Ove godine bez referenduma

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana i crnogorski premijer Milo Đukanović izjavili su u Briselu da će 2005. godina u potpunosti biti posvećena ključnom cilju što bržeg pridruživanja Srbije i Crne Gore EU. "Beogradski sporazum potpisale su i Srbija i Crna Gora i to je jedino što u ovom trenutku imamo na dnevnom redu", rekao je Solana na pitanje o predlogu zajednice nezavisnih država.

"Kao jedan od  potpisnika sporazuma, imam obavezu da poštujem ono što je u njemu napisano. 2005. godinu Srbija i Crna Gora treba da iskoriste za približavanje EU, a prvi korak, za koji očekujemo da se desi što pre, je pozitivna ocena Studije o izvodljivosti", rekao je Solana.

"Mehanizam dvostrukog koloseka dao je rezultate. Stvari idu dobrom pravcu i nadam se da će Studija o izvodljivosti biti završena vrlo brzo i da će ubrzo zatim početi pregovori  o stabilizaciji i pridruživanju. To je jedina tema koju u ovom trenutku razmatramo", rekao je Solana.

Premijer Đukanović je demantovao da je izjavio da Crna Gora neće u Evropu po cenu gubitka državnosti. "EU i NATO su naši prioriteti  i niko u međunarodnoj zajednici od nas i ne traži da se odričemo svog identiteta", kaže Đukanović: “Ono o čemu mi sada govorimo je 2005. – da li će to biti još jedna u seriji izgubljenih godina za SCG ili ćemo je pametno iskoristiti na putu do evropskih ciljeva.“

Havijer Solana kaže u Beogradu postoji ohrabrujući trend u vezi  sa glavnim uslovom za pozitivnu Studiju o izvodljivosti: "Ako pogledate nekoliko nedelja u nazad, veoma je teško naci nedelju u kojoj neki general nije iz Srbije otišao u Hag. Mislite o tome. To treba imati u vidu", rekao je Solana, a javlja dopisnik B92 iz Brisela Dušan Gajić.

Marović: Nije razdruživanje

Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović kaže da predlog o transformaciji državne zajednice ne shvata kao razdruživanje.

"To je predlog sporazuma za koji su uvek potrebne dve strane. Shvatio sam da je to predlog koji ne predlaže razdruživanje nego novo zajedništvo", rekao je Marović i nije isključio mogućnost da, i ako bude prihvaćen taj predlog, referendum o državnoj zajednici bude održan.

"Referendum ne može biti izbegnut ako se menja državni status Crne Gore. To pravo, po Ustavu Crne Gore, isključivo pripada njenim građanima", kaže Marović.

Marović je rekao da nezavisnost i integracije ne moraju biti u konfliktu. "Znam da je premijer Crne Gore Milo Đukanovic potpuno posvećen evropskim ciljevima i evropskim integracijama. Sve članice Evropske unije su nezavisne države koje su samostalno odlučile o ulasku u EU i deo svoje suverenosti prenele na EU. Zbog toga mislim da nezavisnost i integracije ne moraju biti u konfliktu, naprotiv", izjavio je Marović.

Dvogodišnjica Skupštine SCG

Jedan od glavnih problema, stvorenih zbog nemogućnosti dogovora Podgorice i Beograda o budućnosti zajednice jeste to što nisu raspisani izbori za parlament državne zajednice. Skupština Srbije i Crne Gore konstituisana je pre tačno dve godine, 3. marta 2003. Po Zakonu o sprovođenju Ustavne povelje, do danas je trebalo da budu održani prvi neposredni izbori za parlament državne zajednice.

Predsednik Skupštine Zoran Šami nedavno je izjavio da će parlament državne zajednice i ostali državni organi funkcionisati i posle 3. marta i da taj dan nije smak sveta, kako neki pokušavaju da ga predstave.

Predsednik SCG Svetozar Marović nije raspisao neposredne izbore jer, kako je ranije saopštio, u Crnoj Gori nije usvojen odgovarajući zakon o izborima za Skupštinu SCG. Prethodnih meseci Podgorica i Beograd pokušavali su da prevaziđu problem, ali kompromis nije postignut.

Predstavnici crnogorske vlasti nudili su da usvoje zakon o neposrednim izborima, ali da se održavanje izbora odloži za posle referenduma o nezavisnosti, što predstavnici Vlade Srbije nisu prihvatili.

U međuvremenu se pojavio predlog da se odlože i referendum i izbori, a najnovija inicijativa iz Podgorice zasnovana je na potpunom preuređenju zajednice u savez nezavisnih i međunarodno priznatih država.

Crnogorci o mandatima

Potpredsednik Skupštine državne zajednice Milorad Drljević izjavio je da će parlament nastaviti da radi, iako poslanicima danas ističe dvogodišnji mandat. Drljević je agenciji Beta kazao da, po Poslovniku, poslanici rade do izbora novih, kao i da se rešenje mora tražiti na relaciji Podgorica-Beograd, dodajući da parlament u tom periodu ne može donositi nikakve krupne odluke.

On je kazao i da ubuduće sve odluke koje bude donosio parlament državne zajednice moraju biti unapred usaglašene između predstavnika Srbije i Crne Gore. Drljević je ocenio i da bi parlamenti država-članica bili nadležni da produže mandat sadašnjem sazivu ili da izaberu nove delegacije u parlamentu SCG.

Potpredsednik Skupstine SCG je naveo da su sve varijante za prevazilaženje ovog problema otvorene, izuzimajući mogućnost održavanja neposrednih izbora za parlament državne zajednice pre referenduma o državno-pravnom statusu Crne Gore. On je izrazio očekivanje da će Savet za evropske integracije uskoro razgovarati o daljem radu parlamenta SCG.

Poslanik Socijaldemokratske partije u parlamentu državne zajednice Borislav Banović rekao je podgoričkom Radiju "Antena M" da, prema Ustavnoj povelji, mandat Skupštine traje do verifikovanja drugog saziva. Kako je kazao, parlament zajednice moze da postoji i ovako, ali da se saziva samo u vanrednim situacijama. Banović je ocenio i da je od državne zajednice, posebno za Crnu Goru, bilo više stete nego koristi.

Zakon se tumači – različito

Mišljenja pravnika se razlikuju – od onih koji smatraju da Skupština u potpunosti gubi legitimitet, preko onih da može obavljati poslove koji ne trpe odlaganje. Postoje i mišljenja da parlament zadržava puni kapacitet do izbora novih poslanika.

Sudija suda državne zajednice Blagoje Mitrić ocenio je da je legitimitet Skupštine Srbije i Crne Gore istekom mandata njenim poslanicima pod velikim znakom pitanja, ali da to ne znači kraj državne zajednice. Mitrić je naveo da pošto "veliki znak pitanja lebdi nad njihovim legitimitetom", onda je automatski u istoj poziciji i legitimitet Saveta ministara.