Primedbe na stanje u porodilištima

Na sajtu “Majka Hrabrost“ svakodnevno se oglašavaju žene koje su u porodilištima imale loše iskustvo prilikom rađanja dece, a iz njihovih priča prikupljeno je niz informacija o ekstremnim slučajevima nehumanog odnosa bolničkog osoblja prema porodiljima.

"Ne postoji konsultacija lekara i medicinskih sestara sa porodiljom oko procedure, kao ni pružanje potrebnih informacija o stanju bebe i majke", objasnila je osnivač sajta Branislava Stamenković.

Ona je navela da se žalbe odnose i na grub i neprikladan način saopštavanja loših vesti sa porođaja, kao i neadekvatno ponašanje medicinskih sestara - nedostupnost, neodazivanje na poziv, grubost, vređanje, psovanje...

Na osnovu pristiglih priča konstatovano je da problem predstavljaju i zastareli i nehumani bolnički protokoli, pa se tako prema rečima Stamenkovićeve dešava da majke tek nakon četiri dana od porođaja carskim rezom vide bebu.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je nedavno najavio da će se to ministarstvo, u saradnji sa zdravstvenim centrima, angažovati na poboljšanju uslova u porodilištima.

Beogradska sekretarka za zdravstvo Dragana Jovanović smatra da bi poboljšanju uslova u bolnicama doprinelo donošenje ili izmena postojećih podzakonskih akata koji definišu ovu oblast zdravstva, ali i obavezivanje zaposlenih u porodilištima da ih ispoštuju.

Ona je, u izjavi Tanjugu, kazala da će Sekretarijat predložiti uvođenje "prilagođenih" upitnika koje bi porodilje popunjavale prilikom otpuštanja iz porodilišta koja su u nadležnosti Beograda, kao i da će sadržaj tih upitnika obuhvatiti pitanja značajna za ovu vrstu problema.

"Njihova analiza bi mogla pomoći de se ciljano i konkretno rešavaju ti problemi i preduzimaju odgovarajuće mere korekcije", navela je ona.

Profesorka antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Nada Sekulić kaže da obimno istraživanje o problemima u porodilištima nikada nije sprovedeno u Srbiji.

Uslovi pod kojima se žene porađaju u Srbiji su jako loši, a primer za to je epiduralno porađanje, koje se u svim zemljama Evrope normalno sprovodi, a kod nas se smatra procedurom za koju mora posebno da se plati, ocenila je ona.

Prema njenim rečima, često se gubi iz vida da je rađanje društvena tema i najvažniji segment u reprodukciji jednog društva.

Ona smatra i da su za promenu stanja u porodilištima potrebna značajna izdvajanja, ali i uvođenje proceduralnih postupaka kako bi se iskontrolisalo ponašanje lekarskog osoblja.

Nevladine organizacije se ne bave obezbeđivanjem prava na zdravstvenu zaštitu žena, jer "verovatno dobijaju sredstva iz fondova samo za određene projekte", ocenila je ona.

Tanjugova anketa pokazala je da se tom oblašću Udruženja žena u Srbiji nimalo ili vrlo malo bave.

Nevladine organizacije kao što su ASTRA, autonomni ženski centar i AŽIN - Asocijacija za žensku incijativu uglavnom su specijalizovane za rešavanje problema nasilja u porodici, seks trafikinga i ugrožavanja radnih prava žena.

Predstavnice ovih udruženja nisu mogle da navedu nijednu drugu organizaciju koja se na detaljan način bavi ugrožavanjem zdravstvenih prava žena.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je pad nataliteta u kontinuitetu od 2002. godine, a kako bi se taj trend promenio neophodno je raditi na rešavanju materijalnog položaja, obezbeđivanju dužeg porodiljskog odsustva, ali i na poboljšanju uslova u porodilištima.

Zabrinjava i podatak da su u prošloj godini rođene 68.102 bebe, dok je ukupan broj žena sposobnih za rađanje od 15 do 49 godina u istoj godini bio 1.718.428.