Istorija - kamen spoticanja Balkana

Četiri knjige o istoriji Balkana, zamišljene da objedine potpuno različite poglede na istoriju 11 naroda Jugoistočne Evrope, dočekali su na nož neki istoričari u Beogradu, koji smatraju da je u njima data iskrivljena slika o prošlosti Srba. Ministarstvo prosvete dalo je zeleno svetlo za korišćenje tri dela te čitanke u srednjim školama, ali ne i za knjigu o Drugom svetskom ratu, koja je i izazvala najviše sporenja.

Čitanka sa više istina o prošlosti Balkana osmišljena je da pokaže đacima kako različiti narodi na Balkanu drugačije vide određene događaje iz svoje zajedničke prošlosti. Urednik srpskog izdanja, istoričarka Dubravka Stojanović, kaže da nije iznenađena otporima sa kojima se izdanje susrelo, kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama, jer sve nacije na Balkanu, kako kaže, imaju isti problem – dijametralno suprotno gledaju na iste događaje.

"Mi smo svi toliko zatvoreni u sebe, u svoju verziju istine, da svako od nas dolazi u samoizolaciju u kojoj podaci iz naše istorije postaju najvažniji od svega. Tako gubimo kopču sa realnošću, koja kao što to može da se vidi, nedostaje i našim političarima", kaže Dubravka Stojanović, urednik izdanja za Srbiju.

Radoš Ljušiæ (prvi s leva, Fonet)

Direktor zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Radoš Ljušić, bio je taj koji je od prosvetnih vlasti Srbije zahtevao da se ove čitanke ne prihvate. Sada je nezadovoljan što su tri od četiri knjige ipak dobile saglasnost Ministarstva prosvete.

On smatra da  čitanka o Drugom svetskom ratu jeste posebno sporna, ali da se i u ostalima jasno vidi namera da se, kako kaže, srpski narod predstavi kao lošiji od drugih balkanskih nacija. "Možete misliti kakva je to istorijska čitanka u kojoj nema nijedan pomen o ubistvu Srba u Jasenovcu, nego je Jasenovac prikazan jednom fotografijom, koja liči na neku zabavu tamo. To je krajnje nekorektno. Ako mi tako budemo predstavljali istoriju sopstvenoj deci, onda je bolje da je uopšte ni ne predstavljamo", kaže Radoš Ljušić, direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva.

Dubravka Stojanoviæ (Danas)

Urednica srpskog izdanja priznaje da je propust to što su u Čitanki, kada se govori o logoru NDH Stara Gradiška, žrtve pobrojane redosledom Jevreji, Romi, Hrvati, antifašisti i Srbi i kaže da je trebalo da Srbi, kao najbrojnije žrtve, budu pomenuti prvi. Međutim, Dubravka Stojanović naglašava da su o ustaškim zločinima data čak četiri opširna teksta. Na pitanje kako je moguće da ne bude detaljnije prikazan Jasenovac, kao najveći logor za Srbe, koji je i sinonim za koncentracione logore, Dubravka Stojanović kaže: "Zato što mi nismo mislili da je to logika koja se mora poštovati. Za nas je bitno da se prikaže fenomen. Nađena su dobra četiri teksta koja prikazuju tip zločina, masovnost zločina, zločine nad decom. Nismo formalno vodili računa o tome da li će, po ne znam čijim kriterijumima, biti zadovoljeno da to bude Jasenovac ili ne."

I u ostalim zemljama u kojima je trebalo da knjige uđu u upotrebu, reakcije su slične onoj Radoša Ljušića. Grci su odbili da štampaju svoje izdanje zato što se u njemu nigde ne pominje genocid Turaka nad Jermenima. U Makedoniji čitanka je odbijena jer u tekstovima o tom narodu uz ime države bukvalno na svakom mestu stoji BJR. Tako je, u stvari, Srbija jedina zermlja u kojoj je edicija za sada prihvaćena, bar delimično.