U utorak nastavak rasprave o NBS

Poslanici Skupštine Srbije završili su današnji rad, a u skupštinske klupe će se vratiti u utorak, 15. juna, kada će nastaviti načelnu raspravu o Zakonu o NBS.

Prema predloženim izmenama, guvernera NBS ubuduće će predlagati predsednik Srbije, a biraće ga parlament većinom glasova svih poslanika, na period od šest godina, sa pravom ponovnog izbora.

Guverner rukovodi Narodnom bankom, zastupa i predstavlja tu instituciju.

Izmene predviđaju da Izvršni odbor NBS, pored preuzimanja dosadašnje nadležnosti Monetarnog odbora, utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku.

Takođe, Izvršni odbor će imati i obavezu da donosi propise iz oblasti kontrolne i nadzorne funkcije NBS i odlučuje o davanju i oduzimanju dozvola za rad finansijskim institucijama.

Kako je navedeno, novim propisima trebalo bi da bude ojačana uloga Saveta guvernera u nadzoru rada NBS.

Guverner u ostavci Radovan Jelašić izjavio je da je cilj predloženih izmena i dopuna Zakona o NBS jačanje samostalnosti i nezavisnosti te institucije, što je preduslov ostvarivanje njenog osnovnog cilja - postizanja i održavanja stabilnosti cena i finansijskog sistema.

"Princip samostalnosti i nezavisnosti centralne banke nije samo po sebi cilj već sredstvo za ostvarivanje osnovnog njenog cilja, a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena", rekao je Jelašić, obrazlažući predloženi zakon.

On je istakao da je u predloženom zakonu ključno jačanje sva četiri kriterijuma nezavisnosti i samostalnosti NBS - funkcionalne, institucionalne, personalne i finansijske.

Predloženim izmenama, prema njegovim rečima, osniva se Izvršni odbor NBS, koji preuzima ovlašćenja dosadašnjeg Monetarnog odbora, unapređuje se nadzorna uloga Saveta guvernera, preciziraju se odredbe o izboru i prestanku funkcije guvernera, zabranjuje finansiranje javnog sektora, preciznije se određuje imovina NBS, prihodi i rashodi i unapređuje sistem odgovornosti radi jačanja korporativnog upravljanja.

Zakonskim predlogom je, kako je Jelašić istakao, jasno utvrđena odgovornost za ostvarivanje ciljeva NBS, pa su tako Izvršni odbor i guverner odgovorni za realizaciju ciljeva NBS, a Savet guvernera za nadzor.

Jelašić je kazao da je predloženim izmenama izričito propisana zabrana državnim organima i organizacijama i drugim licama da ugrožavaju samostalnost i nezavisnost NBS ili utiču na nju, njene organe ili članove njenih organa.

On je istakao da odredbe o načinu izbora i razrešenja guvernera, kao i pravo na sudsko preispitivanje odluke o razrešenju treba da doprinese personalnoj nezavisnosti NBS, odnosno da spreči uticaj državnih organa na njen rad.

"S druge strane odredbama kojima se obezbeđuje sprečavanje sukoba interesa isključuje se uticaj drugih lica naročito onih koje NBS nadzire i sa kojima sarađuje", rekao je Jelašić i dodao da jačanje nezavisnosti i samostalnosti ne isključuje saradnju sa nosiocima ekonomske politike.

Večina podržava, opozicija kritikuje izmene zakona

Poslanici vladajuće većine istakli su da će usvajanje predloženih izmena Zakona o Narodnoj banci doprineti jačanju samostalnosti i nezavisnosti te institucije, dok je opozicija navela da se njima NBS politizuje, privatizuje i da joj se daju prevelika ovlašćenja.

Poslanici G17 plus istakli su da predložene promene predstavljaju "korak napred" u utvrđivanju samostalnosti i nezavisnosti NBS i da nekoliko odredbi garantuju da će ta institucija biti potpuno samostalna, a kao najvažniju izdvojili eksplicitnu zabranu monetarnog finansiranja Vlade Srbije, odnosno svih nivoa vlasti u Srbiji.

Oni su istakli da je NBS institucija koja pre svega mora da vodi računa o stabilnosti cena i da je njena nezavisnost sredstvo da se realizuje taj cilj, a da nakon toga dolazi stabilnost finansijskog sistema, što, prema njihovim rečima, može biti u konfliktu sa onim što želi izvršna vlast.

Zbog toga je, kako su istakli, važno što je predloženim zakonskim aktom eksplicitno definisan cilj NBS.

Socijalisti su najavili podršku zakonu, jer, kako su objasnili, ide u pravcu jačanja samostalnosti i nezavisnosti NBS, navodeći da se zalažu za jačanje institucija, što će doprineti bržem izlasku iz krize.

Oni su kao najvažnije novine istakli jačanje NBS, finansijsku i imovinsku samostalnost, ali i to što se isključuje mogućnost finansiranja organa vlasti na bilo kom nivou, što će doprineti boljoj fiskalnoj disciplini.

I poslanici PUPS-a su ukazali na neophodnost nezavisnosti NBS i najavili podršku predloženom zakonu.

LDP predložene izmene smatra neodgovarajućima, uz ocenu da će se njihovim usvajanjem izvršiti politizacija NBS, što, kako su istakli, dokazuje odredba prema kojoj će guvernera predlagati predsednik Republike.

Oni su objasnili da to ne bi bilo sporno da predsednik Srbije nije i predsednik Demokratske stranke, što znači da će automatski na to mesto predlagati nekoga ko će biti blizak toj političkoj struji.

Poslanici LDP su raspravu iskoristili i za kritiku rada guvernera u ostavci Radovana Jelašića, navodeći da je nepotrebno trošio devizne rezerve za odbranu dinara, koji i dalje pada.

Ta stranka je kritikovala što se Savetu NBS daju veća ovlašćenja, što zakonom nije precizirana procedura izbora članova tog tela, navodeći da je i tom procedurom, prema kojoj skupštinski Odbor za finansije bira članove, omogućen partijski uticaj.

Naprednjaci su naveli da je predloženim zakonom NBS "privatizovana", jer ta institucija "pripada jednoj osobi", ističući da će njegovo usvajanje "biti vrhunac gubitka ne monetarne suverenosti već ekonomske budućnosti države".

Zakon je, prema njihovim rečima, pisan "da budu pokrivene sve greške", da Jelašić ne odgovara zbog njih i da se zaštiti od svih šteta koje su nanete.

"Ovaj zakon omogućava NBS da bude država nad državom i institucija nad institucijom", rekla je poslanik te stranke Jorgovanka Tabaković.

DSS je izrazila sumnju da će usvajanje predloženog zakona obezbediti istovremeno njenu samostalnost i nezavisnost i postavila pitanje da li će on stvoriti uslove da građani imaju poverenje u ono što radi NBS.

"Postavlja se pitanje ko najviše ugrožava nezavisnost NBS i gde je ta glavna borba za samostalnost i nezavisnost. Odgovor je jednostavan - glavni problem NBS je Vlada Srbije. Zakon kaže da je cilj centralne banke, pored stabilnosti cena, očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sektora. Zar ne bi bilo logično da je to i cilj vlade", rekao je poslanik te stranke Radojko Obradović.

Radikali su, između ostalog, kritikovali odredbu prema kojoj NBS ima svoju imovinu, a tvrde i da se predloženim izmenama i dopunama daju prevelika ovlašćenja NBS, navodeći da njena nadležnost treba da bude samo klasična monetarna oblast i bankarstvo.