Dogovor o Istočnom partnerstvu

Projekat, koji su osmislile i razradile Poljska i Švedska, treba postepeno preko pomoći u raznim oblastima da približi Azerbejdžan, Jermeniju, Gruziju, Moldaviju, Ukrajinu i Belorusiju EU i da im da status povlašćenih partnera, ali bez obećanja punopravnog članstva kakvo su dobile zemlje zapadnog Balkana.

"Istočno partnerstvo je logičan korak jer i EU ima jasan interes da kod njenih suseda funkcionišu ljudske i građanske slobode", kazao je na konferenciji za novinare posle samita domaćin, premijer Češke Mirek Topolanek i dodao da Evropa ne može da se pravi kao da na njenim istočnim granicama nema više ničega.

"Istočno partnerstvo će ojačati političke i privredne reforme, kako bi se tih šest zemalja približilo EU. Vodiće i ka liberalizaciji politike viza", rekao je šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

U izgledu je i zona slobodne trgovine sa EU.

Po oceni visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, već sama činjenica da postoji projekat u kome za istim stolom mogu da sede zemlje kao što su recimo Jermenija i Azerbejdžan, doprineće da se lakše rešavaju i bilateralni sporovi tipa Nagorno-Karabaha, iako se o tome danas na samitu nije razgovaralo.

I Solana i Barozo naglasili su da projekt Istočnog partnerstva nije uperen protiv Rusije, koja na njega gleda sa primetnim podozrenjem u strahu da je to pokušaj Brisela da neke od zemalja Istočno partnerstva izvuče iz ruske sfere uticaja.

"Taj projekt nije uperen ni protiv koga. Ovo nije projekat protiv Rusije", naglasio je Solana i dodao da je Istočno partnerstvo koncipirano tako da se u neke njegove projekte uključe i Rusija i Turska.

Zvanična Varšava već je predložila Kremlju da prednosti takve saradnje sa EU prva iskoristi Kalinjingradska oblast, kao granični region Rusije sa EU.

Topolanek, povodom ambicija nekih od zemalja novog partnerstva, pre svih Ukrajine, da se ne zadovolji statusom privilegovanog suseda, već da uđe u EU kao punopravna članica, objasnio je da je proces evro integracije odvojen, paralelan proces i da Istočno partnerstvo ne isključuje ambicije da se to postigne.

Premijer Češke, ali i šef EK Barozo, morali su danas da odgovaraju novinarima najčešće na jedno pitanje u mnogo raznih varijacija – da li to što su samit ignorisali neki od ključnih evropskih zvaničnika, pre svih francuski predsednik Nikola Sarkozi, premijer Britanije Gordon Braun ili Italije Silvio Berluskoni znači da su moćne zemlje EU ravnodušne prema Istočnom partnerstvu.

Topolanek je prvo strpljivo odgovarao da su na samitu bila četiri šefa države i 17 premijera, te da ne smatra da je to nizak nivo a da su, kao što je upozorio i Barozo, francuski premijer Fransoa Fijon i šef britanske diplomatije Dejvid Miliband dali u Pragu snažnu podršku Istočnom partnerstvu.

Na kraju se, međutim, Topolanek iznervirao i počeo novinarima da nabraja jednog po jednog sve šefove delegacije na samitu.

"Vi vređate sve te prisutne svojim pitanjima", planuo je na novinare Topolanek.

Samitom i početkom Istočno partnerstva posebno je zadovoljna Poljska a šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski kazao je večeras da je 600 miliona evra iz evropske kase tek početak, pošto će sredstva u projekte priticati i od međunarodnih institucija i pojedinačno, od zemalja članica EU.