Potvrđena presuda Milanu Martiću

Žalbeno veće, kojem predsedava Fausto Pokar, predsednik Haškog tribunala, uvažilo je nekoliko navoda iz Martićeve žalbe, pa ga je oslobodilo odgovornosti za dva incidenta - u Benkovcu i selu Vukovićima, ali suština je ostala ista.

Žalbeno veće složilo se sa ocenom prvostepenog veća po svim drugim tačkama, kao i sa konstatacijom da je Martić bio učesnik tzv. "zajedničkog zločinačkog poduhvata" čiji je cilj bilo stvaranje "jedinstvene države" za Srbe, odnosno proterivanje nesrba s tih prostora.

Prvostepenom presudom, koja je saopštena 12. juna prošle godine, Milan Martić je proglašen krivim za progon, ubistva, deportaciju i druge zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Bivšem predsedniku Republike Srpske Krajine na teret je stavljeno i granatiranje Zagreba 2. i 3. maja 1995, kada je pokušao da napadima na hrvatsku prestonicu zaustavi proterivanje Srba iz zapadne Slavonije, u operaciji “Bljesak”.

U presudi je navedeno da je tom prilikom poginulo sedam, a povređeno 200 ljudi. Žalbeno veće ocenilo je da se napad na civile ničim ne može opravdati i podržalo prvostepeno veće u oceni da je granatiranje Zagreba bilo težak zločin.

Martićeva odbrana tražila je oslobađajuću presudu ili novo suđenje jer prvo suđenje, kako se tvrdilo, nije bilo fer. Tokom žalbenog postupka, Martić je izjavio da se u Hagu našao pred inkvizicijom i da je presuda doneta po zapadnim stereotipima da su Srbi loši momci.

Kao ključni argument, navedena je rečenica predsedavajućeg sudije Džastisa Molota Bakonea, koji je upitao jednog svedoka: "Kada ste videli da vas u Hrvatskoj ne žele, zašto se niste pokupili i otišli u Srbiju? Umesto toga, napravili ste neprilike i sebi i Hrvatima."

Ipak, žalbeno veće nije se uverilo da je suđenje bilo nepravedno, pa je i ovaj navod odbrane odbačen.

I Haško tužilaštvo bilo je nezadovoljno presudom, smatrajući da je preblaga, pa se i taj tim žalio, tražeći da kazna bude stroža.

Žalbeno veće uvažilo je žalbu tužilaštva, pa je Martića dodatno proglasila krivim za zločine nad ljudima koji u trenutku kada su ubijeni nisu bili aktivni vojnici.

Posle potvrđivanja presude ostaje još da se vidi u kojoj će zemlji Martić izdržavati kaznu od 35 godina. Taj period biće, doduše, umanjen za vreme koje je Martić proveo u pritvoru tokom suđenja, odnosno za oko šest godina.