Fajzer potplaćivao srpske lekare

Kako navodi Blumberg, novac je plaćan lekarima i drugim zdravstvenim zvaničnicima u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Češkoj, Italiji, ali i u Rusiji, Kazahstanu i Kini.

Ministarstvo pravde SAD podnelo je tužbu protiv kompanije Fajzer i njene kćerke firme Vajet, a ove dve kompanije su se saglasile da plate ukupno 60,2 miliona dolara kazne da bi se povukle optužbe.

Prema navodima Ministarstva pravde SAD i federalne Komisije za hartije od vrednosti, farmaceutski gigant Fajzer je u periodu od 2001. do 2007. godine plaćao i davao poklone državnim lekarima i zdravstvenim radnicima u istočnoj Evropi, na Bliskom istoku i u Kini, da bi uticali na regulatorna odobrenja, odluke o nabavkama, recepte, kao i da bi se izbeglo carinjenje. U delu prijave američke Komisije za hartije od vrednosti koji se odnosi na Srbiju navedeno je da je za plasman proizvoda kompanije u Srbiji i Crnoj Gori bila zadužena kompanija "Fajzer HCP Srbija", čiji je predstavnik platio put na konferenciju u Čileu jednom lekaru iz državne službe.

U zamenu je zatražio saglasnost lekara da njegovo odeljenje poveća upotrebu i kupovinu proizvoda kompanije "Fajzer".

Uprava srpskog odeljka Fajzera je ubrzo otkrila nedozvoljeni dogovor i otpustila svog predstavnika za prodaju, ali je i dalje sprovodila dogovor, jer je doktor zapretio da će razotkriti ceo slučaj i objaviti informacije koje bi negativno uticale na reputaciju Fajzera, navodi se u prijavi.

Dodaje se da su isplate vršene bez znanja ili odobrenja zvaničnika Fajzera, ali da su nesređene poslovne knjige i podaci firmi koje su radile za Fajzer sređivani u finansijskim izveštajima samog Fajzera.

Tužioci su pristali da odlože krivični postupak za dve godine, ako Fajzer bude nastavio da sarađuje i ako bude preduzeo korake da se to ispravi, navodi Blumberg, i dodaje da ceo dogovor mora da potvrdi američki federalni sud.

Fajzer Srbija: Sami smo ispitali slučajeve

U srpskom predstavništvu kompanije Fajzer rekli su za B92 da je u Srbiji bilo više sličnih slučajeva između 2000. i 2004 godine. Kako kažu, sami su ispitali te slučajeve i informacije dostavili američkom pravosuđu. Neki od ovih slučajeva vezuju se za domaće kompanije koje je Fajzer u međuvremenu kupio.

Kako su nam saopštili, Fajzer je sa Ministarstvom pravde SAD (DOJ) i Komisijom za hartije od vrednosti (SEC) razrešila pitanja u vezi sa nepravilnostima u plaćanju, nastala poslovanjem njena dva zavisna preduzeća izvan teritorije SAD, i kako kažu, ove nepravilnosti kompanija Fajzer je dobrovoljno prijavila vlastima SAD na početku 2004.

Kako se navodi, Fajzer je preduzeo oštre disciplinske mere radi rešavanja tih problema, a prema saznanjima te kompanije, u Srbiji se povodom tih događaja ne vodi istraga.

Kompanija Pfizer je uvela unapređen sistem antikorupcijske politike i procedura kao i programe pridržavanja etičkih principa kako bi sprečila takvo ponašanje u budućnosti u svim svojim jedinicama, uključujući Vajet, saopštili su iz ovog predstavništva.

U Grčkoj najviše prepisanih Fajzerovih lekova

Beta/AP

Kao neke od primera korupcije, njujorška medijska korporacija navodi onu u Bugarskoj, u kojoj su lokalni predstavnici potrošili 28.000 dolara za putovanja lekara iz državnih zdravstvenih ustanova u Grčku, kao nagradu za lekare koji su imali najviše prepisanih Fajzerovih proizvoda.

Takođe, plaćeno je i 17.000 dolara za konferencije o medicini na kojima su opet učestvovali lekari koji su prepisivali Fajzerove lekove, dodaje se u sporazumu koji je ova kompanija potpisala s Ministarstvom pravde SAD.

U Hrvatskoj je jednom državnom lekaru plaćano u gotovom novcu, uz plaćene putne troškove, što je bila nagrada za pomoć i uticaj pri odlučivanju koji lek može da se prodaje u zemlji.

Fajzer je priznao i da su u Rusiji doktori dobijali pet odsto od vrednosti nekog prepisanog leka koji je proizvod kompanije.

Kao kompanije koje su predstavljale Fajzer navode se Bristol-Majers iz Njujorka i Glakso i Astra Zeneka iz Londona. Sve tri kompanije su
saopštile da sarađuju sa vlastima u SAD u istrazi.

Ministarstvo zdravlja nema saznanja o slučaju Fajzer

Ministarstvo zdravlja Srbije saopštilo je danas da "nema saznanja" o tome da je "farmaceutska kompanija Fajzer plaćala lekare u Srbiji da bi povećala prodaju svojih lekova", niti se iko oko tog slučaja obratio Ministarstvu.

Ministarstvo zdravlja je navelo u saopštenju da su Pravilnikom o oglašavanju leka i medicinskog sredstva iz oktobra 2010. godine utvrđeni uslovi pod kojima se vrši oglašavanje leka.

Utvrđeno je, kako se navodi, da zdravstveni radnici koji propisuju lekove, ne smeju tražiti niti primati bilo kakvo materijalno ili nematerijalno davanje kao podsticaj za propisivanje, izdavanje, nabavku, odnosno potrošnju lekova.

Ministarstvo zdravlja je saopštilo da je regulisano da davalac zdravstvenih usluga nema pravo da u okviru radnog vremena koje je određeno za pružanje ugovorenih zdravstvenih usluga, organizuje promocije lekova, preparata i terapijskog režima iz proizvodnog programa farmaceutskih kompanija.