EK: Sve dobro sem Haga

U delu izveštaja o reformama u zemljama koje žele u EU, a koji se odnosi na Srbiju, konstatuje se ekonomski i napredak u demokratizaciji, a kao najveći problemi navode se saradnja s Hagom i još nedovoljna reforma državne uprave. Evropska komisija saopštila je da je Srbija ostvarila napredak u jačanju demokratije, ekonomskom razvoju i primeni evropskih standarda.

Međutim, u ime Evropske komisije, komesar za proširenje Oli Ren ponovio je da je nedovoljna saradnja s Haškim sudom i dalje prepreka za Sporazum o pridruženju sa Evropskom unijom.

"Stvari koje se dešavaju u Srbiji su ohrabrujuće, makroekonomska situacija se poboljšava i Srbija ima zavidan insitiucionalni kapacitet koji pokazuje da ona zaista ima potencijala da sustigne druge zemlje u regionu na putu ka EU, kada ispuni neophodnu saradnju s Haškim tribunalom", rekao je on.

"Dame i gospodo, očigledno je da proces pridruženja za zemlje koje žele da uđu u EU nije brzi voz, eurostar ili francuski TGV, već Orijent-ekspres, koji, nažalost, nije ekspresni voz. Da, to je spori voz koji dolazi, ali je ključno da ostaje na šinama", kaže Ren.

I drugi krupni nedostaci

Osim Haga, Srbija bi pre obnove pregovora s Briselom morala da prevaziđe i druge krupne nedostatke. U tom smislu posebno se ističe da je reforma odbrane nastavljena, ali uz teškoće i otpore nekih elemenata u vojsci, posebno u službama bezbednosti.

Ukazuje se i da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine nije dobilo odgovarajuću podršku. Uprkos uspesima u borbi protiv korupcije, to i dalje ostaje uzrok zabrinutostiI i zahteva reforme institucija.

Evropska komisija ocenila je donošenje novog Ustava kao važan korak, posebno delove o ljudskim i manjinskim pravima, i civilnu kontrolu vojske.

Međutim, zabrinuta je zbog kontrole stranaka nad poslaničkim mandatima i nedostatka mehanizama koji bi garantovali nezavisnost sudstva. Skreće se pažnja i na nedovoljnu decentralizaciju i dvosmislenosti u primeni domaćih i međunarodnih zakona.

U izveštaju EK navodi se i da je međuetnička situacija u Vojvodini poboljšana, ali se ukazuje na zategnutost na jugu Srbije i u Sandžaku.

Evropska komisija smatra i da rešenje za status Kosova mora obezbediti temelj za stabilnu demokratiju za sve žitelje i učvrstiti vladavinu zakona i pospešiti zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

U izveštaju Brisela navodi se da su odnosi kosovskih Srba i kosovskih Albanaca i dalje zaoštreni, da su manjine na Kosovu i dalje u nepovoljnom položaju, a uslovi za povratak raseljenih i izbeglica i dalje teški.

"Bez iznenađenja"

Profesorka Fakulteta političkih nauka Milica Delević-Đilas ocenila je za B92 da izveštaj Evropske komisije nije iznenađenje.

"Nas uvek koče te velike političke prepreke, ili odnos s Crnom Gorom, ranije, ili nesaradnja s Hagom, danas, i one onemogućavaju da dobri koraci, koje Komisija primećuje u izveštaju, na odgovarajući način budu kapitalizovani", kaže ona.

Profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević kaže za B92 da u izveštaju preovlađuju dva stava Evropske komisije. "Prvi je blagonaklonost prema našim evropskim integracijama generalno gledano, dakle, nije nam osporena perspektiva članstva", kaže on.

"Istovremeno, dobili smo odlučan stav da napretka u integracijama nema, kao što nema ni nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruženju, bez pune saradnje s Tribunalom", navodi on.

Teokarević kaže da se teško može predvideti šta znači formulacija o srednjem i dužem roku za prijem novih zemalja. "Opšti kontekst za proširenje je veoma loš. Na samom smo 'repu' zemalja koje žele članstvo u Uniji", kaže on.

"Važno je da naša javnost shvati da neće biti kolektivnog primanja novih članica, već će svaka zemlja na osnovu svojih rezultata u reformama biti ocenjivana i primana. Moje mišljenje je da u narednih 10 godina mi ne možemo očekivati da postanemo članica EU", kaže Teokarević.

"Učlanjenje za mnogo godina"

Za mnogo godina...

U izveštaju Evropske komisije se navodi da će do učlanjenja zemalja regiona u Uniju proći mnogo godina, a Brisel se poziva da se uzdrži od određivanja konkretnih datuma.

Evropska unija ne bi trebalo da prihvati nove države-članice pre nego što reši pitanje blokade usvajanja evropskog ustava, ocenila je Evropska komisija.

"Treba naći ustavno rešenje kada sledeća država bude bila spremna za prijem", ocenila je Komisija u izveštaju o strategiji proširenja EU.

U tekstu se navodi da je ustavna reforma neophodna za poboljšanje efikasnosti donošenja odluke o proširenju EU. Ta preporuka se ne odnosi na Bugarsku i Rumuniju, koje 1. januara 2007. ulaze u EU.

Međutim, već nekoliko puta je spomenuta mogućnost da i 28. zemlja, što bi trebalo da bude Hrvatska, pristupi EU na osnovu tog sporazuma, a isto tako se veruje i da će do vremena pristupanja Hrvatske biti rešeno i ključno pitanje novog evropskog ustava.

O izveštaju Komisije o drugim zemljama regiona više u posebnom članku.