Suspendovan referendum o Kataloniji

Ovim je automatski suspendovano njegovo važenje, javile su agencije.

Na jednosatnoj sednici je učestvovalo 12 sudija Ustavnog suda pod predsedavanjem Fransiska Peresa Kobosa, a strane u sporu imaju 15 dana da Sudu predstave njihove argumente.

Dekret o zakazivanju referenduma o suverenosti Katalonije za 9. novembar, usvojen je u katalonskom parlamentu.

Vlada Marijana Rahoja zatražila je danas posle vanredne sednice od Suda da planirani referendum o nezavisnosti Katalonije proglasi neustavnim. "Ni cilj, kao ni postupak glasanja nisu u saglasnosti sa španskim Ustavom", rekao je Rahoj novinarima posle vanrednog sastanka njegovog kabineta.

Španski premijer je precizirao da je Vlada uložila formalnu žalbu Ustavnom sudu kako bi onemogućila katalonske lidere da organizuju referendum o nezavisnosti 9. novembra, javile su agencije.

"Ne postoji ništa, nikakva sila ili institucija, koja može da prekrši princip teritorijalnog suvereniteta" Španije, naglasio je Rahoj.

Predsednik španskog regiona Katalonija Artur Mas potpisao je u subotu dekret o raspisivanju referenduma o nezavisnosti za 9. novembar, što je vlada u Madridu ocenila kao kršenje Ustava i obećala da će to blokirati.

Katalonski dekret je usledio samo nedelju dana pošto su stanovnici Škotske na referendumu odbacili odvajanje od Velike Britanije.

Ustavni sud Španije doneo je odluku 25. marta da je najavljeno održavanje referenduma o nezavisnosti Katalonije neustavno jer regija "ne može jednostrano da raspiše referendum na kojem će samostalno odlučiti o svojoj integrisanosti u Španiju".

Ankete pokazuju da je približno polovina stanovnika Katalonije opredeljena za izdvajanje iz Španije.

U Španiji, prema važećem Ustavu, donetom 1978, postoji 17 autonomnih provincija, odnosno regija, a sve one imaju autonoman status s čitavim nizom posebnih prava.

Jaka separatistička orijentacija tradicionalno postoji u Baskiji i Kataloniji.

U Španiji, u kojoj živi 47,2 miliona stanovnika, ovaj problem je dodatno upadljiv zbog činjenice da su Baskija sa 2,9 miliona stanovnika, Navara sa 650.000 i Katalonija sa 7,5 miliona stanovnika, osim Madrida, privredno najprospritetnije regije zemlje.

Smatra se da katalonska privreda čini približno petinu privrednog potencijala Španije, što bitno prevazilazi procentualni udeo stanovništa, od 15,8 odsto u odnosu na ukupno stanovništvo Španije.

Istorijski, Katalonija je sastavni deo Španije od 15. veka, kada se godine 1479. aragonski kralj Ferdinand venčao sa Izabelom od Kastilje.

Bio je to početak formiranja Španije u okvirima kakvi su nam danas poznati. Konačni oblik je dobila 1492. kada je pripojena Granada, gde su do tada vladali Mavari.

Vekovima je Aragon imao čitav niz posebnosti pod španskom krunom, i poseban identitet Katalonije negovan je sve do Rata za špansko nasleđe (1701-1714) kada je situacija potpuno promenjena.

Nova vladajuća dinastija Burbona nije više tolerisala separatni status Katalonije, niti uopšte bivših zemalja Aragona.

Počev od 1716. ukinute su posebne lokalne institucije Katalonije i započelo je potiskivanje katalonskog jezika iz javne upotrebe, u korist kastiljanskog, odnosno španskog, a ovakvo stanje zadržalo se do 20. veka.

Danas, osim u Kataloniji, katalonski se govori, većinski, i u pokrajini Valensija, kao i na Balearskim ostrvima.

Pošto je aprila 1931. Španija postala republika, Katalonija je 1932. dobila svedenu autonomiju, koja je 1936. prerasla u samoupravu.

Tokom Građanskog rata u Španiji od 1936. do 1939, Katalonija je bila uporište protivnika monarhije, te je nakon pobede Franciska Franka svaka autonomija Katalonije ukinuta.

Pošto je dolaskom na vlast Huana Karlosa u Španiji odbačeno nasleđe frankizma, Katalonija je 1977. dobila privremeni autonomni status, a 1979. punu autonomiju, u skladu sa Ustavom iz 1978. godine.