EU da ne šalje vojnu pomoć Ukrajini

išinger smatra da bi odluku o slanju oružja i vojnika u Ukrajinu Moskva protumačika kao provokaciju.

Išinger je u razgovoru za nemački radio Dojčlandfunk, koji prenosi Dojče vele, ocenio da se konflikt u Ukrajini u medjuvremenu pretvorio u rat sa više hiljada žrtava i da sve ukazuje na to da i jedna i druga strana u borbama koriste teško naoružanje.

"Istovremeno, ne treba zaboraviti da je ovaj rat u našoj neposrednoj blizini. Bojim se da mnogim Nemcima nije jasno koliko je Ukrajina blizu Nemačke i koliko je blizu zapadne Evrope. U ovom konfliktu mi smo indirektno daleko više pogodjeni, nego u slučaju Iraka", rekao je Išinger koji je i predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije.
Prema njegovom mišljenju, po ovom pitanju još uvek je prisutna maksimalna suzdržanost, ali i svest o tome da bi trebalo tragati za rešenjem zajedno sa partnerima u Evropskoj uniji. "Ne radi se ovde o nemačkom unilateralizmu, već o velikoj evropskoj krizi, koja je po težini i ozbiljnosti prevazišla sve što se nakon raspada Sovjetskog saveza dešavalo. U tom smislu moja reakcija bi takođe bila suzdržanost do daljnjeg", naveo je Išinger. On je izrazio razumevanje za zahteve ministra spoljnih poslova Ukrajine Pavla Klimkina koji je zatražio prošle nedelje veće vojno angažovanje NATO i EU, ali je dodao da veruje "da bi se slanje oružja i vojnika u Moskvi protumačilo kao provokacija". "To onda u potrazi za rešenjem konflikta ne bi bilo od velike pomoći", poručio je bivši nemački diplomata koji je inače imao ključnu ulogu u kreiranju nemačke politike na Balkanu, pre svega u pogledu sukoba u Bosni i na Kosovu.