajednice Ostoja Sibinčić zamenio drugom, na kojoj je pisalo Srbislavci.

Predsedniku Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju se pred Haškim tribunalom sudi, između ostalog, i za proterivanje nesrpskog stanovništva iz Vojvodine.

Centar za evroatlantske studije (CEAS) smatra da je upravo puštanje na privremenu slobodu prilika da se podseti da Šešelja ne terete zbog verbalnog delikta, već da mu je u Hagu suđeno kao jednom od učesnika u zajedničkom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja nesrpskog stanovništva sa trećine teritorije Hrvatske, iz većeg dela BiH, kao i iz delova Vojvodine.

Prema optužnici, podseća CEAS, Šešelj je učestvovao u regrutovanju, finansiranju, naoružavanju, opremanju i usmeravanju dobrovoljaca povezanih sa SRS, poznatijih kao četnici ili šešeljevci.