SB UN osudio granatiranje Turske

U napadu je poginulo petoro žena i dece, a kao odgovor, Turska je uzvratila napadima na teritoriju Sirije i usvajanjem zakona u kojem se odobravaju vojne operacije protiv susedne zemlje.

SAD, zemlje Zapada i Turska želele su vrlo oštar tekst saopštenja, dok je blaži tekst gurala Rusija, najvažniji saveznik Sirije. Ove razlike su prevaziđene posle gotovo celodnevnih pregovora.

U saopštenju, koje je dobilo podršku svih 15 članova, najmoćnije telo UN je ocenilo da incident sa Akčakalama "potcrtava ozbiljan uticaj koji kriza u Siriji ima na bezbednost svojih suseda i na regionalni mir i stabilnost".

Članice Saveta bezbednosti izrazile su saučešće porodicama žrtava kao i vladi i narodu Turske. One su takođe pozvale na momentalan prekid takvih kršenja međunarodnog prava i pozvale vladu Sirije "da potpuno poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svojih sudija".

Rusko pristajanje na formulaciju da je Sirija granatiranjem prekršila međunarodno pravo je ključni ustupak Moskve. Originalni nacrt saopštenja koji je predlagao Zapad podržao je Azerbejdžan. U njemu se "najoštrije" osuđivalo granatiranje, koje je ocenjeno kao kršenje međunarodnog prava.

U ruskim amandmanima nigde se nije spominjalo to kršenje.

Turski premijer Redžep Erdogan rekao je da Turska ne želi rat, ali i da niko ne treba da stavlja na probu odlučnost turske vlade da zaštiti svoju teritoriju.

"Ovo nije prvi put da Sirija granatira našu zemlju. Pre ovoga, već sedam puta su se dogodili slični slučajevi", rekao je Erdogan.

On je kazao da se jučerašnji događaj u Akčakaleu nikako ne može da protumači kao običan slučaj u kojem su uticaji sukoba u jednoj zemlji prešli granice druge.

Sirija se izvinila Ankari zbog pogibije pet civila kada su na jugoistočni deo Turske pale granate, i obećala je da se takav incident neće ponoviti.