Srbija i Pokret nesvrstanih

Poslednji Samit nesvrstanih na kom je učestvovala Jugoslavija bio je upamćen po Gadafijevom šatoru u Pionirskom parku i kamilama koje je libijski lider ostavio Zoološkom vrtu. Pokret nesvrstanih imao je veliku ulogu u pomirenju zemalja Trećeg sveta, ali pomirenje nije bilo namenjeno jednoj od zemalja-osnivača, koja se raspala u međunacionalnom sukobu.

Blic piše o mogućem drugom početku najvećeg međunarodnog udruženja posle Ujedinjenih nacija. Sredinom septembra, u prestonici Kube, Havani, biće održan Samit nesvrstanih kom će kao posmatrač prisustvovati i Srbija. SFRJ, na čelu s Josipom Brozom Titom, 1961. je na osnivačkom skupu u Beogradu odigrala ključnu ulogu i dugo bila lider pokreta. Republike SFRJ danas u pokretu učestvuju kao gosti ili posmatrači, poput Srbije.
Srbiju će na skupu u Havani najverovatnije predstavljati jedan od pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije. Dejan Šahović, pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije, za Blic kaže da je zemlja u poslednjih 45 godina prešla put od osnivača i članice, kao SFRJ, do sadašnje pozicije zemlje-posmatrača. Neposredno posle Samita u Beogradu 1989, zbog dezintegracije i krize u SFRJ, Pokret nesvrstanih joj je pre 14 godina zamrznuo članstvo u organizaciji, a zatim je SRJ posle petooktobarskih promena tražila i dobila status posmatrača. "Sadašnji prioritet spoljne politike Srbije su integracije zemlje u evropske i evroatlantske strukture, pa je trenutno zastupljen stav da je status posmatrača adekvatan za naše potrebe i ciljeve", kaže Šahović i objašnjava da osnovna orijentacija Srbije ne znači da treba prekinuti veze sa zemljama iz drugih regiona.

"Treba održavati bliske kontakte sa zemljama Trećeg sveta, posebno zbog razvoja ekonomske saradnje", rekao je Šahović i dodao da je Pokret nesvrstanih velika grupacija u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nqacija i da broji više od 100 glasova, koji su od izuzetnog značaja za zemlju koja se nalazi u situaciji u kakvoj je Srbija. "Pokret je menjao ulogu tokom godina. Nastao kao odgovor na postojanje blokova, posle njihovog nestanka, Pokret nesvrstanih je opstao, i danas broji 116 afričkih, azijskih i latinoameričkih zemalja u razvoju. Uticaj Pokreta ne treba zanemariti. Određen broj nesvrstanih zemalja uvek je u Savetu bezbednosti iako nisu članovi, a recimo Grupa 20, koju čine članice Pokreta plus Brazil, u okviru Svetske trgovinske organizacije, ravnopravno učestvuje u pregovorima sa SAD, EU, Japanom", kaže Šahović.