18 odsto mladih ljudi napušta zemlju

Zbog toga su najbolji među njima odlučili da napuste zemlju, a političke i ekonomske elite uopšte ne brinu o tome, ocenili su sociolozi koji su učestvovali u istraživanju Centra za proučavanje alternativa.

Direktor Centra Milan Nikolić rekao je da su mladi suočeni sa problemima, poput nemogućnosti rešenja stambenog pitanja, pronalaska posla, dobijanja adekvatne zarade i napredovanja u struci za koju su se školovali. Prema njegovim rečima, 18 odsto mladih ljudi, koji su bili uključeni u istraživanje rađeno 2003. godine, odlučilo je da napusti zemlju, što će, kako rekao, najverovatnije učiniti 15 odsto. Istraživanje, koje je obuhvatilo 3.200 mladih starosti između 16 i 35 godina, pokazalo je da bi čak 43 odsto njih bilo spremno da ode iz zemlje, ukoliko bi im se za to ukazala prilika.

Pozitivna akcija

Prethodnih godina oko 300.000 mladih napustilo je Srbiju, a čak osamdeset odsto naboljih studenata je među njima. Sami studenti odlučili su da pokušaju to da spreče, osnovanjem Udruženja "Najbolji studenti Srbije".

Ti mladi ljudi su najbolji studenti koje Srbija ima. Osnovali su udruženje kako bi pokušali da svojom energijom promene svest u Srbiji, u kojoj ne postoji pravi sistem vrednosti.

Iako mu je san da zauvek ostane u Srbiji Branislav Aleksić student elektrotehnike kaže ni on neće ostati ako mu Srbija ne ponudi bolji život. "Očekujemo da uradi približno što i druge zemlje. U svim drugim zemljama se deca prate od malih nogu i ulaže se u njih", kaže Branislav. I Anđelka Zečević, student matematike, objašnjava da najviše voli svoj grad i svoje prijatelje, ali da klima mora da se menja. "Ukoliko se ne promeni, klima moraću da odem", kaže ona.

Anđelka i Branislav kažu da će pokušati urade sve kako bi najtalentovaniji mladi ljudi osetili da vrede. Osnovna ideja je da mladi dobiju stipendije koje će im omogućiti normalan živoit, kompjuter ili stručnu literaturu. Centar za brigu o deci prošle godine dodelio je stipendije naboljima, a prema rečima Borisa Stajkovca iz tog centra, od 76-oro stipendiranih, samo dvoje je otišlo iz zemlje.

Stipendije je teško obezbediti. Ipak postoji jedna zanimljiva ideja koja će, kako se očekuje, zaživeti početkom sledeće godine. Naime, Centar za brigu o deci postaviće bilborde duž magistralnih puteva, a oni koji plate  reklamiranje na tim bilbordima, ustvari će stipendirati najbolje studente.

Život mladih u Srbiji sumoran

"U kratkim pantalonama do 35. godine"

Ipak, sociolozi navode da je politika države prema mladima katastrofalna. Sociolog Srećko Mihajlović ocenio je da je u Srbiji "na delu gerontologija" u vođenju državne politike prema mladima, koja je svoj vrhunac doživela krajem 20. veka. On je objasnio i da je istraživanjem obuhvaćena kategorija do 35 godina starosti zbog fenomena "produžene mladosti", jer ljudima te dobi društvo "ne dozvoljava da odrastu i socijalno maturiraju". "Društvo ih ostavlja u kratkim pantalonama do četvrte decenije", ocenio je Mihajlović.

Sociolog Smiljka Tomanović naglasila je da je istraživanje rađeno "iz inata i uprkos nedaćama" koje su pratile istraživački tim, budući da u zemlji niko nije želeo da ulaže u taj naučni rad. Briga države i društva o mladima je još jedna od ideoloških floskula, rekla je Tomanovićeva, ipak izražavajući nadu da će rezultati istraživanja "ponukati one koji poseduju društvenu moć da se sa ideološke razine spuste na praktično delovanje prema mladima".

Izučavajući porodični život mladih ljudi, Tomanovićeva je došla do zaključka da je u Srbiji osujećen najosnovniji oblik individualizacije mlade osobe - osamostaljenje od roditelja. Dominantna strategija mladih u tom procesu je odlaganje završetka školovanja, zaposlenja, braka i rađanja dece, rekla je Tomanovićeva.

Zbog činjenice da većina mladih živi u proširenim roditeljskim porodicama, u njima se često pojavljuju konflikti, svađe, ali i nasilje, pokazalo je istraživanje. Prema podacima iz istraživanja, kod roditelja živi polovina novozasnovanih porodica i 77 odsto neudatih i neoženjenih mladića i devojaka.

Sociolog Aleksandar Jugović ocenio je da se rizična i devijantna ponašanja omladine mogu dovesti u vezu sa društvenom krizom i dodao da je odavanje alkoholizmu najdominantnije rizično ponašanje srpske omladine.

Rezulati istraživanja objavljeni su pod nazivom "Mladi zagubljeni u tranziciji", a finansirali su ga strani donatori.