"Sa UKR kao i sa Srbijom, Libijom"

Ukrajina je, očekivano, danas bila glavna tema Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti, iako nije bila najavljena, a mnogi govornici, pre svega predstavnici Rusije, podsećali su na loš primer bombardovanja Jugoslavije.

Otvarajući konferenciju na kojoj učestvuje i ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić, ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu ocenio je je Ukrajina "praktično skliznula u građanski rat“ i upozorio da je tamo u toku pokušaj da se organizuje obojena revolucija"“.

"Nakon što je silom uklonjen sa vlasti predsednik (Viktor Janukovič) uz aktivno učešće spoljnih snaga, zemlja je praktično skliznula u građanski rat“, rekao je ruski minstar, dodajući da je u Evropi veštački stvoreno žarište napetosti.

Govoreći o problemu uticaja "obojenih revolucija" na globalnu bezbednost, on je među negativnim primerima on je pomenuo i "rat protiv Srbije“".

"Fenomen 'obojenih rezolucija' postaje značajni faktor destabilizacije situacije u mnogim regionima sveta. Pod izgovorom širenja demokratije narodu se nameću tuđe vrednosti. Socijalno-ekonomski i politički problemi pojedinih država koriste se za smenu nacionalno orijentisanih vlada režimima koji se kontrolišu iz inostranstva“", rekao je Šojgu i dodao da se to obezbeđuje „pokroviteljima “nesmetani pristup resursima tih država.

Prema rečima ruskog ministra, obojene rezolucije sve više dobijaju oblik oružane borbe, uz korišćenje svih raspoloživih sredstava uključujući informativni rat i snage specijalne namene.

"Za pojačanje efekta može se koristiti vojna sila u punom obimu. Rat protiv Srbije, udari u Libiji, mešanje u sukob u Siriji su potvrda tome"“, upozorio je Šojgu.

U svakom konkrentnom scenariju, napomenuo je on, "povodi za strano mešanje su bili različiti, ali shema realizacije je univerzalna: informativno delovanje - vojni pritisak, smena političkog rukovodstva i promena spoljnopolitičkog i ekonomskog vektora države“.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio je da je kriza u Ukrajini umnogome posledica odbijanja zemalja Zapada da realno sarađuju i opredele se za obuzdavanje Rusije, istakavši da, ako se želi pomoći Ukrajini, treba odustati od podsticanja ksenofobnih i neonacističkih raspoloženja.

"Naši zapadni partneri, umesto da iskoriste istinski istorijsku šansu za igradnju velike Evrope bez linija podele, opredelili su se za uobičajenu logiku napredovanja na Istok, geopolitičkog prostora koji je pod njihovom kontrolom. U suštini, to je značilo nastavak mekše upakovane orijentacije na obuzdavanje Rusije"“, rekao je Lavrov.

On je upozorio da su, umesto harmonizacije procesa u Evropi i Aziji, preduzeti pokušaji da se zemlje na postsovjetskom prostoru postave pred izbor između Istoka i Zapada, "ili s nama ili protiv nas“".

"Za krhku unutarpolitičku situaciju u Ukrajini takav pritisak je bio dovoljan da se izazove kriza državnosti u toj zemlji. Ako želimo da iskreno pomognemo moraju se odbaciti famozne igre sa nultim rezultatom, podsicanje ksenofobnih i neonacističkih raspoloženja i opasni kompleks nadmoći koji je Helmut Šmit nedavno nazvao manijom veličine koja karakteriše politiku EU prema Ukrajini"“, rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, ako se želi da se slične krize izbegnu neophodno je izvući pouke iz krize u Ukrajini i ići ka izgradnji jednake i nedeljive bezbednosti na evroazijskom prostoru.

On je, takođe, primetio da je u situaciji kada su na svim pravcima rešenja krize preko potrebni zajednički napori, teško razumeti logiku onih koji donose odluke o ograničenju saradnje s Rusijom, u reagovanju na zajedničke izazove i pretnje.

Načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov, navodeći primere gde su SAD i njihovi saveznici svoje vojno-političke ciljeve ostvarivali u otvorenoj oružanoj borbi, pomenuo je operaciju protiv Jugoslavije, intervencije u Avganistanu 2001. i Iraku 2003.

"Njihova jedina razlika je bila povod za započinjanje agresije koja je u većini slučajeva vršena zaobilazeći norme međunarodnog prava“, rekao je general i dodao da je bombardovanje Jugoslavije 1999. započeto pod izgovorom potrebe zaštite kosovskih Albanaca od 'genocida' od strane beogradskih vlasti"“.

U osvrtu na situaciju u Ukrajini Gerasimov je ocenio da je konflikt u toj zemlji, za razliku od ranije "narandžaste revolucije“", praktično prerastao u građanski rat, što izaziva veliku zabrinutost.

Kako je istakao, odlučujuću ulogu u osvajanju vlasti u Ukrajini, kao i u "arapskom proleću" “odigrale su ekstremističke organizacije, koje u svom sastavu imaju pripremljene i dobro opremljene borbene grupe, koje sada učestvuju u tzv. antiterorističkoj operaciji u jugoistočnim oblastima.

On je takođe upozorio da, s obzirom na situaciju, Rusija ne može da ostane ravnodušna na događaje i da će morati da preduzme "uzvratne mere"“, ne precizirajući kakve.

Na trećoj po redu moskovskoj konferenciji, za razliku od ranijih godina, primetno je odsustvo zvaničnika zemalja NATO, koje su predstavljene samo na nivou eksperata.

Na skupu učestvuju predstavnici više od 40 zemalja, od toga, pored domaćina, šest na nivou ministara odbrane, kao i predstavnici pet međunarodnih organizacija.