Tadić: Ulaganje u proizvodnju hrane

Predsednik Srbije Boris Tadić je izjavio da je cilj Srbije da u bliskoj budućnosti poveća izvoz hrane sa prošlogodišnje dve milijarde dolara na pet milijardi. Predsednik je svoja očekivanja izneo na Ministarskoj konferenciji o reformi zajedničke poljoprivedne politike Evropske unije koja se održava u Domu Narodne skupštine.

Skupu su prisustvovali ministri poljoprivede iz sedam evropskih zemalja, kao i mnogobrojne zvanice iz Srbije i okruženja.

S obzirom na ambicije Srbije da što pre pristupi Evropskoj uniji, reforma politike, po kojoj se inače obilato subvencioniše poljoprivredna proizvodnja - dva puta više nego u Srbiji, sigurno će uticati i na ono što se dešava kod nas.

Konferenciju je otvorio predsednik Srbije Boris Tadić koji je istakao da bi Srbija mogla da ima ulogu i u globalnom rešavanju pitanja gladi.

"Srbija će nastaviti investicije u proizvodnju hrane, kao što smo duplirali proizvodnju hrane u prethodnim decenijama. Možemo biti značajni proizvođači i u godinama koje dolaze", naveo je on.

Prema njegovim rečima, Srbija je danas, i u uslovima krize, pokazala spremnost da poveća proizvodnju hrane.

"Verujemo da Srbija može u budućnosti sa primenom novih mera i investicija u nauku i istraživanje doprineti rešavanju problema sa hranom na regionalnom i planu evropske politike", rekao je Tadić.

Iskustva drugih zemalja u pridruživanju Evropskoj uniji bila su jedna od glavnih tema izlaganja.

Ministar poljoprivrede Saša Dragin je ocenio da Srbija vodi socijalno odgovornu agrarnu politiku
koja je usmerena ka brzom razvoju poljoprivrede i odlučna da domaći agrar u što kraćem vremenu uvede u Evropsku uniju.

"Izazovi svetske ekonomije traže da idemo u korak sa novim znanjima i tehnologijom i ulažemo veliku energiju da brzo i efikasno usvojimo standarde proizvodnje koji će otvoriti nova tržišta domaćem poljoprivredniku i omogućiti mu novu zaradu", kazao je Dragin.

Predstavnik Evropske komisije Jirži Pleva je istakao da je dobro što je Srbija donela nove zakone i da bi morala da ih efikasno primeni uprkos ekonomskoj krizi.

Najveću bojazan kod naših poljoprivednika, ali i predstavnika prehrambene industrije, izaziva činjenica što će se Srbija uskoro naći bez ikakvih carinskih barijera prema EU koja subvencioniše svoje poljoprivednike, a da pri tome naša poljoprivreda i naša industrija neće imati te subvencije, tako da neće biti konkurentna ni na domaćem tržištu, a kamoli na evropskom.

Sa takvom ocenom se slaže i Deneš Kemiveš iz fabrike stočne hrane “Gebi”, koji upozorava da domaća poljoprivreda nije spremna da se priključi Evropskoj uniji jer nije konkurentna na tom tržištu.

Mada o budućnosti srpske poljoprivede i uloge u zajedničkoj evropskoj poljoprivrednoj politici može da se diskutuje, ono što ipak ostaje kao krajniji utisak je da je veoma značajno što se ovoliki broj ministara iz Evrope i okolnih zemalja okupio baš u Srbiji. A to je, i pored mnogih pitanja, dobar znak po mišljenju svih predstavnika prehrambene industrije.