U krizi država, ideje, planovi...

Trećeg marta 2005. navršiće se dve godine od konstituisanja Parlamenta Srbije i Crne Gore, a prema Ustavnoj povelji, dve godine od konstituisanja moraju biri održani izbori za Skupštinu. U Briselu kažu da se traži rešenje za prevazilaženje sadašnjeg zastoja u odnosima Beograda i Podgorice.

Predsednik Srbije, Boris Tadić, rekao je za televiziju Crne Gore da je prioritet Srbije ulazak u Evropsku uniju, a ne održavanje državne zajednice. Iscrpljujuća priča o Srbiji i Crnoj Gori samo usporava put ka Briselu, rekao je Tadić: "Mi ne smemo dozvoliti da nas duga, večna i zamarajući iscrpljujuća diskusija o statusu državne zajednice uspori na putu ka Evropskoj uniji, jer je to naš prioritetni zadatak. Nije prioritetni zadatak Srbije očuvanje državne zajednice, prioritetni zadatak Srbije je učlanjenje u EU."

CG: Već smo samostalni

Crnogorski politièki vrh

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović rekao je da bi trebalo promeniti Ustavnu povelju i međunarodno priznati postojeće odnose između Crne Gore i Srbije.

"Evidentno je da mi imamo međunardoni suverenitet, koji samo treba priznati na jednom diplomatskom nivou. Vrlo je jasno da i kroz odluku o dvostrukom kolosijeku i kroz pristup Svjetskoj trgovinskoj organizaciji, kroz ukuljučenje u Interpol i sve one kapacitete suvereniteta koje imamo mi i Srbija, mi i faktički funkcionišemo kao samostale države, a da one dvije funkcije koje smo ostavili uniji, vojska i diplomatija, ne funkcionišu na način kako bismo željeli i mi i Srbija. Vidite da međunaradna zajednica ima negativnu ocjenu tog funkcionisanja", rekao je Vujanović.

Ako ima dogovora, Brisel se ne protivi

Iz Brisela stižu vesti da će Evropska unija prihvatiti dogovor o izmeni Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, pod uslovom da saglasnost daju sva tri parlamenta, srpski, crnogorski i državne zajednice.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana, rekao je za podgorički "Dan" da se EU neće protiviti ako se u državnoj zajednici i njenim članicama postigne takav dogovor, odnosno da je Ustavnu povelju moguće promeniti onako kako je i doneta - u sva tri parlamenta. Solana je, međutim, istakao da odredbe Ustavne povelje, makar i ona i zajednica bile privremenog karaktera, ne smeju biti ignorisane.

Lempi: Šta će biti sa Srbijom

Čak i ako SCG dobije povoljnu ocenu Studije o izvodivosti, pred njom će na putu ka Evropi biti brojnih izazova. Ako se izuzme problem Kosova, veliko je pitanje kako rešiti problem usklađivanja odnosa u državnoj zajednici.

Medjutim, bez uspeha Srbije u pridruživanju Evropi, teško je zamisliti ulazak ostatka regiona u EU, smatra Džon Lempi, istoričar sa Merilendskog univerziteta, koji je održao predavanje na institutu "Vudro Vilson" u Vašingtonu.

Džon Lempi je govorio o Bugarskoj i Srbiji na putu ka EU, pri čemu je Bugarska bila primer uspešne tranzicije, a Srbija primer problema na tom putu. Lempi podseća na to da je EU dala rok Srbiji do 27. marta da ispuni obavezu saradnje s Haskim sudom. "Postoji problem u najavi u vezi sa Studijom. Čak i ako EU da pozitivnu ocenu, čak i ako se SAD ne protive, pa i ako politička stablnost ne bude ugrožena ako radikali i socijalisti budu u budućoj Vladi Srbije kao što neki strahuju, čak i tada se postavlja pitanje šta s 'dvostrukim kolosekom' koji EU nudi Srbiji i Crnoj Gori za zajednički ulazak u Uniju? Taj kolosek je dvostruk jer prvo treba da postoji političko usklađivanje, a zatim dva ekonomska koloseka koja treba uskladiti pregovorima u zajedničkim ministarstvima. Čak i u vrlo optimističkom izveštaju časopisa 'Ekonomist' na engleskom jeziku priznaje se da je napredak u usklađivanju izuzetno spor", kaže on.

Lempi kaže da sve zemlje Balkana imaju bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, ali da takve trgovine nema između Srbije i Crne Gore. On dodaje da je, paradoksalno, političko razdvajanje možda jedini način za ostvarenje ekonomskih dogovora potrebnih za ulazak u EU, ali kaže da je, s druge strane, nerealno zamišljati ulazak Crne Gore u EU bez veze sa Srbijom. "Podjednako je nerealno verovati da će se poslednja potencijalno eksplozivna podrucja na Balkanu, a to su Bosna, Makedonija i Kosovo, pridružiti EU ako Srbija, koja je i dalje ekonomski centar regije, nekako ne uspe da se priključi. Takođe ne mogu da zamislim ni predstojeći ulazak Bugarske i Rumunije u EU 2007. i Hrvatske 2009, niti njihov prosperitet, ako Srbija ne nađe način da krene ka EU i izađe iz crne rupe u kojoj se našla", kaže Lempi.    

"Srbija možda nije sama odgovorna za situaciju u kojoj se nalazi, ali mora da shvati da je, bez obzira na to kako se tu našla, odgovorna za to kako će se izvući iz te situacije", kaže Džon Lempi. "U tom smislu, Srbija mora prestati da se bavi prošlošću i usmeri na ekonomski napredak, borbu protiv korupcije i kriminala, i diplomatsko rešenje svojih političkih problema", kaže Lempi.

Lempi zaključuje da je ispunjavanje roka EU samo početak za Srbiju, ali da joj čitava regija "drži palčeve" da uspe u tome.

U Beogradu skup o SCG

U Beogradu se u subotu održava skup "Budućnost odnosa Srbije i Crne Gore", koji su organizovali Građanski savez Srbije i Demokratska partija socijalista.

Na tom skupu moglo se čuti da je rešenje odnosa Srbije i Crne Gore u formiranju saveza nezavisnih država, ili saveza Srbije i Crne Gore, što je viđeno kao kompromis dve najoštrije suprotstavljene opcije, opstanka SCG i dve nezavisne države. Skupu je prisustvovao i premijer Crne Gore Milo Đukanović, koji je rekao da će Crna Gora u februaru 2006. organizovati referendum o nezavisnosti, i to po demokratskim principima, pa on neće izazvati nestabilnost u Crnoj Gori.

Đukanović izjavio je da je zvaničnom Beogradu uputio ponudu da tokom 2005. Srbija i Crna Gora naprave savez dve nazavisne, međunarodno priznate države. Đukanović je rekao da će, ako Srbija ne odgovori na ponudu, Crna Gora organizovati referendum, ali da je to alternativan scenario i da bi bilo bolje da Beograd prepozna vrednost ponude koja mu je upućena.

Đukanović je rekao da je Crnoj Gori potreban subjektivitet za predstavljanje njenih autentičnih interesa i da je ponuda otvorena tokom 2005. "Mi koji predstavljamo većinu u Crnoj Gori mislimo da nam je potrebno da, kao mala država, direktnim učešćem u međunarodnim institucijama predstavimo svoje specifičnosti. Ne mislimo da ćemo kroz zajednicu sa Srbijom ili s bilo kim uspešno prestaviti svoje interese, mi to hoćemo da uradimo direktno", kaže on. Đukanović kaže da Srbija stalno odlaže rešavanje dva pitanja,  Kosova i Crne Gore, da se od toga ne može dalje bežati i da se postojeća politička garnitura mora suočiti s tom odgovornošću. 

Predsednik GSS-a Nataša Mićić je, otvarajući skup, rekla da savez ne bi imao izabrane organe već samo delegirane, a najvažniji bi bila zajednička komanda nad vojskom. "Moguće bi bilo osnivanje i posebnih organa ako bi se želeo pojačanje određene zajedničke funkcija, kao na primjer savet za evropske integracije", rekla je ona.

Predstavnik Centra za modernu politiku Čedomir Jovanović tvrdi da bi formiranje saveza, odnosno sklapanje ugovora Srbije i Crne Gore građanima omogućilo normalan život. Jovanović tvrdi da državna zajednica, kao poslednje utočište totalitarne koncepcije,  ne može više da postoji i rekao da je i bivši premijer Srbije Zoran Đinđić na neki način ritualna žrtva državne zajednice, Vojsku okarakterisao kao inkubator svake vrste zla na ovom prostoru, a za Crkvu je naveo da se identifikuje s političkim programima. On je postavio i pitanje ko ima interes od države u kojoj postoji problem legalnosti parlamenta SCG.

Na skup su bili pozvani i predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković, ali se nisu pojavili, dok je predsednik Srbije Boris Tadić odsutan zbog puta u Kinu.

Ljubomir Tadić: Takozvani kompromis

Ideju o savezu nezavisnih država predsednik Pokreta za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Ljubomir Tadić vidi kao ideju za izbegavanje zajedničke države.

"To jedan od takozvanih elastičnih i kreativnih poteza rukovodstva Crne Gore, pokušaj takozvanog kompromisa s ciljem postizanja nezavisnosti Crne Gore", kaže Tadić.